Ilustracija, Foto: AP

REŠAVANJE PITANJA KOSOVA

Bajden prepušta EU rešavanje pitanja KiM, uz asistenciju SAD

Amerikanci će, kao što je ranije bila praksa, kaže Milivojević, sugerisati Evropi ono što smatraju da je interes Zapadne Alijanse...

Objavljeno: 27.01.2021. 15:33h

Politika nove američke administracije vraća se partnerstvu sa EU po pitanju jačanja NATO-a u Evropi, koordinaciji u spoljnoj politici, kao i po pitanju Kosova, smatra nekadašnji diplomata Zoran Milivojević koji kaže da na to ukazuje i saopštenje izdato nakon razgovora novog američkog predsednika Džoa Bajdena i nemačke kancelarke Angele Merkel.

"Naglasak je u u prvom redu na vraćanje na saradnju i koordinaciju kada je reč o transatlantskim odnosima. Amerikanci će, uslovno rečeno, dozvoliti Evropi da vodi glavnu reč u pronalaženju rešenja kosovskog pitanja, koje vodi ka priznanju, ali uz njihovu potpunu asistenciju", kaže Milivojević za Tanjug komentarišući jučerašnji telefonski razgovor Bajdena i Merkelove u kome je kao jedan od prioriteta spoljne politike apostrofiran Zapadni Balkan i postizanje sporazuma između Beograda i Prištine.

Jačanje NATO-a, puna koordinacija u spoljnoj politici i globalnim odnosima i isticanje Zapadnog Balkana i Ukrajine. To je potpuno na liniji nemačkih interesa i nemačke politike i jasan je znak da će Amerika to podržati, kazao je Milivojević.

Dodaje i da će Evropa dobiti glavnu reč u rešavanju svih tih pitanja, a da će težište biti na strateškom stavu da Zapadni Balkan definitivno uđe u zapadnu sferu interesa, da se obezbedi centralni geostrateški interes Zapadne Alijanse, a to je suprotstavljanje ruskom i kineskom uticaju i proširenje NATO-a.

Kada je reč o konkretnim pitanjima, Milivojević kaže da su to rešavanje kosovskog čvora i BiH.

"Jasno je da će se delovati dinamičnije i agresivnije da se to reši zbog globalnih potreba i interesa jer globalni interesi diktiraju brza rešenja, a sučeljavanje interesa je znatno izraženo na relaciji Vašington - Moskva - Peking tako da će se to odraziti na dinamiku na ovim prostorima i dominiraće stav EU oličen u nemačkom stavu, odnosno rešenju koje podrazumeva priznavanje Kosova i priključak regiona, ali i Srbije, u evroatlantske integracije", navodi Milivojević.

Amerikanci će, kao što je ranije bila praksa, kaže Milivojević, sugerisati Evropi ono što smatraju da je interes Zapadne Alijanse, a u pozadini njihove politike će biti nesporan interes da se pitanje Kosova završi tako što bi se definitivno priznala kosovska državnost i što bi se rešilo pitanje u BiH u smislu federalizacije, odnosno objedinjavanja BiH da funkcioniše jednoobrazno što dovodi u pitanje interese i srpskog naroda i Republike Srpske u narednom periodu.

Primećujući da su ti interesi suprotstavljeni interesima Srbije, Milivojević naglašava da to ništa nije novo, ali da novinu predstavljaju promenjene okolnosti.

"Nije slučajno što kosovska državnost ne može da se potvrdi 12 godina i nije slučajno što se pokazuje koliko je to promašen i neostvariv projekat. Argumenti Srbije su dobili na težini i u prethodnom periodu se to najočiglednije manifestovalo kod odustajanja od priznanja nekih zemalja uz normalnu argumentaciju koja je na liniji međunarodnog prava i međunarodnih odnosa koji bi trebalo da budu omeđeni nekakvim standardima i normama", dodaje.

Osim toga, kaže, i globalni odnosi su se promenili, danas imamo multipolarni svet, više centara moći koji su suprotstavljeni, ali koji na neki način stvaraju ambijent da jedni bez drugih ne mogu ništa rešiti.

"Jasno je da se pitanje KiM ne može rešiti bez Rusije i Kine, bez Saveta bezbednosti UN i upravo ti globalni odnosi su tome dali veći značaj i to pitanje su doveli da se o tome mora razgovarati i tražiti rešenje političkim sredstvima", navodi diplomata.

Takođe, danas ni pozicija Srbije nije ista kao što je bila 1999. ili 2008. godine, kaže Milivojević podsećajući na NATO bombardovanje i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, i dodaje da danas Srbija ima značajno povećanu međunarodnu poziciju i uticaj u regionu i od Srbije zavisi stabilnost i bezbednost u regionu.

Ne može se ništa rešiti ni na silu, ni ucenama, ni na bilo koji način protiv interesa Srbije jer bi to sasvim sigurno destabilizovalo region i to svi znaju, ističe.

"Srbija će biti izložena pritiscima, ali tako nam je 20 godina unazad, a možda i više. To za nas nije novo, ali je novo što je potvrda spoljnopolitičke pozicije i spoljne politike Srbije dobila afirmaciju i učinila da se to ne može rešiti bez Srbije i na način kako to nekome odgovara bez uvažavanja interesa Srbije. A što se Srbije tiče nema govora o odustajanju od njenih argumenata i priznanju", navodi.

Kada je reč o Vašingtonskom sporazumu, Milivojević smatra da jedino što može da pretrpi reviziju ili promenu u pristupu je to što u tom sporazumu nema statusnih pitanja.

"U tom smislu mogu biti promene, odnosno više insistiranja na statusu i vrlo jasnog i rezolutnog stava da je priznanje u prvom planu", kaže Milivojević i da razgovor Bajdena i Merkelove govori u prilog tome da će Nemačka za politiku u geostrateškom smislu koja je neophodna i suštinska za zapadne interese biti potpuno podržana od strane Vašingtona i da će tu delovati u potpunom saglasju.

Međutim, dodaje, treba imati u vidu da Nemačka ima svoje interese, da hoće da se potvrdi, izađe iz evropskog okvira i da se potvrdi i sama i sa EU kao globalni faktor da se vrati na globalnu scenu.

"Nemačka će projektovati i svoje interese vezane za ovaj region, ima interesa da dominira u ovom regionu, da ne dozvoli da globalne sile preskoče nju u regionu jer je ovo ipak evropsko dvorište i neće dozvoliti da iz toga bude izuzeta. Nastojaće da tu vodi glavnu reč", kaže Milivojević.

U svakom slučaju, treba imati u vidu, zaključuje Milivojević, da Vašington neće dozvoliti da Evropa ili Nemačka iskaču iz nečega što je strateški interes i strateška pozicija Zapadne Alijanse i Transatlanske zajednice.

(Espreso.co.rs/Tanjug)