ODMAH LAKO PREPOZNAJTE KOMPLEKS NIŽE VREDNOSTI: Uopšte nije naivno i to će vam POSTATI JASNO

Prirodno je da se ponekad osećate nesigurno u sebe, pogotovo ako se suočavate sa ozbiljnim životnim izazovima.

Ono što treba da razlikujete jeste osećaj nesigurnosti i osećaj manje vrednosti.

Istraživanja koja su se bavila ovom temom su imala za cilj da odrede na koji je način osećaj manje vrednosti, odnosno inferiornosti deo mnogo složeniji mentalnih problema.

– Kompleks inferiornosti je intenizivan osećaj lične neadekvatnosti koji proizilazi iz uverenja da je ta osoba deficitarna ili ima određena ograničenja u poređenju s drugima – objašnjava psihijatar Nerida Gonzalez Berios.

To su ljudi koji imaju potrebu da se upoređuju sa drugima i smatraju da nisu dovoljno dobri.

– Ovo je pogrešno verovanje da osoba poseduje stvari koje mogu uticati na mentalno blagostanje i društveni život. Oni osećaju da neće biti u stanju da se nose sa određenim aspektima svog života zbog nekih stvarnih ili zamišljenih fizičkih ili psilohoških nedostataka – objašnjava ona.

Osoba koja poseduje kompleks inferiornosti skolna je samosabotaži, a često zanemaruje svoje pozitivne osobine i kvalitete koje poseduje. Za kompleks inferiornosti veoma je bitna ravnoteža u odnosu sa drugim ljudima iz naše najbliže okoline. Kada taj element nije u ravnoteži, to može rezultirati kompleksom inferiornosti, tendencijom ka prekomernom prilagođavanju i potcenjivanjem naše vrednosti u poređenju sa drugima.

Čak može dovesti i do kompleksa superiornosti, odnosno obrasca ponašanja koji pretpostavlja da su sposobnosti i dostignuća koje mi imamo daleko bolji od onih koje imaju drugi ljudi.

Stručnjaci smatraju da postoje dve vrste inferiornosti: primarna i sekundarna.

Primarna inferiornost počinje u ranom detinjstvu kada roditelji međusobno porede decu.

– Ako se jedno dete neprestano podseća da nije adekvatno ili dovoljno dobro, dete se može osećati bespomoćno, ranjivo i uznemireno. Razviće nepoštovanje prema sebi i slabo samopouzdanje – objašnjava psihijatar Gonzales Berios.

Sekundarna inferiornost nastaje isključivo kod odraslih osoba i ne mora biti prouzrokovana događajima iz detinjstva. Ovaj tip inferiornosti sprečava ljude da ispune svoje ciljeve jer se manifestuje kroz nisko samopoštovanje i nesigurnost.

Stručnjaci smatraju da su znakovi kompleksa inferiornosti ili niskog samopoštovanja sledeći: ekstremna nesigurnost, anksioznost, lako prilagođavanje drugima, prevelika samokritičnost, osetljivost na pritisak, traženje pažnje, prevelika konkurentnost s drugima, prevelika očekivanja od sebe, usamljenost, tuga, pasivnost, osećaj nedostojnosti, perfekcionizam i mnogi drugi sa njima povezani.

Kako savladati ovaj kompleks?

U zavisnosti od osnovnog uzroka, psihoterapija ili medicinski tretmani zaista mogu poboljšati kvalitet života osobe, a samim tim i njenu samopercepciju. U psihoterapiji ili terapiji razgovorom, obučeni psiholog bi gajio odnos sa dotičnom osobom i pažljivo slušao njen samogovor.

Terapeut zna kako treba da se nosi sa niskim samopoštovanjem i oni – za razliku od dobronamerne porodice i prijatelja – ne bi samo odbacili zabrinjavajući unutrašnji dijalog. Umesto toga, psiholog treba da sarađuje sa osobom da bi izazvao njeno ražmišljanje i preispitao iskrivljene ideje koje se odnose na sopstvene vrednosti.

Stručnjaci savetuju da svakodnevno treba da praktikujete sledeće stvari, ako se borite sa kompleksom inferiornosti:

1. Govorite sebi da ste dovoljno dobri i sposobni da uradite mnog stvari. Morate biti uvereni da zaista verujete u te izjave

2. Identifikujte okidače, zatim uklonite one koje možete kontrolisati

3. Vežbajte ljubav prema sebi i uspostavljajte granice u ljubavnim odnosima

4. Ne upoređujte se sa drugima

5. Budite u kontaktu sa pozitivnim ljudima koji vam mogu pomoći da razvijete pozitivan način razmišljanja

6. Suočite se sa svojim najdubljim strahovima i radite na tome da ih uklonite

7. Redovno jedite, spavajte i vežbajte kako biste ostali emocionalno uravnoteženi

(Espreso / Objektiv)