Žena u prodavnici, Foto: EPA / SASCHA STEINBACH

važno

MISLILI SE DA SE U NEMAČKOJ SAMO CRNČI I RADI? PREVARILI STE SE: Oni uvode radnu nedelju od svega ovoliko sati?

Poslednjih meseci Nemačka se suočava sa socijalno-ekonomskim izazovima

Objavljeno: 22.08.2020. 23:52h

Poslednjih meseci Nemačka se suočava sa socijalno-ekonomskim izazovima.Zbog toga se predsednik nemačkog sindikata industrije i metalurgije (IG Metall), Jorg Hofman, i čelnica Leve stranke, Katja Kiping zalažu digitalne strategije u okviru koje će radna nedelja biti sačinjena od četiri dana, odnosno 30 sati – ali to neće biti tretirano kao puno radno vreme, za šta se dobija puna plata.

Oni smatraju da je sadašnji model prevaziđen, jer je baziran na tome da muškarac radi puno radno vreme, dok žena kod kuće brine o deci, čega više nema. Moderna Nemačka ne poznaje takve podele, a ljudima treba više vremena za porodicu i brigu o sebi. Nemačka je još 90-ih godina smanjivala radne sate, a ideja nije samo da bude više slobodnog vremena za radnike, već i da više ljudi radi, ako se posao podeli.

Slično je i u Španiji, Italiji, Francuskoj. Holandija je već uvela radnu nedelju od četiri dana, odnosno 29 sati, a u Danskoj i Norveškoj ona traje 33 sata, a u Nemačkoj je 1995. bilo 1.528 radnih sati godišnje, a 2015. godine

Još jedna važna socijalno-ekonomska tema “potresa” tu zemlju ovih dana, a to je pitanje osnovnog dohotka. Nemačka pokreće eksperiment koji podrazumeva da 120 ljudi dobija 1.200 evra mesečno u naredne tri godine, na poklon, ne moraju da rade ništa.

Sa druge strane oko 1.380 osoba,učesnika ovog eksperimenta neće dobijati novac, kako bi se utvrdilo da li grupa koja dobija novac ostaje motivisana za neki posao, iako ima namirene životne troškove. Ovaj test treba da pokaže da li osnovni dohodak podstiče lenjost ili angažovanje.

Postoje barem tri struje vezane za osnovni dohodak: jedna se tiče toga da bi uvođenje univerzalnog dohotka (Universal Basic Income – UBI) stabilizovalo tržište rada, odnosno ljudi bi manje strepeli za egzistenciju; druga struja nalaže da bi UBI mogao da smanji broj siromašnih, a treća koja dolazi iz liberalnih krugova – zalaže se za univerzalni dohodak kao za zamenu postojećih programa socijalne politike.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)