Ilustracija, Foto: Profimedia

obratite pažnju

ODMAH LAKO PREPOZNAJTE KOMPLEKS NIŽE VREDNOSTI: Uopšte nije naivno i to će vam POSTATI JASNO

Na njegovo nastajanje veliki uticaj imaju roditelji

Objavljeno: 27.06.2021. 18:54h > 18:56h

Prirodno je da se ponekad osećate nesigurno u sebe, pogotovo ako se suočavate sa ozbiljnim životnim izazovima.

Ono što treba da razlikujete jeste osećaj nesigurnosti i osećaj manje vrednosti.

Istraživanja koja su se bavila ovom temom su imala za cilj da odrede na koji je način osećaj manje vrednosti, odnosno inferiornosti deo mnogo složeniji mentalnih problema.

Kompleks inferiornosti je intenizivan osećaj lične neadekvatnosti koji proizilazi iz uverenja da je ta osoba deficitarna ili ima određena ograničenja u poređenju s drugima – objašnjava psihijatar Nerida Gonzalez Berios.

foto: Profimedia

To su ljudi koji imaju potrebu da se upoređuju sa drugima i smatraju da nisu dovoljno dobri.

– Ovo je pogrešno verovanje da osoba poseduje stvari koje mogu uticati na mentalno blagostanje i društveni život. Oni osećaju da neće biti u stanju da se nose sa određenim aspektima svog života zbog nekih stvarnih ili zamišljenih fizičkih ili psilohoških nedostataka – objašnjava ona.

Osoba koja poseduje kompleks inferiornosti skolna je samosabotaži, a često zanemaruje svoje pozitivne osobine i kvalitete koje poseduje. Za kompleks inferiornosti veoma je bitna ravnoteža u odnosu sa drugim ljudima iz naše najbliže okoline. Kada taj element nije u ravnoteži, to može rezultirati kompleksom inferiornosti, tendencijom ka prekomernom prilagođavanju i potcenjivanjem naše vrednosti u poređenju sa drugima.

Čak može dovesti i do kompleksa superiornosti, odnosno obrasca ponašanja koji pretpostavlja da su sposobnosti i dostignuća koje mi imamo daleko bolji od onih koje imaju drugi ljudi.

Stručnjaci smatraju da postoje dve vrste inferiornosti: primarna i sekundarna.

Primarna inferiornost počinje u ranom detinjstvu kada roditelji međusobno porede decu.

– Ako se jedno dete neprestano podseća da nije adekvatno ili dovoljno dobro, dete se može osećati bespomoćno, ranjivo i uznemireno. Razviće nepoštovanje prema sebi i slabo samopouzdanje – objašnjava psihijatar Gonzales Berios.

Sekundarna inferiornost nastaje isključivo kod odraslih osoba i ne mora biti prouzrokovana događajima iz detinjstva. Ovaj tip inferiornosti sprečava ljude da ispune svoje ciljeve jer se manifestuje kroz nisko samopoštovanje i nesigurnost.

Stručnjaci smatraju da su znakovi kompleksa inferiornosti ili niskog samopoštovanja sledeći: ekstremna nesigurnost, anksioznost, lako prilagođavanje drugima, prevelika samokritičnost, osetljivost na pritisak, traženje pažnje, prevelika konkurentnost s drugima, prevelika očekivanja od sebe, usamljenost, tuga, pasivnost, osećaj nedostojnosti, perfekcionizam i mnogi drugi sa njima povezani.

Kako savladati ovaj kompleks?

U zavisnosti od osnovnog uzroka, psihoterapija ili medicinski tretmani zaista mogu poboljšati kvalitet života osobe, a samim tim i njenu samopercepciju. U psihoterapiji ili terapiji razgovorom, obučeni psiholog bi gajio odnos sa dotičnom osobom i pažljivo slušao njen samogovor.

Terapeut zna kako treba da se nosi sa niskim samopoštovanjem i oni – za razliku od dobronamerne porodice i prijatelja – ne bi samo odbacili zabrinjavajući unutrašnji dijalog. Umesto toga, psiholog treba da sarađuje sa osobom da bi izazvao njeno ražmišljanje i preispitao iskrivljene ideje koje se odnose na sopstvene vrednosti.

Stručnjaci savetuju da svakodnevno treba da praktikujete sledeće stvari, ako se borite sa kompleksom inferiornosti:

1. Govorite sebi da ste dovoljno dobri i sposobni da uradite mnog stvari. Morate biti uvereni da zaista verujete u te izjave

2. Identifikujte okidače, zatim uklonite one koje možete kontrolisati

3. Vežbajte ljubav prema sebi i uspostavljajte granice u ljubavnim odnosima

4. Ne upoređujte se sa drugima

5. Budite u kontaktu sa pozitivnim ljudima koji vam mogu pomoći da razvijete pozitivan način razmišljanja

6. Suočite se sa svojim najdubljim strahovima i radite na tome da ih uklonite

7. Redovno jedite, spavajte i vežbajte kako biste ostali emocionalno uravnoteženi

(Espreso / Objektiv)