Olga Petković (ćerka) i nestali Milorad, Foto: Printscreen

ZA MIODRAGOM SE JOŠ UVEK TRAGA

OLGIN TATA JE LEKAR, NESTAO JE PRE 10 DANA: Od jedne stvari se sigurno nije odvojio, a stalno im izmiče za dlaku

Miodragova ćerka Olga ispričala nam je sve detalje nestanka njenog oca koji je inače penzionisani lekar

Objavljeno: 17.06.2020. 15:26h > 19:02h

Penzionisani lekar Miodrag Milenković (65) iz Ćuprije, nestao je 7. juna u ataru sela Skorica kod Ražnja, a od tada policija, porodica i prijatelji neprestano tragaju za njim. Miodragova ćerka, Olga Petković, apeluje na sve ljude koje imaju bilo kakve informacije da se jave porodici ili da se obrate policiji.

Tim povodim, kontaktirali su smo Olgu kako bismo saznali više o celom slučaju:

Na početku razgovora bila je jasno koliko joj teško, s obzirom na to već deset dana ne uspevaju da pronađu Miodrag, koji im izmiče za dlaku. A sve je počelo u selu Skorica.

Tada su kao i svakog vikenda otišli su u selo Skorica, kako bi obišli majku njegove supruge. Imali su dosta zemlje, koju je Olgina majka, Mimica, nasledila od brata. Olgina baka, Mimicina majka živela je sama u Skorici i nije mogla da se stara o tolikoj zemlji. U tome su joj pomagali ćerka i zet Milorad.

- Vikendom je obavezno sa mamom išao kod bake, uvek su jedno drugom bili podrška. Išli su zajedno da obilaze useve, kako bi znali šta je potrebno preduzeti kao dalje mere. Jako se trudio da pomogne mami, uvek je bio uz nju, bila je iskrena je naša sagovornica.

- U polju postoji jedna stara koliba, a ispred nje drvo trešnje i tata bi svaki put otišao tamo da bere trešnje za nas a posebno za unuku Mašu. Inače, Maši se tada bližio rođendan. Otišao je da nabere svojoj unuci trešnje. Zaboli me kada čitam komentare ispod tekstova koji nisu tačni, a koju su pisali pojedini mediji, pa ljudi misle moja mama nije vodila računa o njemu i kako nije trebala da ga ostavi samog. Oni koji ih poznaju znaju koliko su se voleli, koliko su bili privrženi jedno drugom. Majka je davala sve od sebe da ga vrati u realnost u trenucima kada se gubio. Ponekad bi zaboravio da sipa vodu u džezvu u kojoj je kuvao kafu. Ona je sa njime nekada bukvalno po 30 puta dnevno kuvala kafu, učila ga svemu ispočetka, rekla nam je Olga.

Imali su taj ritual, pa je mama nastavila da obilazi useve dok je tata brao trešnje. Kada je završila obilazak došla je do kolibe, ali tata tamo nije bilo. To nije bio prvi put. On je često znao da se sam vrati kući, ali se mama uvek pribojavala da ga tamo neće zateći. Ovoga puta njeni strahovi su se obistinili.

Kako nam je Olga ispričala, Mimica je trčala je do kuće kroz useve i usput zaradila strašne rane na nogama. Isprva je zvala rođaka koji živi u blizini ali on nije bio kod kuće. Tada je nazvala nju i rekla je da želi da zove policiju.

- Mislila sam da preteruje, jer sam smatrala da će se tata vratiti kući. Rekla sam joj da policija neće izaći na teren jer nije prošlo ni dva sata i bila sam ubeđena da nema razloga za brigu.

- Muž i ja smo oko 4 krenuli za Ćupriju i već u 7 bili tamo. Mama je pozvala prijatelje i vratila se u polje da ga traže. Stoprocentno smo sigurni da je tata krenuo da traži moju mamu i da se usput izgubio.

- Tu je bila i policija koja je zamerila što ih nismo nazvali istog trena. U kući smo zatekli i mlekara koji je tvrdio da je oko pola 3 video Milorada na seoskom putu kod sela Sikirica.

Igrom slučaja ili igrom sudbine, Olgin suprug radi kao inspektor u 29. novembru, pa je predložio je da odu na na mesto na kom ga je mlekar video i pregledaju kamere sa obližnje pumpe.

- Stigli smo na pumpu ali ona nije radila, jer je već bilo kasno. Odlučili smo da sačekamo do sutra a u međuvremenu smo obišli ostale pumpe u blizini, pregledali zapis sa kamera, no ništa nismo pronašl na njima.

- Ranom zorom vratili smo se na prvobitnu pumpu i kada smo dobili dozvolu da zavirimo u materijal bezbednosnih kamera imali smo šta i da vidimo. Siluetu muškarca koja savršeno odgovora opisu mog tate. Nismo mogli da vidimo glavu jer nismo mogli toliko da zumiramo, ali način kretanja i odeća u kojoj je nestao ukazivali su da se radi o njemu.

- Otac je u vreme nestanka na sebi imao superstar crno bele patike, teget trenerku, košulju, tamniju teksas jaknu i kožnu torbicu koju nosi preko ramena. I belu kesu sa trešnjama. Sve može da izgubi, ali trešnje ne.

- Kretao se pognute glave, otežano, odaje utisak pijanca, ali ne pije, dementan je i obično zaustavlja ljude moleći da ga povezu - navela je Olga u apelu za pomoć.

- Jedino što se nije poklapalo jeste to što nismo uspeli da vidimo belu kesu u koju je tata nabrao trešnje.

Znam da šta god da se desi, bio gladan ili žedan, makar i umirao, neće se odvojiti od te kese sa trešnjama koje je nabrao za svoju Mašu.

Ono što je čudno jeste što kamera sa pumpe 200 metara odatle nisu zabeležila ništa, pa se porodica pribojava da ga neko nije povezao, jer je bio sklon stopiranju.

- Vratili smo se i tražili celu noć u polju. Sa nama su bili komšije, prijatelji. Policija opštine Ražnja je raspisala potragu. Potrazi su se priključili lovci. Polja su ogromna i račvaju se u mnogo sela, puteva i tako dalje. Plašili smo se da nije upao u bunar, srećom nije.

Zaista se toliko ljudi uključilo. Prijatelj je imao i zmaj letelicu pa je narednog dana čitavo područje pregledano i iz vazduha, ali uzalud. Mama se iznova vraćala u polje.

- Sutradan nam je komšija iz Ćuprije javio da je dolazila policija da ostavi neki papir. Policija je bila uključena u sve i mislili smo da možda ima neki trag. Pošli smo u Ćupriju kada se meni isključio mobilni.

- Kada sam upalila telefon imala sam sedam propuštenih poziva, sa sedam različitih brojeva. Sve su to bile dojave o mom tati. Jedna osoba im je rekla da je Miodrag viđen na putu Topola –Kragujevac, druga ga je videla u ulici Janka Veselinovića, treća u ulici pored.

- Odmah smo otišli u Kragujevac i moj muž je savetovao da pregledamo kamere iz obližnjih lokala i hotela, no nismo pronašli ništa.

- Pošto je Maši bio rođendan pomislili smo da se uputio ka Beogradu pa smo krenuli put železničke stanice. Raspitavali smo i lepili plakate sa apelom. Ušli smo u kafanu pored stanice i tamo smo zatekli tri osobe. Jedan muškarac ga je opisao od glave do pete i rekao da je u ruci imao belu kesu sa trešnjama. Bio je u tom lokalu pre 20 minuta, i zamolio za čašu vode, rekao nam je.

Najviše me boli to što znam da se neće odvojiti od kese sa trešnjama to me i sada rasplače.

- Te noći je padala strašna kiša i Miodrag se morao negde sakriti. Pretražili smo ceo grad, svaku napuštenu kuću, ali od njega ni traga ni glasa.

- Narednog jutra smo opet u 7h krenuli da još jednom pretražimo grad i dobili dojavu da je viđen u Šumaricama, koje se nalaze na savim suprotnom kraju grada Kragujevca. Tamo ga nismo pronašli pa smo otišli na autobusku stanicu koja se nalazi pored železničke, na kojoj je viđen prethodnog dana. Raspitujemo se tražimo ga i proveramo da li su ga taksisti primeteli. Međutim taksi vozila se jako brzo smenjuju, kako dođu tako i prođu, ali nismo odustajali, a onda smo saznali da je bio ovde pre nas.

- Stajao je na autobuskoj, ni sa kim nije pričao, kazao nam je jedan takista i pokazao u kom je pravcu otišao.

U rukama je i dalje imao belu kesu sa trešnjama.

Uporno se pitam da li je moguće da nam izmiče za dvadeset minuta, ne znam zašto nam se ne da ga nađemo.

Od tada svakodnevno dobijamo dojave, ali mnoge od njih uzimamo sa rezervom. Zvali su nas da nam kažu da su ga videli kako vozi motor, drugi su mislili da je onesvešćeni pijanac, zbog čega želim da naglasim da nije, moj tata ne pije.

Može tako da deluje jer hoda pognute glave i blago je dementan.

Kako nam je rekla, ovaj surovi događaj joj je vratio veru u ljude

- Nisam verovala da ljudi obraćaju pažnju. Odavno sam izgubila veru u ljude, ali sada se ta vera vratila. Moj tata je svima pomagao i izlazio u susret a sada su ljudi nama pomagali na svakom koraku, svi su nam maksimalno izlazili u susret. Vlasnici štamparija nisu želeli da nam naplate plakate. Dobijali smo pozive podrške, zvale su nas osobe koje su prošla kroz slična iskustva, svi su saosećali sa nama. Svima sam neizmerno zahvalna.

- Nada poslednja umire, mi nećemo odustati i molimo Boga da ga pronađemo živog... Naša porodica nudi novčanu pomoć osobi koja ga pronađe - zaključila je ona.

Još jednom apelujemo na sve koji imaju bilo kakve informacije da se jave na broj telefona:

065 88 705 58 ili 062 8505 434

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Bojana Đurović)