TEŽAK PERIOD

Posle perioda kućnog karantina, roditelji na novim mukama - KAKO SPREMITI DETE ZA POVRATAK U VRTIĆ?

Nakon što ih je pandemija zatvorila, na naša vrata sada kuca povratak u život van karantina i potpune izolacije od drugih ljudi

Objavljeno: 04.05.2020. 10:46h

Psiholoških izazova je u pandemiji mnogo. Naši kapaciteti i strategije su već mesecima na testu. Novi izazov za roditelje je vraćanje mališana u vrtiće koji sa radom počinju 11. maja.

Nakon što ih je pandemija zatvorila, na naša vrata sada kuca povratak u život van karantina i potpune izolacije od drugih ljudi. Počinjemo da vraćamo socijalne kontakte u svoj život. Pitanja je dosta, zabrinutost velika, ali je porasla i potreba da se vratimo životu kakav poznajemo. Deca su jednostavnija, ona se raduju povratku u vrtić jer su se uželela vaspitača i drugara. Ali, da li se vraćaju u vrtić kakav poznaju? Sasvim sigurno ne. I veoma je značajno da se prvo mame i tate pripreme za ovaj povratak, a zatim da pripreme i decu.

Sve predškolske ustanove moraće da ispune rigorozni niz bezbednosnih uslova - roditelji će decu dovoditi sa maskama, pranje i dezinfekcija ruku će biti obavezni, ne sme se stvarati gužva, roditelji i deca moraju biti edukovani o važnosti ostojanja, mališani će za stolovima sedeti na udaljenosti od dva metra, neće smeti da međusobno dele hranu i slično...

Podrška

Ovde je, pre svega, važna psihološka snaga. Mnogi nisu spremni. Neki od nas tek sada osećaju strah i druge neprijatne emocije kao reakcije na epidemiju. Nije neuobičajeno da tek kada opasnost slabi, mi budemo u stanju da sagledamo ono kroz šta smo prošli. Ovo često viđamo kod roditelja teško bolesne dece, oni se bore neopisivom snagom i kada počnu da stižu dobri rezultati, i kada je jasno da idemo ka ozdravljenju, oni tada psihološki posustanu. Imajte na umu da će vam možda sada trebati više podrške i bodrenja i pronađite izvore podrške za sebe.

Bitno je i znanje. Pored toga, već ste stekli poverenje u nekog od lekara koji nam se redovno obraća. Često čujem: "ja verujem najviše ovom doktoru, uliva mi poverenje"... Poslušajte šta taj doktor ima da kaže. Ovo su teme o kojima kao laici ne znamo dovoljno i važno je da se oslonimo na ljude iz struke u koje imamo poverenja.

Odgovornost

Ne zaboravite na podelu odgovornosti. Odluke koje sada donosimo važno je da budu timske. Razgovarajte sa partnerom, podelite svoje bojazni sa odraslim članovima porodice, oslonite se na druge roditelje i vaspitača. Ovo je problem svih nas i onda je razmena u društvu i podrška zajednice najveći izvor snage da se dođe u kontakt sa emocijama i pronađe snaga.

Razgovarajte sa decom iskreno, u skladu sa uzrastom. Prođite sa detetom kroz sve, razlučite aspekte iskustva istraživajući odgovor na svako pitanje jer je ovo novo za sve i zajedno tražimo rešenja. Naoružajte se strpljenjem i učite o novom svetu zajedno sa svojom decom.

foto: Profimedia

Ograničenja

Mlađa deca, do dve, tri godine imaju manju potrebu za drugima i nije neobično da u sobi vidite nekoliko dvogodišnje dece koja se igraju svako sama sa sobom. Njima je ipak teže uspostaviti pravila pa će biti potrebno veliko strpljenje i fizičko angažovanje vaspitača da bi se mere primenile. Deca od treće godine do predškolskog uzrasta, posebno uzrasta od četiri i pet godina, najveći su izazov jer su aktivna i među njima je najviše kontakata i razmene. Ona tako uče i tako se razvijaju. Ograničenja moraju shvatati kao igru, suva pravila će izazvati otpore i konflikte.

Šta će sve od sutra biti drugačije? Deca se ne vraćaju istoj rutini dolaska u vrtić, niti istom odnosu roditelja prema vrtiću, a sasvim sigurno ne i istim pravilima koja su tamo vladala početkom marta. Odrasli su uveli pravila ili su pravila koja oni znaju sada stroža i neće se tolerisati nepoštovanje pravila. Mama i tata su malo zabrinuti i vaspitačica će insistirati na manje kontakta s njima, ali i među decom. Kako deca uče kroz igru, uvedite detektivsku igru u kojoj otkrivate šta je sve drugačije. Zadatak vašeg malog detektiva je da uoči kako se promenilo njegovo ponašanje, kako ponašanje mame i tate, vaspitačice i drugara. Kao i to šta je sve drugačije u zgradi, vrtićkoj sobi i slično. Usmerite detetovu pažnju na promene, ali neka one budu zabavne i uz igru objašnjavate detetu zašto primenjujemo svaku od tih mera. Dete će tako lakše naučiti i prihvatiti pravila ako to radi kao detektiv koji otkriva pravila, a vi mu ih objašnjavate kao njegov pomoćnik.

Saveti za roditelje

Zastrašivanje virusom nije dobar način da dete usvoji dobre navike za brigu o zdravlju. Druga igra koju možete primeniti ili kombinovati sa igrom detektiva jeste da detetu treba objasniti da smo sedeli kod kuće dok su doktori radili da spreče virus da se proširi, a da smo sada svi mi doktori i da čuvamo zdravlje na nekoliko važnih načina:

1. Zdravi smo kad su nam ruke čiste

Peremo ruke, pravimo penu sapunom, trudimo se da pena prošeta svakom tačkicom na ruci, sa obe strane, a posebno između prstića i oko noktića, i da peremo ruke dok ne otpevamo celu jednu pesmicu.

2. Zagrljaji na daljinu

Naučimo dete novim načinima da pozdrave drugare. Naučite dete da overava u vazduhu na daljinu, da šalje poljupce u vazduh i da rečima iskazuje naklonost. Nemojte govoriti detetu šta ne sme ili ne može, već u fokus stavite kako sada nešto radimo i izmislite načine da se reši potreba. Virus je promenio kako se ponašamo i dok je on tu važe nova pravila.

3. Zabavno merenje rastojanja među decom

Uvedite igru pčelice, ptičice ili aviona. Neka rašire svoja krila da bi izmerili distancu. Kada raširimo rukice važno je da se naši prstići ne dodiruju sa prstima drugara. Ovo pravilo važiće i tokom ručka, i dete treba da zna da sada razmene hrane i sokova ili vode nisu dozvoljene.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic.rs)