Dragan Šutanovac, Foto: Vladimir Šporčić, Ana Paunković

Dogovor ne dolazi u obzir

OVO JE NEOBJAVLJENI AUTORSKI TEKST DRAGANA ŠUTANOVCA: Šta je pisao o Rusima i zašto se to Vulinu ne dopada

Tekst koji je podigao mnogo prašine

Objavljeno: 20.02.2020. 15:58h > 16:07h

Vest koja je podigla mnogo prašine prethodnih dana ticala se prethodnog ministra odbrane, Dragana Šutanovca i aktuelnog ministra odbrane, Aleksandra Vulina.

Naime, između Dragana Šutanovca, predsednika Saveta za strateške politike i Veljka Lalića, glavnog urednika nedeljnika Nedeljnik došlo je do razmene mejlova sa autorskim tekstom Šutanovca koji se nalazio u prilogu.

Iako je prvobitni dogovor bio da autorski tekst pod nazivom "Dogovor ne dolazi u obzir" bude objavljen u narednom broju Nedeljnika, sutradan je došlo do obrta.

Glavni urednik Nedeljnika je otkazao objavljivanje, ali ne mejlom, već sms porukom. Ne proverivši štampano izdanje Nedeljnika, ministar Vulin je agenciji Tanjug dosatvio svoj odgovor 16. februara pod naslovom "Šutanovac mora da napadne Srbiju kad god se sretnem sa ministrom Šojguom".

Sve bi bilo u redu, da to nije bio odgovor na neobjavljeni autorski tekst u Nedeljniku.

Podsećamo, tada su mnoge novinske i televizijske kuće prenele Vulinovu izjavu u celosti. Nakon incidenta, Vulinov tim je objavio izvinjenje listovima Kurir i Nedeljnik u kome tvrde da je Vulinova izjava Tanjugu bila odgovor na nedavno objavljeni intervju Dragana Šutanovca u Kuriru. Drugim rečima, ministarstvo je navelo da su se pomešali nikada objavljeni tekst u Nedeljniku i Šutanovčev intervju Kuriru.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin zatražio je čak od nadležnih organa da odmah ispitaju navode da je nelegalno došao u posed elektronske prepiske glavnog urednika lista Nedeljnik Veljka Lalića i bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca.

Navodeći da će "lično" podneti prijavu kako bi započeo taj proces, Vulin je u pisanoj izjavi optužio Šutanovca da je tokom ministarskog mandata "skinuo mejl u časopisu Naša Borba sa kolumnom Gorana Petrovića i zatražio od glavne urednice lista Olivere Zekić da kolumnu ne objavi".

Savet za strateške politike ovim povodom, uputio je poziv svim nadležnim državnim organima, a posebno Republičkom javnom tužilaštvu, da sprovedu istragu ovog slučaja, te da preduzmu adekvatne mere prema svim umešanim akterima.

Autorski tekst, Dragana Šutanovca za Nedeljnik, prenosimo vam u celosti:

Dogovor ne dolazi u obzir!?

Srbi očigledno vole da žive u zabludama, a onda na osnovu tih zabluda da konstruišu utopijsku verziju međunarodne pravde i nepravde. Pri tome delimično zanemaruju neophodan balans pravde i moći. To smo videli i po nedavnim besprizornim uvredama upućenih preko društvenih mreža zbog ličnog stava Bojane Maljević o Kosovu koje po njoj već dugo funkcioniše kao nezavisna država. Ipak, činjenice su neumoljive jer osim ograničenog suvereniteta u međunarodnim odnosima, Priština ispunjava sva tri konstitutivna elementa državnosti: teritorija, narod i vlast. I to vlast u kojoj sada već godinama participiraju predstavnici Srba.

Umesto što retroaktivno brinemo o nacionalnom interesu, očigledno je trebalo unapred razmišljati i planirati. U vremenima kada u definisanju nacionalnih interesa izostane javna rasprava i kada viziju razvoja preuzme isključivo politička elita, po pravilu se umešaju strani faktori koji tragaju za globalnom geopolitičkom profitabilnošću. A Balkan je u tom smislu i dalje profitabilan.

Nedavni intervju ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka nam eksplicitno govori da je Rusija sve više zainteresovana za pozicioniranje na Balkanu, a posebno u Srbiji i Crnoj Gori. Ambasador Harčenko naglašava promenu zvaničnog kursa Moskve tako da smo od korektnog stava da Rusija prihvata svaki dogovor koji postigne Beograd sa Prištinom, došli do toga da dogovor ne dolazi u obzir ukoliko ga Rusija, u skladu sa svojim interesima, ne odobri.

Time grubo krši diplomatski kodeks ponašanja u stranoj zemlji i ucenjuje aktuelnu vlast u Beogradu čime bi u stabilnijoj i zaštićenijoj zemlji bez dileme dobio diplomatsku notu, a negde i status “persona non grata”. Naravno, ambasador diplomatskom retorikom nameće Beogradu da uputi poziv Moskvi za moderatorstvo poput onog iz 90-tih. On ukazuje ne samo na mogućnost ulaganja ruskog veta u Savetu bezbednosti UN na još uvek hipotetički sporazum Beograda i Prištine, nego indirektno nagoveštava i spremnost Rusije za energetskim ucenama.

Iako je u svom intevjuu ambasador izbegao da komentariše špijunsku aferu i rusku ofanzivnu obaveštajnu metodologiju koja se po pravilu ne primenjuje u prijateljskim zemljama, mora se pohvaliti za jasan odgovor na pitanje o igrama za prevlast na Balkanu. Naime, Harčenko je jasno rekao istinu – želimo ono što želimo! Iako nije eksplicitno naveo šta to Rusija želi, izvesno je da realizacija tih želja ide na račun regionalnih aktera i nije nužno u njihovom interesu. Bez obzira u kom je stanju, Balkan uvek ima izvesni incidentni potencijal zbog čega i dalje predstavlja ekonomsko, diplomatsko i obaveštajno bojno polje. Nije slučajno Bizmark predvideo da će Veliki rat početi “zbog neke glupe stvari na Balkanu”.

Umesto da ovakve izjave stranih diplomata naiđu na osudu, one često dobijaju podršku u vidu dva bizarna člana Vlade, ministara odbrane i inovacija Vulina i Popovića, koji se svojski trude da promovišu interese evroazijskih zemalja, a na uštrb javno deklarisanog strategijskog puta ka EU. U tu svrhu Vulin ide korak dalje, pa uključuje institucije sistema odbrane koje po njegovom nalogu, organizuju predavanje ruskog nacionalboljševika profesora Aleksandra Geljeviča Dugina kojem je zbog radikalnog aktivizma zabranjen ulazak u SAD.

Dugin je promoter nove doktrine evroazijske političke orijentacije. I ne bi bilo sporno njegovo predavanje, da ga nisu organizovali na Vojnoj akademiji gde je budućim vojskovođama pričao o neophodnosti da Srbi imaju jaku vojsku kojom će preuzeti odgovornost za Balkan, odnosno za ceo južnoslovenski i delimično albanski region, dakle i onaj pod kontrolom zemalja članica NATO. U svom evroazijskom podaničkom zanosu, Vulin obezbeđuje štampanje Duginove knjige „Ukrajina – moj rat“ u izdanju Medija centra „Odbrana“ što predstavlja direktnu promociju stranih interesa na račun odnosa Srbije i Ukrajine.

Da li će Srbija uvažiti svoje i interese regiona u kome se nalazi, hoće li ići ka rešenjima ili će nastaviti da propada kako bi za račun drugih bila kamen u cipeli Evrope... odgovore na ta i mnoga druga pitanja možda ćemo dobiti tokom predstojeće posete Šojgua ili u martu kad se očekuje poseta Lavrova Beogradu.

(Savet za stratešku politiku)

Bonus video: