Nebo iznad Zemlje nikad nije potpuno tamno, ni noću, ni kad bismo nekako uklonili celokupno svetlosno zagađenje, svetlost zvezda i difuznu svetlost Sunca, Foto: Youtube/Printscreen/Unexplained Mysteries

UOČILI NEVEROVATAN FENOMEN

NAUČNICI NA MARSU UOČILI NEVEROVATAN ZELENI SJAJ: Jedna stvar ih je iznenadila (FOTO)

Do sada je ova vrsta sjaja detektovana samo na jednom mestu - iznad Zemlje

Objavljeno: 16.06.2020. 23:25h

Astronomi su u atmosferi Marsa uočili fenomen koji su već decenijama pokušavali uhvatiti - slab zeleni sjaj koji nastaje zbog interakcije sunčeve svetlosti i kiseonika u gornjim delovima atmosfere.

Do sada je ova vrsta sjaja detektovana samo na jednom mestu - iznad Zemlje.

- Jedna od najsjajnijih emisija koja se vidi na Zemlji proizlazi iz noćnog sjaja, odnosno od atoma kiseonika koji emituju određenu talasnu dužinu svetlosti koja do sada nije viđena oko neke druge planete - rekao je astronom Žan-Klod Žerar sa Univerziteta Lijež u Belgiji.

- Međutim, naučnici već 40 godina smatraju da bi takav sjaj trebalo da postoji i oko Marsa. Sada smo, zahvaljujući letelici ExoMars, uspeli uhvatiti ovaj fenomen i na Crvenoj planeti - dodao je.

Nebo iznad Zemlje nikad nije potpuno tamno, ni noću, ni kad bismo nekako uklonili celokupno svetlosno zagađenje, svetlost zvezda i difuznu svetlost Sunca. Molekuli u atmosferi neprestano prolaze različite procese, što uzrokuje slabo svetlucanje u različitim talasnim dužinama, piše Science Alert.

Taj sjaj nije jako različit od polarne svetlosti (aurore borealis) jer ga proizvode iste čestice, jedino je malo bleđi i nastaje na temelju drugačijih principa. Aurora nastaje zbog naelektrisanih čestica iz sunčevog vetra koje jonizuju atome u atmosferi stvarajući prekrasan fenomen koji izgleda kao da pleše po nebu.

Sjaj atmosfere (eng. airglow), s druge strane, uzrokuje interakcija sunčeve svetlosti i atmosfere te se ugrubo deli na dve kategorije: noćni i dnevni sjaj atmosfere. Do noćnog sjaja dolazi kada se atomi razdvojeni zbog solarnog zračenja rekombinuju tokom dana oslobađajući suvišnu energiju u obliku fotona. Takva vrsta noćnog sjaja već je zabeležena na Veneri i Marsu, kao i na Zemlji.

Ono što su astronomi sada uočili u Marsovoj atmosferi jeste dnevni sjaj atmosfere - fenomen koji je mnogo teže detektovati s obzirom na to da je ta svetlost slabija nego dnevna svetlost kojom Sunce obasjava planetu.

Na Zemlji do dnevnog sjaja dolazi kada molekuli u atmosferi apsorbuju sunčevu svetlost, što im daje višak energije koju emituju u obliku zračenja na istoj ili malo nižoj frekvenciji od zračenja sunčeve svetlosti.

Ovaj fenomen je najuočljiviji na snimcima s Međunarodne svemirske stanice, kada kamera gleda preko atmosfere, a ne dole prema njoj.

Premda su naučnici predvideli pojavu dnevnog sjaja atmosfere na Crvenoj planeti još 1979. godine, letelice koje su kružile oko Marsa nisu ga do sada mogle uočiti jer su njihove kamere bile okrenute prema površini. Stoga su naučnici sada okrenuli instrument Nadir and Occultation for Mars Discovery (NOMAD) kako ne bi više gledao prema površini, već preko atmosfere Marsa prema horizontu. S tog položaja proveli su niz opažanja atmosfere Crvene planete, na visinama između 20 i 400 kilometara.

Kada su analizirali podatke, u svim su dnevnim posmatranjima otkrili zelenu emisiju u optičkim i ultraljubičastim talasnim dužinama.

- Emisija je bila najjača na nadmorskoj visini od oko 80 kilometara i varirala je zavisno o promenljivoj udaljenosti između Marsa i Sunca - objasnila je planetarna naučnica En Karin Vandel s Instituta Royal d'Aeronomie Spatiale de Belgique u Belgiji.

Naučnici su nakon analize utvrdili da ovaj sjaj nastaje na sličan način kao i na Zemlji, odnosno da ga stvaraju atomi kiseonika. No uočili su još jednu zanimljivost. Vidljiva talasna dužina emisije bila je 16,5 puta intenzivnija od njegove ultraljubičaste talasne dužine.

- Posmatranja na Marsu slažu se s prethodnim teorijskim modelima, ali ne i s realnim sjajem koji smo uočili oko Zemlje, gde je vidljiva emisija daleko slabija. Izgleda da moramo puno više naučiti o ponašanju atoma kiseonika, što je izuzetno važno za naše razumevanje atomske i kvantne fizike - dodao je.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Mediji)