Divan događaj u lepoj atmosferi u Rezidenciji američkog ambasadora, Foto: Aleksandra Čolić

ETNO MREŽA

60 SRPSKIH DAMA JE PONOSNO POKAZALO SVOJE RUKOTVORINE AMBASADORU SAD: Godfrijevi su podržali njihov rad (VIDEO)

Gospođa Godfri, u saradnji sa udruženjem Etno Mreža, radi na većem uvažavanju žena, kao i njihovoj podršci u izradi srpskih tradicionalnih rukotvorina

Objavljeno: 02.06.2021. 21:02h

Danas je u bašti rezidencije ambasadora SAD bio priređen događaj na kojem su promovisale srpske rukotvorine, srpska tradicija i zanatstvo.

Ambasador Entoni Godrfi i njegova supruga En Godfri radosno su dočekali više od 60 žena koje se bave izradom raznih rukotvorina, a događaju su prisustvovali i mnogi mediji.

Gospođa Godfri, u saradnji sa udruženjem Etno Mreža koje je nastalo pre 15 godina uz podršku USAID-a, radi na većem uvažavanju žena, kao i njihovoj podršci u izradi srpskih tradicionalnih rukotvorina.

Osim ambasadora i njegove supruge, događaj su uveličali i gradonačelnik Beograda, Zoran Radojičić, Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija, Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, kao i direktorka NALED-a i predsednica Etno mreže, Violeta Jovanović.

foto: Aleksandra Čolić

Na samom početku, prisutnima se obratio ambasador Entoni Godfri koji nije krio zadovoljstvo povodom ovog događaja, kao i ponos koji oseća prema svojoj supruzi.

- Hvala puno svima što ste došli. Znam da nije pametno da se mešam u Enine poslove, ali ipak osećam potrebu da kažem nekoliko rečenica. Uzbudljivo je videti da se srdačne veze nastavljaju i danas. I sa NALED-om i sa Etno mrežom je ova ambasada radila na različitim projektima proteklih godina. Ponosni smo na ovo partnerstvo i našu zajedničku podršku zanatlijkama u Srbiji - izjavio je Godfri.

Nakon njega, reč je preuzela i ministarka Zorana Mihajlović.

foto: Aleksandra Čolić

- Hvala vam što danas možemo da prikažemo šta to žene iz Srbije neumorno prave i rade i kako mi zajedno sa Etno mrežom, i mi u Vladi, pokušavamo da to prikažemo celom svetu. Slavimo žene i nasleđe. Prethodnih godina smo radili mnogo i pokazali smo da žene u Srbiji znaju svoj posao, ali nismo uspeli da baš toliko mnogo žena zaista i uposlimo. Pre svega govorim o ženama koje su danas na selu - rekla je na samom početku Mihajlovićeva.

U nastavku svog izlaganja ukazala je koliko je zahvalna gospođi Godfri koja aktivno radi na većem uvažavanju i podršci ženama koje se bave izradom srpskih tradicionalnih rukotvorina, koje čuvaju bogato kulturno nasleđe Srbije.

- Ono što očekujemo je da prvo nađemo prostor u centru Beograda i da sve ovo što žene iz cele Srbije prave, ne samo da prikažemo, već da one to zaista mogu i da prodaju. Ono što je veoma važno je da smo postali svesni šta znače, pre svega, naše žene na selu, da one jesu marginalizovane i da samo zajedno, ako smo svi njihova podrška, mi zaista možemo imati one rezultate kojima se svi nadamo - zaključila je ministarka.

Priliku da izrazi zadovoljstvo i zahvalnost što je danas tu gde jeste, imala je i Violeta Jovanović, direktorka NALED-a i predsednica Etno mreže.

- Posebno mi je zadvoljstvo što danas, kao predsednica Etno mreže sa autoritetom NALED-a, mogu da budem glas stotina žena širom Srbije, žena koje su danas ovde sa nama i koje zahvaljuju, pre svega našim domaćinima, ambasadoru i dragoj En, što su otvorili vrata svog doma za nas, ali i učinili više od toga. Učinili su nas zaista delom svoje porodice, njihovih praznika i okupljanja. Svojom podrškom činite ogromnu razliku za sve žene Etno mreže i moram da kažem da smo jako snažne zato što je En jedna od nas. Hvala joj na tome - rekla je Jovanovićeva.

foto: Aleksandra Čolić

Zahvalila se državi i podršci koju im ona pruža.

- Želimo da se obratimo ovom prilikom i gradovima koji pružaju podršku našim programima. Izdvajaju sredstva za podršku i odgovornom kupovinom rukotvorina i naši gradovi i kompanije daju podršku Etno mreži i stvaraju izvor prihoda za žene koje su danas ovde - dodala je.

Istakla je i koliko je važno da naše rukotvorine postanu diplomatski pokloni i da krase naše ambasade u svetu jer su to proizvodi koji nas čine ponosnim pred svetom, te se nada da će sledeće godine dobiti ekskluzivnu etno-galeriju, reprezentativni prostor u koji će moći da dovedu i strane zvaničnike i delegacije i da im pokažu Srbiju u malom.

Na red je došla i žena za koju možemo reći da je jedna od najzaslužnijih što su ove žene danas tu gde jesu i što imaju priliku da Srbiji prikažu svoje umeće i pomognu u očuvanju naše tradicije.

foto: Aleksandra Čolić

- Puno mi je srce kada vidim da ste svi ovde i da ste se okupili da date podršku radu ovih žena. Partnerstvo između naše dve zemlje i između USAID-a i Etno mreže u poslednjih 15 godina je nešto što negujemo s velikim ponosom. Danas proslavljamo njegov rast i razvoj na veoma vidljiv i opipljiv način - započela je svoj govor Godfrijeva.

Posebno je istakla činjenicu da su pet umetnica zanatlija koje su počele svoj rad sa Etno mrežom sada nezavisne preduzetnice svojom zaslugom, što je pravi primer uspeha.

- U obuku ovakvog zanatlije utkana je istorija motiva i oblika koje koristi, tehnika i veština imanentnih tom stvaralaštvu, kao i negovanje strpljenja koje je potrebno imati kada majstor kaže "Uradi to ponovo, ponovo i ponovo". To je dugotrajan i spor proces učenja koje ne završi svako ko ga započne. Sve umetnice zanatlije koje su ovde sa nama prošle su ovakvu obuku i mnoge su i same postale majstori i učitelji. Na taj način, deo misije Etno mreže da oživi i prenese na buduće generacije tradicionalno zanatstvo Srbije, ostvaruje se danas pred vašim očima - ponosno je istakla ambasadorova žena.

Nakon što je završen zvanični deo, iskoristili smo priliku da prošetamo rezidencijom i uverimo se u umeće ovih vrednih žena. Prvo smo naišli na Dajanu Savićević iz Sremske Mitrovice koja dolazi ispred udruženja "Zlatno runo Sirmijuma", koje je osnovano pre tri godine.

foto: Aleksandra Čolić

- Prvi put smo imale pre tri godine radionicu pustovanja, gde smo imali veliki broj zainteresovanih žena i onda smo nakon te radionice odlučili da osnujemo naše udruženje i za sad se isključivo bavimo pustovanjem - ispričala nam je Dajana.

Pošto nismo znali šta tačno pustovanje znači, pitali smo Dajanu da nam objasni.

- Postoje dve tehnike pustovanja, suva i mokra. Tehnikom suvog pustovanja prave se zepe, podmetači, papuče. Mokro pustovanje se radi sa domaćim sapunom i vodom. Neophodna je topla voda, sapun i onda se vuna valja. Dakle, od opreme nam treba vuna, igla, voda i sapun. Za jednu loptu potrebno je oko osam sati rada - rado nam je pojasnila ova mlada žena.

Kaže da su i mlade devojke zainteresovane i da ih je bilo na radionicama. Sviđa im se ova tehnika koja je jedna od najstarijih tehnika starih zanata.

foto: Aleksandra Čolić

- Mnogo nam znače događaji poput ovog i znači nam što smo članovi Etno mreže, znači ženama, našem udruženju i našem gradu od kog takođe imamo jako veliku podršku. U Mitrovici je u procesu izgradnja info-centra gde će naši proizvodi biti izloženi i gde će moći da se kupe - završava Dajana.

Do tad, proizvode koji nastaju zahvaljujući spretnim rukama ovih žena možete naći na njihovoj fejsbuk stranici "Zlatno runo Sirmijuma" ili putem mejla zlatnorunosirmijuma@gmail.com.

FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić

Sledeći štand na koji smo naišli i koji nas je pozitivno iznenadio jeste štand na kom su se nalazile učenice prvog i drugog razreda srednje škole "Dr Đorđe Natošević" iz Inđije koje su na događaj došle sa svojom profesorkom Brankom Savić.

- Od januara smo uspostavili saradnju sa turističkom organizacijom opštine Inđija koja radi na projektu Keltsko selo. Upostavili smo saradnju sa njima da radimo na kostimima koji su autentični, koji će biti postavljeni u muzeju, radi se pet do šest kostima, muški, zimski i letnji kostim, ženski i dečji kostim. Ujedno radimo oko 10 do 15 kostima za osoblje, odnosno radnike muzeja, koji će biti obučeni u keltsku nošnju ili kostim iz perioda Latena - ispričala nam je profesorka.

foto: Aleksandra Čolić

Bilo nam je interesantno i nepoznato to što rade, te smo ih pitali o čemu je reč.

- Ovo što mi radimo je tkanje daskama ili pločicama. Ove trake koje posmatrate su iz ranog Latena. Koristile su se za opšivanje tunika u vratnom izrezu, na dužini rukava, na dužini tunike. Da se otka dva i po metra treba oko osam sati - pojasnila nam je Branka.

Kako ističe, popriličan broj učenika je učestvovao u realizaciji ovog projekta. Uči se istorija na Balkanu, proučava se tekstil, šta su to Kelti nosili. Učenica Jelena rekla nam je kako joj je bilo zanimljivo radeći na projektu i kako u učionici nikada nije bilo dosadno. Dragana je rekla kako uopšte nije teško i kako je nastavnica tu da im sve pokaže i objasni.

Ostavili smo devojke da nastave sa radom i taman smo iskoristili priliku da upitamo i gradonačelnika Beograda, Zorana Radojičića, koliko gradu znači ovaj događaj i možemo li ih u budućnosti još očekivati.

- Od ogromnog je značaja da cela Srbija vodi računa o svojoj tradiciji. Naša celokupna kultura je utkana u ove radove, u ove dezene i motive i sigurno da je neophodno da to prenosimo na dobar način novim generacijama. Grad Beograd mora još više da obraća pažnju i da ovakvi motivi i izložbe budu dostupni i građanima Srbije i Beograda, ali i gostima i turistima s obzirom da ih imamo sve više.

FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić

Kako sam kaže, nada se da će biti još ovakvih događaja i obećao je da će dati neki doprinos da se osmisli slična izložba kao i da se osmisli prostor koji će služiti kao mesto za stalnu prezentaciju.

- Ja generalno volim etno motive i imam ih i u svojoj kući, svojoj sobi. Moja majka je nekad tkala ćilime i još uvek imamo neke. Moja porodica i ja lično znamo da cenimo vrednost toga, a svi ovi motivi ovde su zaista interesantni - priznao je gradonačelnik.

foto: Aleksandra Čolić

Njega smo ostavili da uživa u prizoru, a mi smo taman iskorstili vreme da porazgovaramo i sa Svetalnom Spatarević Popović iz udruženja "Misija kreativa" iz Kladova, koje postoji već 14 godina.

- Bavimo se vezom, zlatovezom, tkanjem, pustovanjem i svim tim starim zanatima a sad smo počeli i sa tehnikom veza na plišu, kako i ta tehnika ne bi bila zaboravljena. Pokušavamo to da prenesemo deci, da znaju kako se to radi - rekla je gospođa Spatarević Popović.

Objasnila nam je i kako ta tehnika izgleda. Radi se posebnom iglom koja je teško dostupna, a oni je imaju od svojih baka.

- Ima posla, ali borimo se da sačuvamo tradiciju. Deca su zainteresovana, samo treba da im se pokaže. Učitelji dovode decu kod nas da to vide. Takođe se bavimo i grnčarijom, imamo i radno kolo i peć za pečenje gline.

Za oko nam je zapalo i ono što gospođa Popović ima na sebi, a to je, kako nam je objasnila, ilibado.

- Ilibado je karakterističan za celu Srbiju, ali u našem kraju je to sa puno zlata - objasnila je.

Za kraj našeg razgovora, uputila je više nego važnu i jaku poruku koju nikako ne treba da zanemarimo.

Mi se 14 godina borimo za naše mesto pod suncem samo da bismo sačuvali tradiciju i da se zna odakle dolazimo. Ne treba mnogo da tražimo u drugim kulturama kada smo puni našeg veza, tkanja, ma svega. Sve imamo u našim narodnim nošnjama, a te detalje možemo da prenesemo u ovo vreme u upotrebne predmete.

(Espreso)