Snimak spasavanja vepra, Foto: Printscreen

istraživanje

NAJBOLJA AKCIJA SPASAVANJA IKADA: Neviđeni snimak stiže iz Češke, nateraće vam SUZE NA OČI (FOTO)

Na istraživačkim slikama vidi se divlja svinja koja oslobađa dva praščića iz zamke. Ženka strateški cilja na drvene balvane koji su blokirali vrata zamke. Naučnici kažu da je to prvi zabeleženi slučaj spasavanja kod divljih svinja

Objavljeno: 13.09.2021. 13:59h

Divlji vepar izvršio je odvažnu misiju da oslobodi dve svinje iz zamke, pokazujući visok nivo inteligencije i empatije, pokazuje novi rad objavljen u Scientific Reports. Incident, koji se dogodio u januaru 2020., dokumentovao je tim naučnika sa Češkog uuniverziteta prirodnih nauka u Nacionalnom rezervatu prirode Voděradské Bučiny.

Zamka za divlje svinje, koja je koristila kukuruz kao mamac, postavljena je kako bi istraživačima pomogla u proučavanju mera prevencije afričke svinjske kuge. Kamera je snimila slike dva mlada svinja koja su zarobljena dva sata i 30 minuta. Grupa od oko osam divljih svinja na kraju je stigla na mesto zamke, predvođena odraslom ženkom. U pokušaju da oslobodi zarobljene veprove, ženka je napala strateške tačke gde su drveni balvani blokirali vrata zamke.

U izveštaju se navodi da je griva ženke bila vidljivo uspravna, poznata kao piloerekcija, za koju su naučnici rekli da je pokazatelj nevolje. Istraživači su rekli da se čini da su drugi veprovi pokušavali pomoći ženki u operaciji spasavanja. U roku od šest minuta, ženka je pustila prvi balvan koja je blokirao prednji deo zamke. Čitava spasilačka misija trajala je oko 29 minuta, nakon čega su veprovi oslobođeni.

FOTO: Printscreen
FOTO: Printscreen
FOTO: Printscreen
FOTO: Printscreen
FOTO: Printscreen

Istraživači su sugerisali da je, sudeći prema veličini i polu životinja, ženka vepra mogla biti majka malodobnih svinja. Naučnici veruju da je ovo prvi dokumentovani slučaj divlje svinje koja pokazuje spasilačko ponašanje, što neki smatraju "složenim oblikom empatije". Takvo ponašanje primećeno je samo kod malog broja životinja, uključujući štakore i mrave, navodi se u izveštaju. Naučnici su saglasni da ovakvo ponašanje nije iznenađujuće zbog složenih kognitivnih sposobnosti i društvenih odnosa životinja.

Da bi se neko delo moglo smatrati spasilačkim ponašanjem, mora zadovoljiti četiri zahteva. Oni uključuju da je žrtva u nevolji, dok se istovremeno spasilac izlaže riziku, zatim da su postupci spasioca primereni situaciji žrtve, i ua kga nema neposredne koristi ili nagrade. U ovom slučaju, naučnici su rekli da je ženka divlje svinje zadovoljila sve kriterije. Ponašanje spašavanja razlikuje se od drugih oblika pomoći po svojoj složenoj organizaciji, stoji u izveštaju.

(Espreso/Yahoo)