Foto: Profimedia, Wikipedia

espreso serijal

NAJBOLJIH 11 U ISTORIJI HRVATSKE: Jadan selektor koji mora da sklapa reprezentaciju - komšije su prepune majstora!

Mnogo fudbalera je zaslužilo da se nađe u ovom tekstu, međutim, Espreso će po svojim kriterijuma preseći i odlučiti kojih 11 će predstavljati svoju državu u našem serijalu...

Objavljeno: 12.09.2020. 20:04h > 20:10h

Kako odabrati najboljih 11 reprezentativaca Hrvatske? Zvuči kao vraški težak posao, ali ne samo da zvuči, nego tako i jeste.

Era hrvatske reprezentacije deli se na dva dela: onu do 1998. godine, kao i od tog Mundijala u Francuskoj, do dana današnjeg.

Mnogo fudbalera je zaslužilo da se nađe u ovom tekstu, međutim, Espreso će po svojim kriterijuma preseći i odlučiti kojih 11 će predstavljati svoju državu u našem serijalu.

Za početak, da se upoznamo sa "kockastima" i njihovim rezultatima od osamostaljenja 1992. godine.

Prvo veliko takmičenje na kojima su nastupili, bilo je Evropsko prvenstvo 1996. godine u Engleskoj, gde su na iznenađenje svih, stigli do četvrtfinala i tako se pokazali u najboljem svetlu i predstavili se kao neko ko će zadavati mnogo problema bilo kojoj reprezentaciji na planeti.

Dve godine kasnije usledio je Mundijal u Francuskoj, a samim tim i prvi ogroman rezultat ove selekcije.

Ekipa predvođena Prosinečkim, Šukerom, Bobanom i ostalim odličnim fudbalerima je došla do polufinala Svetskog prvenstva i fantastičnim igrama zadobila simpatije celokupne fudbalske javnosti. Francuska je ipak bila prevelik zalogaj za izabranike Ćire Blaževića, pa su Hrvati sa 2:0 poraženi od budućeg svetskog šampiona. Ipak, u meču sa treće mesto savladana je Holandija i Hrvati su se okitili bronzanom medaljom, koja je zaista sijala kao zlato.

Usledila je potom smena generacija i popriličan post što se tiče uspeha na velikim takmičenjima. Doduše, Hrvatska se plasirala na svaki Mundijal do 2010. godine, a dve godine ranije na Evropskom šampionatu je zahvaljujući Semihu Šenturku i njegovom golu u 120. minutu meča sa Turskom, zaustavljenja u četvrtfinalu, iako se činilo da će ovoga puta ekipa Slavena Bilića otići do samog kraja prvenstva.

Malo ko je smeo da se opkladi u to da će uspeh sa pomenutog Mundijala u Francuskoj biti prestignut i da će se Hrvati okušati u meču za svetsku titulu. To se dogodilo pre dve godine u Rusiji, kada su "vatreni" na prilično neverovatan način stigli do finala.

Nakon epske pobede u grupi nad Argentinom od 3:0, generacija Zlatka Dalića je korak po korak rušila svoje rivale u nokaut fazi. Zanimljivo, svaki put je meč odlazio u produžetke, a dva susreta su odlučivali penali. Prvo protiv Danske, zatim protiv Rusije, da bi Engleska golom Mandžukića pala pre 120. minuta i slavlje neviđenih razmera je moglo da počne.

Hrvatska je u finalu, a protivnik opet Francuska. Vreme je za naplatu starih dugova - ili ipak ne? Ispostavilo se da Modrić i drugari nisu mogli da drže gard pred Mbapeom, Grizmanom i ostalim zvezdama sa zapada Evrope, pa je Francuska prilično lako srušila "vatrene" i sa ubedljivih 4:2 osvojila titulu šampiona Sveta.

Napomena: Najbolju postavu biramo isključivo od igrača koji su nastupali od osamostaljenja države, 1992. godine.

STIPE PLETIKOSA

Težak posao već na startu. Postojala je velika dilema između njega, Ladića i Subašića. Iako se nije okitio nijednom medaljom, za razliku od pomenutih kolega, Pletikosa je skoro 15 godina čuvao gol nacionalne selekcije. Učestvovao je na neverovatnih sedam velikih takmičenja i čak 114 puta bio reprezentativac svoje zemlje. Bio je svedok nekih velikih trijumfa hrvatske selekcije i kao golman sa najdužim stažom u istoriji ove države, zasluženo se našao u našem idealnom timu.

foto: Profimedia

DARIO ŠIMIĆ

Legenda hrvatskog fudbala, član Intera, Milana, Monaka i u dva navrata Dinama. Dario Šimić je za selekciju "kockastih" nastupao punih dvanaest godina i sakupio tačno 100 nastupa. Član je "bronzane" generacije iz Francuske 1998. godine, a nastupao je još na Mundijalima 2002. i 2006. godine, dok je na Evropskim prvenstvima takođe tri puta imao priliku da učestvuje. Jedan je od najboljih defanzivaca koje je Hrvatska ikada imala.

foto: Profimedia

ROBERT KOVAČ

Mlađi brat Nike Kovača, je tačno deceniju nastupao za "vatrene". Stameni centralni vezni je svoju karijeru gradio uglavnom u Nemačkoj i godinama bio član tada najjačih timova ove zemlje - Bajera iz Leverkuzena i minhenskog Bajerna. Imao je epizodu u Juventusu, da bi kraj karijere proveo u rurskoj oblasti igrajući za Borusiju Dortmund. Karijeru je okončao kao i mnogi pre njega u Dinamu. Kao reprezentativac je uvek bio standardan, odigrao po dva svetska i evropska prvenstva, a Luka Modrić je upravo nasledio njega u hrvatskom dresu.

foto: Profimedia

ROBERT PROSINEČKI

Šta reći za ovakvog majstora fudbala? Ćiro Blažević ga je svojevremeno proglasio za netalentovanog, pa se popularni Robi preko Crvene zvezde izborio za svoj fudbalski hleb. Osvojio je titulu šampiona Evrope, što ga je kasnilo vinulo među zvezde evropskog fudbala. Nastupao je za Real i Barselonu, bio ključni igrač na Mundijalu u Francuskoj, pod palicom tog istog Ćire Blaževića. Čini se da je Robi mogao i više od svoje karijere, ali ga je njegov hedonistički način života možda malo sputao u tome, međutim, on će doživotno biti jedan od najboljih igrača svih vremena u Hrvatskoj. Za reprezentaciju nastupio je 49 puta, postigao 10 golova. Čovek kao Prosinečki se jednom rađa.

foto: Profimedia

DARIJO SRNA

Sinonim za vernost i beskompromisnu borbu. Darijo Srna je bio pravi vojnik hrvatske reprezentacije. Nadrealna 134 nastupa za reprezentaciju donela su mu status besmrtnog. Karijeru je počeo u splitskom Hajduku, a druga kuća mu je bio Šahtjor. Čak 15 godina je bio deo tima iz Donjecka i zlatnim slovima se upisao u legendu tog kluba. Kao član selekcije "kockastih" igrao je na šest velikih takmičenja. Kapiten je postao 2012. godine, a od reprezentacije se oprostio četiri godine kasnije. Možda je mogao još malo da igra, ali odlučio je da ne zauzima mesto mlađima. O kakvom se čoveku radi, svedoči orden za hrabrost koji je 2009. godine dobio u Ukrajini.

foto: Profimedia

ZVONIMIR BOBAN

Bez njega, ovaj tim ne bi mogao da se zamisli. Neki ga vole, neki ga mrze, ali činjenica da je Boban bio klasa od igrača je nepromenljiva. U generaciji Čileanaca iz 1987. godine kada se tadašnja omladinska reprezentacija Jugoslavije okitila zlatom, bio je važan šraf ekipe, a raspadom SFRJ, otisnuo se put Apenina gde je postao legenda Milana za koji je nastupao punih deset godina. Što se reprezentacije tiče, kao kapiten je predvodio ekipu na Evropskom šampionatu 1996. i na Svetskom prvenstvu u Francuskoj, i sakupio 49 mečeva uz 12 golova. Karijeru je završio u španskoj Selti sa navršene 34 godine.

foto: Profimedia

LUKA MODRIĆ

Najbolji igrač sveta iz 2018. godine i jedan od najboljih veznjaka novijeg doba fudbala. Od 2006. godine, kada je debitovao za "vatrene", do sada Modrić je sakupio 127 nastupa i postigao 16 golova. Preko Dinama, Zrinjskog i Intera iz Zaprešića, omaleni Luka je krčio svoj fudbalski put. Da se radi o vanserijskom talentu uverio se Totenhem koji ga je 2008. godine doveo iz Dinama za rekordnih 16.5 miliona funti. U Londonu je nastupao četiri sezone, nakon što ga je za 30 miliona evropskih novčanica otkupio Real Madrid i od njega napravio igrača svetske klase. Više od 200 nastupa za kraljevski klub i čak osam sezona u Primeri, svrstavaju ga među legende madridskog kluba. Kruna njegove karijere je osim tri osvojene Lige šampiona i finale Mundijala u Rusiji, a pogotovo izbor za najboljeg igrača planete te godine, što je prvi put da se neki igrač sa ovih prostora okiti tom titulom.

foto: Profimedia

ROBERT JARNI

Definitivno najpoznatiji srpskoj publici po skandalu sa Zoranom Mirkovićem, kada ga je popularni Batica uhvatio za međunožje nasred Maksimira. Dvanaest godina je ovaj levi bek bio reprezentativac Hrvatske, osvojio bronzu u Francuskoj, igrao za Juventus, Real Madrid, a jedini pogodak za tim sa državnim grbom postigao je onda kada je to bilo najpotrebnije - u četvrtfinalu Mundijala protiv Nemačke, koji su "vatreni" ubedljivo rešili u svoju korist rezultatom 3:0. Zanimljivo, Jarni je odigrao i pet mečeva za Jugoslaviju pre raspada države i takođe je bio član "Čileanaca" iz 1987. godine koji su se popeli na vrh sveta.

foto: Profimedia

IVICA OLIĆ

Ogromna dilema je bila koga svrstati među 11 najboljih - Olića ili Bokšića. Ipak, tas je prevagnuo na stranu mlađeg krilnog napadača, Ivicu Olića. Pre svega zbog mnogo više odigranih mečeva za reprezentaciju, čak 104. Nastupao je na dva Mundijala i dva Evropska prvenstva, a 2012. godine je zbog povrede otpao sa spiska u poslednjem momentu. Posebno se pamte partije Olića protiv Italije 2002. godine na Svetskom šampionatu u Japanu i Južnoj Koreji, kao i meč protiv Nemačke na EURO šest godina kasnije, a bio je najbolji pojedinac utakmice na Vembliju kada je srušena Engleska. Što se tiče klupskog fudbala, Olić je osvojio šampionate Rusije, Hrvatske, Nemačke, igrao dva finala Lige šampiona i sa CSKA podigao pehar Kupa UEFA. Sasvim dovoljno da se nađe u idealnom timu.

foto: Profimedia

MARIO MANDŽUKIĆ

Popularni Mandžo je simbol novije generacije hrvatskog fudbala. Sa 33 pogotka iz 89 odigranih mečeva, zaslužio je svoje mesto u našem timu najboljih hrvatskih igrača u istoriji. Pogodak protiv Engleske u polufinalu Mundijala u Rusiji, obezbedio je njegovoj reprezentaciji prvo finale ikada na velikim takmičenjima, a i u meču sa Francuskom je postigao pogodak za konačnih 4:2. Trofeje je uzimao u kom god klubu da je bio: Juventusu, Bajernu, Dinamu, Atletiku. Osvojio je Ligu šampiona sa timom sa Alijanc arene gde je pružao i najbolje partije u svojoj karijeri. Nakon srebra sa prvenstva sveta, odlučio je da se penzioniše u nacionalnom timu sa 32 godine.

foto: Profimedia

DAVOR ŠUKER

Verovatno i najbolji fudbaler kog je Hrvatska ikada imala - Davor Šuker. Ubojiti napadač koji je već u Osijeku svojim igrama skrenuo pažnju na sebe, napravio je karijeru za pamćenje. Od Osijeka, preko Dinama, do Sevilje, Reala i Arsenala. U svakom od ovih klubova ostavio je fantastičan utisak, ali najbolje partije pružao je u Španiji. 1998. godina je za njega bila kao u snu. Osvojena je Liga šampiona sa Realom, Hrvatska je bila treća na svetu, a Šuker je bio prvi strelac tog takmičenja. Ali, to nije sve. Bio je drugi najbolji fudbaler planete u izboru Zlatne lopte, a treći na listi FIFA. Za reprezentaciju je na svega 69 utakmica, postigao 49 golova, što je i dalje poduhvat koji nikada niko nije dostigao. Šuker je danas predsednik HNS, međutim, nije stekao slavu kao kada je bio fudbaler, već naprotiv.

foto: Profimedia

(Espreso.co.rs)