Dragoslav Šekularac - detalj sa komemoracije, Foto: Stefan Kojić

"DRUGA ZVEZDINA ZVEZDA"

GODINU DANA CRVENO-BELE TUGE: Bio je jedini Evropljanin koji bi mogao da igra za Brazil!

Hvalio ga je čak i veliki Pele

Objavljeno: 05.01.2020. 18:05h

Pre tačno 365 dana napustio nas je Dragoslav Šekularac. Druga Zvezdina zvezda, fudbalski virtuoz, legenda čije se ime uvek vezivalo za najveće majstorije, otišao je 5. janaura 2019. sa životne scene u 82. godini života pravo u legendu.

Srbija i svet poklonili su se Šekiju za sve ono što je dao Crvenoj zvezdi i ovoj magičnoj igri. Nema tog svetskog medija koji nije posvetio prostor „kralju driblinga“, virtuozu koji je u svoje vreme majstorijama ostavljao ljubitelje fudbala bez daha. "Dragoslav Šekularac, beli Pele", bio je naslov prestiže španske "Marke", "Dragoslav Šekularac, Zvezdin Kralj driblera", naslov je pod kojim su "Njujork tajms" i AP preneli utiske o odlasku našeg virtuoza.

A, Šeki je bio predodrđen da uspe, fudbal je igrao iz srca, baš kao što je živeo život – punim plućima. Brz na terenu, maestralan sa loptom, ali i brz na jeziku, govorio je ono što je osećao, bez straha od posledica. Zato su ga obožavali svi poklonici ove igre, navijači Zvezde su mu klicali, pevali pesme, delio je autograme, kako je voleo da kaže „Ko' Tito“.

- Oduvek san navijao za Crvenu zvezdu. Možda zato što je tadašnji naš vođa grupe, neki Aca, bio vatreni zvezdaš, toliko pristrasan da nas je sve zarazio. Kada sam već malo odrastao, redovno sam odlazio na fudbalske utakmice. Sećam se onog starog fudbalskog terena Crvene zvezde, jer je bio pogodan za preskakanje. Tako sam redovno, svake nedelje dva-tri sata pre početka utakmice ili ponekad i nedeljom ujutru, ulazio na teren. Zatim bih se onako mali krio u šahtovima pod tribinama ili po rupama i tako šćućuren čekao da ti dugi sati prođu i da gledaoci počnu da dolaze na utakmicu. Tek tada sam izlazio - pričao je Šekularac kako mu je Zvezda prirasla za srce.

I nije krio koliko mu je značio čika Mitke, njegov prvi trener:

- Vrata Crvene zvezde bila su kao od čelika i delovala su kao da mi se nikada neće otvoriti. Bar da su me pustili da malo žongliram, da pokažem šta znam! Tadašnji trener pionira Dimitrije Milojević, čika Mitke, pozvao me je na trening. Ekonom Aca dao mi je patike i dres. Kao omađijan, radio sam s loptom šta sam hteo. Ona je toga dana bila poslušnija nego ikada. Položio sam prijemni ispit s desetkom i vrata Crvene zvezde bila su širom otvorena. Postao sam najsrećniji čovek na svetu.

Šeki je bio planetarna ličnost, fudbaler iz samog svetskog krema što potvrđuju i reči „kralja fudbala“ Pelea.

- Šekularac je jedan od retkih evropskih fudbalera koji bi mogao da igra za reprezentaciju Brazila. Pitao sam ga jednom da li su mu koreni slučajno brazilski. Bio je jedan od najbrže mislećih fudbalera - rekao je Pele.

Dragoslav Šekularac foto: Printscreen/Youtube/Crni Guja

Dušan Maravić, njegov savremenik je lepo opisao planetarnu slavu koju je dostigao.

- Francuzi su ga posle finala turnira 1961. protiv Santosa dizali u nebesa, njegova popularnost mogla bi da se meri sa Đokovićevom u današnje vreme. Strani mediji prozvali su ga Beli Pele - rekao je Maravić.

Kada se govori o Dragoslavu Šekularcu, mora se govoriti o pojavi, a ne samo o igraču. Otvoren za sve vrste fudbala, ozdračio je sportsku arenu, pa i javni život", reči su kojima počinje film „Legende fudbala - Dragoslav Šekularac“. U 50 minuta naracije i snimaka bravura neponovljivog fudbalskog asa prepričani su život i karijera za pamćenje. Tu su golovi, čuveni driblinzi, objašnjenje autentičnosti koji je predstavljao - jednostavno, Šeki je bio i ostao sinonim za fudbal i fudbalski vic.

Dragoslav Šekularac rođen je 8. novembra 1937. godine u Štipu, od 1955. za 11 godina u klubu odigrao je 375 utakmica i postigao 119 golova, osvojio je pet titula državnog prvaka i tri kupa. Kao trener je osvojio duplu krunu 1989/90, a tim sa Marakane koji je ostavio svom nasledniku u prvoj sezoni posle njegovog odlaska postao je šampion Evrope i sveta. „Kralj driblinga“, druga Zvezdina zvezda odmah iza Rajka Mitića, reprezentativac kada je Jugoslavija bila olimpijski pobednik, četvrta u svetu i druga u Evropi. Za državni tim je odigrao 41 utakmicu i postigao je šest golova.

Sahranjen je 10. januara 2019. godine u „Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu“. Na komemoraciji u Medija centru stadiona „Rajko Mitić“ umesto minutom ćutanja bio je ispraćen velikim aplauzom. Više hiljada ljudi, velikih zvezdaša, značajnih ličnosti, ali i ljudi koji su ga neizmerno poštovali ispratili su Šekija u legendu.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)