UZBUNA ŠIROM EVROPE, NA METI BIO I LET IZ BEOGRADA! Na udaru najmanje 21 aerodrom, iza svega se krije MISTERIJA!

Najmanje 21 aerodrom širom Evrope suočio se sa dojavama o postavljenim eksplozivnim napravama, zbog čega su pojedini putnički avioni preusmeravani, dok su u Italiji angažovani čak i vojni lovci. Iako se ispostavilo da su sve pretnje bile lažne, gotovo istovremeni incidenti otvorili su pitanje da li je reč o organizovanoj akciji čiji je cilj destabilizacija evropskog vazdušnog saobraćaja.

Evropske bezbednosne službe suočile su se u četvrtak sa nizom incidenata koji su izazvali ozbiljne poremećaje u avio-saobraćaju. Dojave o bombama stigle su na adrese najmanje 21 aerodroma, a nadležni su u više slučajeva procenili da postoji dovoljno razloga za pokretanje vanrednih bezbednosnih procedura.

Prema pisanju američkih medija, pažnju istražitelja posebno je privukla činjenica da su pretnje upućene u približno isto vreme, što je podstaklo sumnje da incidenti možda nisu bili izolovani.

Iako nijedna eksplozivna naprava nije pronađena, pitanje ko stoji iza dojava i dalje je otvoreno.

Vojni avioni podignuti zbog pretnje putničkom avionu

Situacija je bila posebno ozbiljna u Italiji, gde su nadležni odlučili da angažuju borbene avione radi praćenja jednog od putničkih aviona koji je bio predmet pretnje.

Ovaj potez pokazuje koliko su ozbiljno bezbednosne službe pristupile informacijama o mogućem ugrožavanju putnika i posade.

Na drugim evropskim aerodromima preduzimane su različite mere, uključujući preusmeravanje letelica i dodatne bezbednosne provere.

Londonski aerodrom Hitrou predstavljao je jedan od retkih izuzetaka, budući da tamošnja pretnja nije dovela do istog nivoa bezbednosnog odgovora kao na većini drugih lokacija.

Uprkos tome što su sve dojave na kraju ocenjene kao lažne, nadležni ne mogu unapred da isključe mogućnost da neka naredna pretnja bude stvarna.

Da li iza masovnih dojava stoji koordinisana akcija

Ono što posebno zabrinjava evropske bezbednosne strukture jeste mogućnost da su incidenti deo šire kampanje usmerene na ometanje rada ključne infrastrukture.

U prethodnom periodu širom Evrope zabeležen je niz događaja koji su već izazvali zabrinutost, od sajber napada do pojavljivanja neidentifikovanih dronova u blizini osetljivih objekata.

Među incidentima koji su privukli pažnju izdvajaju se:

• Hakerski napadi na rashladne sisteme u supermarketima i jednoj banci krvi.
• Sumnjivi događaj na poljskoj granici sa Rusijom.
• Napad dronom na nemački aerodrom Lajpcig/Hale u avgustu.
• Pojavljivanje dronova iznad lokacija od bezbednosnog značaja.

Nemačka ministarka unutrašnjih poslova ranije je javno optužila Moskvu za incident na aerodromu Lajpcig/Hale.

Ipak, postojanje ranijih incidenata ne predstavlja dokaz da su oni povezani sa najnovijim dojavama o bombama.

Sumnje usmerene ka Rusiji, ali ključni dokazi nedostaju

Jedno od pitanja koje se pojavilo nakon serije pretnji jeste da li bi iza njih mogli da stoje akteri povezani sa Rusijom.

Pojedini analitičari razmatraju mogućnost da je reč o takozvanom hibridnom ratovanju, odnosno operacijama čiji cilj nije direktan vojni sukob, već izazivanje poremećaja u funkcionisanju države i njenih institucija.

Takve aktivnosti mogu obuhvatati sabotaže, sajber napade, širenje dezinformacija i ometanje saobraćajne ili energetske infrastrukture.

Njihova specifičnost ogleda se u tome što je odgovorne često teško identifikovati, dok posledice mogu biti ozbiljne i bez upotrebe konvencionalnog oružja.

Međutim, do četvrtka uveče nisu bili predstavljeni konkretni dokazi koji bi masovne dojave o bombama povezali sa Rusijom, Iranom ili organizacijama koje deluju u njihovo ime.

Zbog toga se eventualna umešanost bilo koje države za sada može posmatrati isključivo kao predmet sumnji i istrage.

Neobična poruka stigla u Rim: Istražitelji proveravaju mogući trag

Posebnu pažnju izazvala je elektronska poruka koja je u četvrtak ujutru stigla aerodromskim vlastima u Rimu.

Pošiljaoci su se predstavili kao "Borci Muške države", što je otvorilo mogućnost da se iza poruke kriju osobe povezane sa ruskom ekstremističkom grupom.

Reč je o organizaciji poznatoj kao "Muška legija", koju je sud u Moskvi zabranio još 2021. godine zbog ekstremističkog delovanja.

Uprkos zabrani, grupa je nastavila da okuplja veliki broj pristalica na Telegramu, gde je imala desetine hiljada pratilaca.

Njeni pripadnici su 2022. godine javno pozdravili rusku invaziju na Ukrajinu.

Ipak, sama činjenica da su se pošiljaoci predstavili imenom ove organizacije ne znači da su njeni članovi zaista odgovorni za pretnje.

Istražitelji moraju da utvrde da li je poruka autentična ili je neko namerno iskoristio naziv ekstremističke grupe kako bi prikrio sopstveni identitet.

Zašto bi neko želeo da izazove poremećaje na evropskim aerodromima

Jedna od mogućih posledica koordinisanih lažnih dojava jeste izazivanje velikih finansijskih gubitaka i ozbiljnih poremećaja u međunarodnom saobraćaju.

Čak i kada se pokaže da eksplozivna naprava ne postoji, bezbednosne procedure mogu zahtevati preusmeravanje aviona, dodatne provere i angažovanje velikog broja pripadnika nadležnih službi.

Takve situacije mogu dovesti do kašnjenja, otkazivanja letova i povećanja troškova za avio-kompanije i aerodrome.

U širem geopolitičkom kontekstu, pojedini ruski blogeri ranije su zagovarali ideju da bi zapadne zemlje trebalo da osete posledice poremećaja u vazdušnom saobraćaju.

Kao argument navodili su ukrajinske napade dronovima koji utiču na rad ruskih aerodroma, ali i zapadne sankcije koje ruskim avio-kompanijama ograničavaju pristup evropskom vazdušnom prostoru.

Međutim, takvi stavovi ne predstavljaju dokaz o odgovornosti za najnovije incidente.

Evropske službe pred ozbiljnim zadatkom

Nakon serije lažnih dojava, pred policijskim i bezbednosnim službama nalazi se nekoliko važnih pitanja.

Pre svega, potrebno je utvrditi odakle su pretnje poslate, da li su međusobno povezane i da li iza njih stoji jedna organizovana grupa ili više nepovezanih pojedinaca.

Istovremeno, aerodromi i nadležna ministarstva moraju da razmotre kako da smanje posledice eventualnih budućih incidenata, a da pritom ne ugroze bezbednost putnika.

Poseban izazov predstavlja činjenica da lažne dojave mogu izazvati ozbiljne poremećaje čak i kada iza njih ne stoji stvarna eksplozivna naprava.

Najvažnije pitanje zato ostaje bez odgovora: da li je Evropa bila suočena sa nizom nepovezanih lažnih uzbuna ili sa pažljivo osmišljenom operacijom usmerenom na njenu vazduhoplovnu infrastrukturu?

Za sada nema dovoljno dokaza koji bi omogućili pouzdan zaključak.

Dojava o bombi i na letu Er Srbije

Juče, oko 20 letova širom Evrope bilo je meta lažnih dojava o postavljenim bombama, uključujući i let kompanije Er Srbija na relaciji Beograd - Bukurešt.

Taj avion bezbedno je sleteo na aerodrom u Bukureštu, a postupanje su, po sletanju aviona, preuzele nadležne rumunske službe, koje sprovode procedure u skladu sa važećim bezbednosnim protokolima.

Uzbuna i u Hrvatskoj

Podsetimo, hrvatski borbeni avion Rafal je juče u 8:41, u okviru nadzora i zaštite sopstvenog vazdušnog prostora, presreo putnički avion Airbus A320 finske avio-kompanije Finnair na području između Jastrebarskog i Karlovca.

Presretanje je izvršeno zbog dojave o mogućoj pretnji, odnosno sumnje na situaciju „bomba u avionu” – što označava mogućnost prisustva eksplozivne naprave u letelici.

Bonus video:

(Espreso/ Srbija Danas/ Prenela: T.M.)