ODLIČNA VEST

SRBIJA JE LIDER PO RASTU BDP-a: Iza sebe ostavljamo čak 37 evropskih ekonomija!

U pregledu Evrostata o rastu BDP-a, u prvom kvartalu nisu objavljeni podaci za Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Albaniju i za kosovsku privredu

Objavljeno: 08.06.2020. 20:59h

Srbija se po međugodišnjem rastu bruto domaćeg proizvoda u prvom kavrtalu 2020. nalazi na prvoj poziciji među 38 evropskih ekonomija, prema upravo objavljenim ažuriranim podacima statističke službe Evropske unije, Evrostata.

To je juče potvrdio i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

Srbija drži lidersko mesto kako na tabeli sezonski i kalendarski neprilagođenih podataka sa skokom BDP-a od 5 procenata, tako i na tabeli desezoniranih i kalendarski prilagođenih pokazatelja, gde rast iznosi 4,8 odsto.

Po evidenciji , iza Srbije je Irska, čiji je rast prema neprilagođenim podacima iznosio u prvom tromesečju 4,6 odsto, a slede Turska sa 4,5 procenata, Litvanija sa 2,4 %, i petoplasirana Mađarska sa 2,2 odsto.

Poljska je zauzela 6. mesto s privrednim rastom od 1,7 procenata u prvom kvartalu, sedma je Bugarska sa stopom od 1,2 odsto, zatim Norveška sa 1,1, Kipar sa 0,9 i Malta sa povećanjem BDP-a od 0,5 odsto.

Hrvatska i Švedska sa privrednom ekspanzijom od 0,4 odsto, u periodu januar-mart, dele 11. poziciju.

Iza njih slede ekonomije sa ostvarenim negativnim rastom u prva tri meseca 2020, pri čemu je najmanji pad od 0,4 procenta registrovala Danska, a najveći Italija, čak 5,7 odsto.

foto: Shuter

Francuska se sa padom BDP-a od 4,7 procenata, takođe, našla na začelju tabele, u društvu sa Španijom (minus 3,8 odsto), Slovačkom (- 3,7), Austrijom (- 2,9), Slovenijom (- 2,4) i Nemačkom (- 1,9 odsto).

U pregledu Evrostata o rastu BDP-a, u prvom kvartalu nisu objavljeni podaci za Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Albaniju i za kosovsku privredu.

- Srbija ne samo da je imala najveći rast BDP-a u Evropi u prvom kvartalu 2020. od 5 odsto, već i najveći rast u poslednja tri tromesečja - izjavio je danas direktor za naučno-istraživački razvoj Ekonomskog instituta, Ivan Nikolić.

- Ti izvori rasta su bili, pre svega, investicije i delom domaća potrošnja sa rashodne strane BDP-a, a sa proizvodne građevinarstvo, industrija i usluge - navodi Nikolić.

Kaže da ako posmatramo izglede za celu 2020. da treba, ipak, da budemo svesni da je već u aprilu zabeležen drastičan pad privredne aktivnosti, što nisu izbegle ni druge zemlje.

Nikolić napominje da je kriza izazvana virusom korona zaista bez presedana i u ekonomskoj istoriji, ali da će se možda i najvećim delom oporavak zasnivati na oporavku susednih zemalja, i nama bitnih zemalja evrozone, kao što su Nemačka i Italija.

Govoreći o prvom tromesečju ove godine, dodaje da smo u u januaru i februaru imali odličan rezultat, ali da je već u poslednje dve sedmice marta bilo primetno da trpimo negativne efekte zbog korone. Po pitanju investicija, svi projekti koji su započeti i dalje se realizuju, a čak imamo i neke nove, dodao je on.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Agencije)