Bajraktar, Foto: Profimedia

ZABRINUTI

DA NAS SRBIJA NAPADNE BESPILOTNIM LETELICAMA, HRVATSKA BI MORALA DA SE PREDA! Hrvatski vojni stručnjaci dižu UZBUNU

Strateška analiza modernih borbenih tehnologija u regiji pokazuje da Oružane snage Republike Hrvatske, nažalost, dramatično zaostaju u uvođenju borbenih bespilotnih letlica u svoj arsenal

Objavljeno: 03.03.2021. 11:32h

Hrvatski portal 24 sata objavio je tekst u kojem se analiziraju vojni dometi regionalnih vojski, kad je reč o bespilotnim letelicama.

Njihov zaključak nije nimalo povoljan po Hrvatsku, kao što ćete videti, a jedan od glavnih "junaka" njihove analize je Srbija.

Prenosimo analizu:

"Nema više sumnje, da li je Hrvatska kupila višenamenske borbene avione ili ne, bilo bi opasno zatvoriti oči pred činjenicom da je smrtonosnost naoružanih bespilotnih letelica promenila savremeni način ratovanja.

Klasično kopneno ratovanje se promenilo do te mere da avioni ili tenkovi više nisu presudni za krunisanje pobednika u ratu. Ukratko, ušli smo u eru ratova dronova.

Američki naoružani MQ-1 Predator i MQ-9 Reaper po Africi i Bliskom istoku love i ubijaju džihadiste poput zečeva. Kako je nedavno otkrio vašingtonski ''The National Interest'', samo u decembru 2019. godine američke bespilotne letilice koje poleću iz baza u Italiji i Nigeriji likvidirale su čak 100 boraca Islamske države u libijskoj pustinji. Tadašnji ministar obrane SAD-a Mark Esper ove akcije nazvao je “košenje travnjaka”.

Početkom prošle godine naredbom Donalda Trumpa precizno navođenom raketom ispaljenom s drona ubijen je jedan od najvećih američkih protivnika, čuveni iranski general Kasem Sulejmani. Bila je to prva likvidacija zapovednika jedne vojske izvršena dronom. Ta likvidacija doslovce je u jednom danu promenila geopolitičke odnose u Persijskom zaljevu. Amerikanci su nedavno demonstrirali sistem ezoteričnog naziva - Perdix. Reč je o roju malih dronova koji poleću s lovca F/A-18 Hornet. To integrirano jato dronova (može ih biti i do stotinu u jatu) leti sinhonizovano i međusobno su koordinirani. Na bojnom polju sami biraju cilj napada, grupiraju se tokom leta, sami biraju taktiku napada i samostalno donose odluke. Ovi dronovi doslovce imaju kolektivnu svest. Činjenica je da ''Perdix'' nisu razvili neki ratoborni i namrgođeni generali u Pentagonu nego studenti s čuvenog MIT-ja (Massachusetts Institute of Technology), čiji je izum odmah otkupila državna agencija za strateške tehnologije DARPA. Rojevi bespilotnih letilica koji iscrpljuju i savladavaju neprijateljsku obranu službeno su deo nove američke borbene strategije.

Prošle godine se Emanuel Macron pohvalio da je Francuska prvi put u jednom vazdušnom napadu upotrebila borbenu bespilotnu letelicu da ubije 40 džihadista u Maliju. Koristili su američku bespilotnu letelicu MK-9 Reaper. S druge strane, Rusija se još nije oporavila od šoka koji je doživela u Siriji. Naime, terenski izveštaji kažu da su turski borbeni dronovi Bajraktar ​​TB2 i Anka-S uništili nekoliko ruskih sistema PVO, čuvenu Pantziru S1, koju je Moskva promovisala kao „najefikasniju na svetu“. Čak su se i sofisticirani ruski protivavionski sistemi poput S-400 u Siriji pokazali neočekivano ranjivim na turske dronove. Rusi sada ubrzano prilagođavaju svoje ratne doktrine i razvijaju mobilne protivelektronske ometače bespilotnih letelica kao što su 1RL269 Krasuha-2 i nešto manji Gibka-S. Sistemi PVO, posebno Pantzire S1, takođe se prilagođavaju za sukobe sa bespilotnim letelicama. Odnos vrednosti uložene u dron i uništenu metu je izuzetan. Ruski raketni sistem S-400 Triumpf košta oko 400 miliona dolara, a Pantzire oko 20 miliona dolara. Suprotno tome, TB2 košta samo 5 miliona dolara, a njegova raketa MAM-L, koja se koristi u Nagorno-Karabahu ili Siriji, košta samo 100.000 dolara po komadu.

Do promene geopolitičkog odnosa snaga na Južnom Kavkazu došlo je usled upotrebe dronova. U prošlogodišnjem dvomesečnom ratu između nepriznate Republike Nagorno-Karabah i Azerbejdžana, dronovi su bukvalno ošamarili klasični rat. Jermensku pešadiju i artiljeriju, sahranjenu u rovovima, jednostavno je pomela azerbejdžanska tehnološka superiornost predvođena dronovima. Azerbejdžan je koristio više od 50 različitih izviđačkih bespilotnih letelica izraelske proizvodnje, poput Hermesa, Heron i Searcher-a, bespilotnih letelica kamikaza Harop, a neke letelice, poput Orbiter-a, čak proizvode i svoje. Oni su, naravno, koristili i turske jurišne avione Bairaktar ​​TB2, koje im je Ankara, uz neke savete, izdašno prodala bez puno pitanja. Creative Azeris je takođe prilagodio stare dvokrilce An-2 u mamce bez posade. Avion je namamio jermenske radarske operatore da uključe svoje sisteme PVO, otkrivajući sopstvene položaje, a zatim bi ih azerbejdžanski operateri, u klasičnoj „konobarici“, minirali „poput bebe zvečke“ dronovima izraelske proizvodnje „Harop“.

Poljaci i Mađari iz šire i bliže hrvatske okoline u žestokom su procesu nabavke borbenih bespilotnih letelica.Od izraelskog Elibta i Rumuni su zatražili dronove koji mogu nositi naoružanje. Dok se Bugari i dalje predomišljaju. Ukrajina je kupila 19 turskih Bajraktara, a za ovu godinu su naričili još šest komada. Italija tek očekuje isporuku prvih američkih žetalica MK-9, kojima se Velika Britanija naoružala još 2008. godine, kao i Predators. Španija i Francuska takođe poseduju ove američke dronove, koji nisu dostupni svim kupcima.

Vojska Srbije takođe se okrenula ka naoružanim dronovima. Srbija trenutno poseduju šest kineskih bespilotnih letelica CH-92A, koje su ukupno platile 30 miliona dolara. Reč je o kombinovanim bespilotnim letelicama - izviđačkim i borbenim, koje mogu da ispaljuju laserski vođene rakete. Svaka od njih može da nosi dve rakete dometa 250 kilometara. Inače, Srbija je prva zemlja u Evropi koja ima kineske dronove. Domaći srpski projekat za razvoj izviđačkog drona Pegas trebalo bi da ima koristi od srpsko-kineske vojno-tehnološke saradnje i transfera tehnologije. Ova saradnja Beograda i Pekinga izaziva nervozu u Briselu i Vašingtonu, odakle je nova administracija predsednika Džoa Bajdena poslala signale da neće tolerisati takvu kombinatoriku. Na poziv turskog ministra odbrane, srpska delegacija posetila je kompaniju ''Bajikar Makina'' u Istanbulu, gde je obišla borbenu bespilotnu letelicu Bairaktar, koja je jedna od najtraženijih ratnih dobara na svetu. Takođe se šuška o kupovini većeg kineskog drona, Ving Long II. S obzirom na veće apetite srpskih vojnih planera prema bespilotnim letelicama, Bairaktar ​​TB2 ili Ving Long II su sledeća akvizicija. Sa sve većim brojem naoružanih dronova, čini se da se Srbija priprema za neka nova geopolitička takmičenja.

Potražnja za borbenim bespilotnim letelicama ultimativna je stvar na brutalnom vojnom tržištu, kao i njihova evolucija: oni su sve veći, njihov domet je sve veći, njihov nosivost sve veća, samo je njihova radarska vidljivost sve manja.

Ilustracijafoto: Printscreen youtube, RT na russkom

Danas su bespilotne letelice preuzele vodeću ulogu u ratovanju u trećoj dimenziji i postale su „menjač igara“. Pokazali su da mogu onemogućiti infrastrukturu, uništiti komunikacije i telekomunikacione sisteme, ugroziti vojno i političko vođstvo zemlje i blokirati odbrambene sisteme. Zapadni i ruski generali svesni su da su četiri ishoda presudna za ishod današnjeg rata: istovremeno dejstvo izviđačkih bespilotnih letelica, velike borbene grupe na bojnom polju više nisu potrebne, tri važna elementa bitaka prošlih generacija - vatra, udar i manevar - ostanite rezervisani samo za napad specijalnih snaga i naoružanja sa daljine koja je izvan dometa neprijateljskog naoružanja i poslednja - linija glavnog udara neće biti jasna jer će se napadi izvoditi iz svih pravaca. Ratna faza je postala trodimenzionalna, a vazdušni prostor je inaugurisan na glavno ratno poprište, gde se odvijaju glavne akcije dronova.

Sudeći prema trenutnim odbrambenim planovima (posebno Dugoročnom planu razvoja), hrvatski vojni stratezi čak nemaju osnovnu percepciju stvarnosti u kojoj se način ratovanja enormno promenio - dronovi i male države pružaju vrlo jeftin pristup taktičkoj avijaciji i preciznosti vođeno oružje, dajući im mogućnost uništavanja mnogo skuplje neprijateljske opreme. Opasno je da hrvatski vojni planeri i političari potcenjuju tektonske promene u načinu ratovanja, misleći da ćemo, ako nabavimo borbene avione, zauvek rešiti pitanje naše nacionalne bezbednosti.. To je bizarno kockanje koje može imati ozbiljne implikacije. Da li je moguće da oni u Beogradu bolje razumeju kako se razvijaju vojno-tehnološke snage?- napisano je na hrvagtskom portalu.

Kako bi se ponašala hrvatska PVO ako bi se našla u situaciji da joj, na primer, preti napad srpskih borbenih bespilotnih letelica? Šta bi oni uradili da Hrvatskoj iz pravca mora da preti jato dronova, a ne jato podmornica, čije je napade svojevremeno razvijao u svojim teorijama nemački pomorski strateg, admiral Karl Donitz. Takve bespilotne letelice već danas može dostaviti na hrvatski deo Jadrana čuvani neprijateljski brod, matični brod. Takav sukob bio bi, blago rečeno, koban za našu vojsku. Naše oružane snage u svom arsenalu imaju lagane PVO sisteme kao što su Strela 2M, Strela-10M i Bofors protivavionske puške od 40 mm. Ovde ima više problema strateške prirode. Prva je loša obučenost naših posada za korišćenje ovih sredstava. Drugi problem predstavlja nadmorska visina, jer kod hrvatskih raketnih sistema nadmorska visina ne prelazi tri kilometra, a letelice poput srpskog CH-92A krstare na visini od pet kilometara, dok, na primer, Bairaktar ​​ima plafon leta od čak sedam kilometara . Treći problem je potpuni nedostatak modernih radara za nadzor trupa za zaštitu trupa na bojnom polju. Postojeći primerci nasleđenih od JNA nasleđenih pokretnih radara Giraffe 40 u ovoj priči jedva su vredni pomena. HV ima problem kako da otkrije letelice koje lete malom brzinom ispod 60 km / h, krstareći na visinama od 5000 metara i više, koje u napadu na cilj prate konfiguraciju terena i ispred cilja prave manevar i srušiti se u visoki luk na metu. Četvrto, nemamo, niti planiramo da nabavljamo antidronske antielektronske sisteme koji stvaranjem „zaštitne kupole“ omogućavaju odbranu od bespilotnih letelica, jer mogu ometati, pa čak i potpuno onemogućavati upravljačke radio i satelitske kanale trutovi. Čitava je ova tema nerazrešiva zagonetka za tvorce hrvatske obrane. Hrvatska ima nekoliko civilnih dronova sa kamerama (slabe rezolucije) za nadgledanje mora i požara. To je potpuno beskorisna igračka u ratu. Borbeni dronovi u hrvatskom ratnom vazduhoplovstvu nisu ni imenica. Ukratko, nemamo asimetričan odgovor na srpske ili bilo čije druge borbene dronove. Ne zaboravimo, Beograđani su pitali prijatelje iz Kremlja kolika je cena elektronskog ometača za avione i bespilotne letelice Karuša i koliko dugo im mogu da ga isporuče. Pregovori su u toku.

Dronovi su višestruko jeftiniji i efikasniji od nadzvučnih borbenih aviona. Na kraju, dronovi takođe smanjuju troškove ratovanja. U četiri glavna međudržavna rata u poslednjih pet godina - u Libiji, Nagorno-Karabahu, Siriji i Ukrajini - naoružani dronovi su igrali dominantnu, možda čak i presudnu ulogu. Dronovi danas preoblikuju geopolitičke odnose brzinama kojih se istorija ne seća. Zbog dronova, vojske Evrope i sveta prepravljaju ratne knjige. Očigledno Elon Musk nije pogrešio kada je zbunjenim generalima u vojnoj bazi na Floridi u martu prošle godine rekao da je „vreme skupih borbenih aviona prošlo."

Bonus video:

(Espreso/ Express.24sata)