Kovid bolnica, Foto: Zorana Jevtić

jezivo

TEŠKE SCENE IZ KOVID BOLNICE U KRUŠEVCU! Korona usmrtila majku, oca i sina za samo 13 DANA! (FOTO)

Anesteziolog dr Vladan Cvetanović, direktor kovid bolnice veli da se opet nešto loše dešava, iako su brojke još male

Objavljeno: 29.07.2021. 23:16h

Portal Kurir.rs pisao je o kovid bolnici koja se nalazi u Kruševcu, a tekst vam prenosimo u celini.

Kovid bolnica u Kruševcu. Posle pola godine evo nas opet tu. Svega 34 pacijenta. Neko bi rekao labudova pesma spram marta, kad su sobe bile krcate. Ali, ovde se i dalje vode teške bitke za život, korona i dalje ubija, obara u postelju i strao i mlado.

Na ulazu u pakao crvene zone ikonice izlepljene po kutiji za hidrant. Da ih i Bog malo pogleda...

Intezivna. Oko kreveta krupnijeg čoveka, ne previše starog, svi se sjatili. Sedi, uspeva da mahne rukom, znojav, teškog daha. Na nosu i oko ušiju gaze, tesno pripijena velika maska napravila rane. To je NIV (neinvazivna mehanička ventilacija). Onaj respirator "nabaždaren" da te još čini svesnim. Monitor "očitava" saturaciju - svega 71. Sledi intubiranje, nema druge. Poslednji pokušaj da se spasi život. Za koji minut već leži, uspavan, dok mu cev respiratora stavljaju u usta. Strašno i teško gledati.

Desno, žena sličnih godina već intubirana. Drugi krevet levo, dečko od 36 godina. Iz jednog mesta s juga Srbije. Ne voli da se slika. Spreman da ide kući posle agonije u dva čina i 35 dana. Mršav, izgubio je petnaestak kilograma, jedva da može da stoji na nogama. Ali glava je na ramenima. I to je najvažnije.

- Od 15 nas na poslu, sedam nas se zarazilo u cugu. Pola kolektiva. Doneo jedan iz kafića. Nisam vakcinisan, ni na pamet mi nije palo da mi korona može nešto. A onda me je udarila najstrašnije - 18 dana sam ovde ležao, obostrana upala pluća. Izvučem se, odem kući, a posle četiri dana krene proliv, temperatura, pluća se opet kvare... opet Kruševac. I evo, nakon 17 dana u drugom ležanju idem kući - priča, pa dodaje:

- Zarazio sam i majku, ali ona vakcinisana, imala malo temperature i prošla kao s prehadom. Sad ću i ja da se pelcujem, očigledno je trebalo da dobijem tešku lekciju, pa da shvatim da je vakcina važna.

Kovid bolnicafoto: Zorana Jevtić

Anesteziolog dr Vladan Cvetanović, direktor kovid bolnice veli da se opet nešto loše dešava, iako su brojke još male.

- Pre 15 dana imali smo samo 17 pacijenta, što je najmanje od kada smo otvoreni minulog decembra. Sada ih je već duplo više. Ali opet imamo i mladih i čitavih porodica. Za 13 dana ovde su preminuli otac, majka i sin. Roditelji su imali preko 70 godina, otac blizu 80, stariji i s pridruženim oboljenjima, vakcinisani što samo potvrđuje da će nam za određene grupe naših najvulnerabilnijih građana biti neophodna i treća doza vakcine. Sin je imao svega 52 godine, ali nije bio vakcinisan, a plus je bio gojazan, a gojaznost je dokazano veliki fakor rizika u kovidu - priča nam dr Cvetanović.

Mnogi se i dalje ponašaju, s čuđenjem nastavlja doktor, kao da korona ne postoji:

- U zemljama gde je delta soj dominantan brojni pacijenti imaju između 20 i 40 godina. I iako su mladi i bez pridruženih bolesti, završavaju na intenzivnim negama. Neće da shvate da vakcinisanjem štite sebe, ali i druge, posebno starije čiji imunitet je mnogo lošiji od njihovog, a često imaju i komorbiditete. Razgovor telefonom upravo završava Anđelka Rajić (62) iz okoline Paraćina. Deseti dan joj je u Kruševcu.

- Od povraćanja i kašljanja pukao mi je hematom, imala sam i krvarenje. Hitno sam smeštena ovde. Sad je sve mnogo lakše, a bilo je baš, baš teško. Ali, borila sam se i bodrila. Želja za životom puno učini - kroz osmeh kaže Anđeka, koja nije htela vakcinu, a i posle svega se dvoumi.

U sobi pored baka, s maskom na licu, spava. Uzdisaji i izdisaji stomak i grudni koš visoko dižu i duboko spuštaju. Neki žal me obuzme - da li će pobediti?

Zazvoni joj telefon, prodorno.

- Ko je, ko je - skoči hitro baka.

Ipak, nije tako loše...

Na poluintenzivnoj lakše se diše. Na kisoniku je simpatični debeljuca od pedeset i neke. Izvukao se, sedi i sad zbija šale.

- Što bih se pa sad vakcinisao?! Pretekoh, a videh ovde i pelcovaih, pa mi na isto dođe. Ionako nas zaprašuju iz vazduha, dok praše komarce - smeje se.

- A kako nas zaprašuju zimi, kad nema komaraca - dobaci besni paijent, kome nije do sprdnje.

Tu je i deka Veselin Nešić iz Ćuprije. Osamdeset prva mu je godina. Jeste vakcinisan, ali u devetoj deceniji s kovidom je ipak prošao relativno lako upravo zahvaljući vakcini.

- Dobro sam, deco, dobro. Hvala ovoj omladini što me ovako gleda. Do neba im hvala - maše nam deka.

Na kaseti pred krevetom čoveka-senke tri jabuke. Crvene, pune, jedre... "Odskaču" u ovom grotlu.

A tek nam se sprema i iza brda valja. Pripremaju deo bolnice koji ne koriste od kad se smirio treći talas, zalihe lekova su debelo pojačane...

- Jedina samo kovid bolnica za ceo jug Srbije i tako mora da ostane, da bi ostale lečile nonkovid pacijente, koji već mnogo trpe za ovih skoro godinu i po dana. Zato moramo biti spremni za novi talas. Molim mlade da nam pomognu - da se vakcinišu. Oni su ključ za uspešnu borbu - kaže Cvetanović. Pod skafanderom je neizdrživo. Gola voda. U mozak udara, i žeđ, i vrućina i ova teška muka pred očima. Ispraća nas pištanja monitora... A crvene jabuke ne izbijaju iz gave...

(Espreso/Kurir.rs)