Debata o drugom talasu traje, Foto: EPA-EFE/ STRINGER

famozni talas

ZAPANJUJUĆE OTKRIĆE NAUČNIKA: Svi pričaju o famoznom drugom talasu pandemije, a SZO sada tvrdi da on NE POSTOJI

- Termin drugi talas ne bi trebalo koristi u epidemiologiji budući da je virus još tu, u populaciji 188 zemalja sveta. Svedoci smo i lokalnih žarišta, rasta većeg broja slučajeva, kaže profesorka javnog zdravanja na Univerzitetu u Edinburgu, Linda Bold.

Objavljeno: 29.07.2020. 20:17h

Pandemija kovida 19 teče u jednom velikom talasu bez dokaza da prati smenu godišnjih doba uobičajenih za grip i druge koronaviruse, kao što je obična prehlada, upozorava Svetska zdravstvena organizacija.

Usred stalnih debata o tome šta treba da čini drugi talas pandemije – ponovno oživljavanje ili sezonski povratak bolesti, portparolka SZO Margaret Haris smatra da takve diskusije nikako ne pomažu boljem razumevanju širenja bolesti.

- Treba svi da shvatimo da je ovo novi virus koji se ponaša drugačije - naglasila je Harisova, apelujući na budnost u primeni mera kako bi se usporilo širenje zaraze za koje se čini da se ubrzava na masovnim okupljanjima.

Naglasila je da ne treba stalno govoriti o drugom talasu i poručuje da je reč je o jednom velikom talasu koji će ići gore-dole.

- Potrebno je zaravniti krivu i pretvoriti virus u nešto što "cupka pred vašim nogama" - objasnila je slikovito Harisova.

Ideja o drugom talasu opstaje već duže vreme, naročito među političarima i medijima, ali često veoma loše definisano. Bez dogovorene naučne definicije, temin "drugi talas" korišćen je opisivanje lokalizovanih žarišta do krize na nacionalnom nivou, što je navelo stručnjake da ga izbegavaju.

- Termin drugi talas ne bi trebalo koristi u epidemiologiji budući da je virus još tu, u populaciji 188 zemalja sveta. Svedoci smo i lokalnih žarišta, rasta većeg broja slučajeva, kaže profesorka javnog zdravanja na Univerzitetu u Edinburgu, Linda Bold.

Globalni i lokalni pogled na virus

Sa globalne tačke gledišta, pandemija se čini kao jedinstvena, velika i pojava koja i dalje ubrzava sa udvostručenim bilansom zaraženih za samo šest nedelja.

Gledajući je iz ugla regionalnog širenja i pojedinačno, za svaku državu, situacija je još komplikovanija.

Ono što izgleda kao drugi talas su u suštini različita područja iste zemlje koja nisu međusobono povezana u iskustvu sa pandemijom kao što je slučaj u SAD gde se snažan prvi talas neravnomerno širio da bi posle došlo do ubrzanja.

Kit Nil, proferor emeitus epidemiologije i zaraznih bolesti na Univerzitetu u Notingemu termin drugi talas vidi kao medijski.

- Rast broja zaraženih primetan je u mnogim zemljama. Ako ih nazivaju talasima reč je desetinama - napominje Nil.

O drugom talasu kad sve prođe

Prfesorka iz SAD Melisa Hokins poručuje da u zemljama gde se zaraza širila nejednako, priča o dugom talasu nije prikladna.

- U SAD prvi talas se nije ni završio. Virus se prosto zahvata novu populaciju ili se vraća u sredne gde su prebrzo ukinute restriktivne mere - istakla je Hokinsova.

U Centru za medicinu zasnovanu na dokazima Unverziteta Oksford koji je proučavao deset epidemija respiratornog sistema od 1889. godine napominju da je teorija o drugom talasu u najvećoj meri zasnovana na Španskom gripu koji je harao svetom između 1918. i 1920. zarazivši pola milijarde ljudi dok je od posledica infekcije umrlo između dvadest i pedeset miliona obolelih.

Prema rečima Kita Nila, za priču o drugom talasu potreban je veći protok vremena.

- Za Španski grip drugi talas se mogao definisati tek kada se sve završilo. Za SZO broj infekcija u svetu i dalje raste i pandemija je još u prvom talasu - zaključuje Nil.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Gardijan)