Nisam ni mogao da pretpostavim da ćemo jako brzo svi krenuti njegovim stopama, Foto: Profimedia

praznik tehnologije

A MI SRBI VAJBEROM BOC: Posle kašnjenja u skoro svim REVOLUCIJAMA, konačno smo u SVETSKOM VRHU u jednoj!

Danas su svi na vajberu i votsapu, na Instagramu i Tviteru, na Jutjubu i Tik-Toku

Objavljeno: 17.05.2021. 19:00h

Pre izvesnog vremena jedna bitno mlađa koleginica mi je rekla: „Ne razumem kako ste se vi dogovorali za izlazak i druženje bez mobilnih telefona i društvenih mreža“. Pomalo šokirana činjenicom da je to neko tako radio.

Stvarno neobična situacija. Mislim, to bez mobilnih i društvenih mreža. Ako treba da se nađeš sa nekim nazoveš ga na fiksni, predstaviš se lepo i kažeš ko ti treba. Ako taj koji ti treba nije kući, onda možeš da probaš da ga pronađeš tamo gde pretpostavljaš da bi mogao biti – na terenu za basket, parku, školskom ili, kasnije, lokalnom kafiću. Nije bilo lako bez mobilnih telefona, popije se tu i tamo pokoja moša, ali drugi nači komunikacije nije postojao.

foto: Printscreen

Onda su se u nekom trenutku, tamo sredinom devedesetih, koliko se sećam, pojavili pejdžeri, koje su uglavnom teglili likovi što su upasivali sve živo u donji deo trenerke, pa su ih kačili za lastiš i odmah jurili da se jave kad im stigne poruka. Nije to bilo praktično i nije donelo mnogo napretka u komunikaciji, ali je predstavljalo statusni simbol.

E, dođoše ubrzo i prvi mobilni telefoni. Boraveći u Budimpešti tamo negde krajem devedesetih godina video sam čoveka koji je hodao ulicom i žučno sa nekim komunicirao preko mobilnog. Tada mi je delovalo kao da gledam čoveka koji nije čist u glavi. Drao se u onu šlušalicu kao pomahnitao, mahao rukama, gledao u nebo, baš se nervirao. Nisam ni mogao da pretpostavim da ćemo jako brzo svi krenuti njegovim stopama... U ludilo komunikacije!

Malo, pomalo, postali smo taoci aparata preko kojih se svađamo, volimo, radujemo, patimo, zabaljamo, muvamo, sastajemo, rastajemo… Vodimo život kakav sada poznajemo i koji je novim generacijama – jedini REALAN.

foto: Profimedia

S pojavom smartfona i ajfona telefoni su postali naši personalni kompjuteri, a zahvaljujući usaglašenim nalozima te sprave su u stanju da nas prepoznaju i raspoznaju sa savršenom preciznošću - algoritmi nas danas bolje poznaju, verovatno, nego i mi sami sebe. Znaju čemu se smejemo, šta nas nervira, koja su nam tajna zadovoljstva, šta želimo, za čime i kime žalimo, kome i čemu se nadamo… I uvek su spremni da nam to serviraju putem notifikacije ili mejla. A mi samo treba da prihvatimo ovaj dar tehnologije i platimo to svojim vremenom ili novcem.

Danas su svi na vajberu i votsapu, na Instagramu i Tviteru, na Jutjubu i Tik-Toku. Bez ove komunikacije život je mnogima nezamisliv, a sve je više poslova koji se baziraju na korišćenju ovih servisa oko kojih obrazovana nova industrijska grana.

foto: Profimedia

Ova revolucija nije preskočila ni Srbiju. Kasnili smo za mnogim bitnim civilizacijskim procesima i promenama, ali sad smo uskočili u ovaj voz i vozimo se – za sve pare! Tako smo nakon srednjeg veka i zlatnog escajga dok su drugi jeli drvenim priborom, uspeli da se izborimo za primat u novoj komunikaciji – prema nekim podacima, Viber u Srbiji koristi 3.3 miliona ljudi, ili 40 odsto građana. Svaki Srbin prosečno provodi barem po sat vremena na ovoj aplikaciji.

foto: Profimedia

Elem, dobro je malo osvrnuti se na ovaj fenomen, pogotovo danas kada obeležavamo Svetski dan telekomunikacija i informacionog društva. U poslednjih dvadesetak godina nijedna industrija nije toliko promenila civilizaciju kao ova. Daleko smo stigli od „dobar dan, da li je Marinko kod kuće?“.

foto: Printscreen

Nije daleko dan kad će Marinko biti android s kojim ćemo, kao u „Blejd raneru“ moći da radimo šta god nam volja… Sve dok ne poludi i ne odluči da nas likvidira.

Bonus video:

(Espreso/Dejan Katalina)