U SRBIJU STIGLA NOVA KNJIGA NAJVEĆE RIJALITI ZVEZDE MEĐU PISCIMA: Norveški OSOBENJAK nam sada otkriva JESEN

Čovek koji je oduševio ili sablaznuo, zavisi kako ko gleda na to, svojim šestotomnim autobiografskim delima naslovljenim "Moja borba", od kojih poslednji ima preko hiljadu strana, norveški autor Karl Uve Knausgor, ponovo se vraća u srpske knjižare.

Izdavačka kuća Booka objavila je prvi od četiri dela njegove tetralogije Pisma nerođenoj ćerki. Ova knjiga nosi naziv "U jesen", kada je i objavljena, i sjajna je prilika da svi oni koje zanima ovaj uvrnuti autor o kojem se toliko priča konačno u ruke uzmu njegovo delo koje obimom ne prelazi 500 strana. Naime, ova knjiga ima jedva preko 200 stranica i relativno se lako čita, jer je pisana u formi svojevrsnog intimnog bedekera za život i osećanja života.

Ova knjiga nije fikcija, nije roman, ali, na neki način, nije ni autobiografija, već delo koje podstiče na (jesenju) kontemplaciju i razmišljanje o postojanju i njegovoj svrsi.

"U jesen", sastavljena od kratkih eseja, opservacija i misli o pojedinim životnim stvarima i pojavama, predstavlja opis sveta koji Knausgor predaje ćerki.

Ipak, ova knjiga je mnogo više od kazivanja roditelja detetu. Knausgor proučava mnogima neuočljive detalje, male stvari i usputne pojave, koje kroz njegovo pero dobijaju novo značenje, vraćajući nam tako detinji osećaj zadivljenosti i začuđenosti pred svetom, terajući nas da zastanemo i ponovo otkrijemo magiju u sitnicama.

„Hoću da ti pokažem naš svet, kakav je sada“, Knausgor piše. „Ti ćeš ga videti na svoj način, imaćeš svoja iskustva i živećeš svojim živo­tom, te zato ovo pre svega činim zbog sebe: dok ti poka­zujem svet, milo moje, moj život biće vredan življenja.“

U jesen je poetična, topla i pomalo melanholična izjava ljubavi svetu, nadahnjujuće prozno iznenađenje, koje potvrđuje Knausgora kao posebno nadarenog pisca koji nas svojom neposrednošću navodi da promišljamo svet na novi način.

Kao što rekosmo na početku, Knausgor je jedinstvena pojava, maltene rijaliti lik u svetu visoke književnosti, čovek koji je svetu na uvid pružio najintimnije epizode vlastitog života, ogolivši se do poslednjeg nerva. Kao posledica, žena ga je napustila, porodica više ne razgovara sa njim, deca mu žive u drugoj državi, ali on je ostavio cigarete i pronašao novu ljubav, novu inspiraciju za još jednu literarnu avanturu.

Ko zna, jednog dana u budućnosti, neko će zahvaljujući baš Knausugorovim delima biti do najsitnijih crevaca obavešten kakav je bio život čoveka u 21. veku, šta ga je mučilo, a šta ushićavalo, kako je, na nekom mikro nivou ljudske egzistencije, izgledala adaptacija s analognog na digitalni svet. Što 'no kažu, malo li je?

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Dejan Katalina)