28 godina pešačio od Čilea do Engleske, a sad se vratio kući: Pitanje kojim ga je majka dočekala obišlo planetu!

Britanski avanturista Karl Bušbi proputovao je četiri kontinenta, prešao zaleđeni Beringov moreuz, preplivao Kaspijsko more i Lamanš. Na putovanju je proveo gotovo polovinu života.

Posle 28 godina, približno 50.000 pređenih kilometara i prolaska kroz četiri kontinenta, 57-godišnji bivši padobranac konačno se vratio u rodni Hal, na severoistoku Engleske, gde ga je u porodičnoj kući čekala majka Angela.

Kada se pojavio na njenim vratima, žena koja sina nije videla punih deset godina dočekala ga je pitanjem koje je izazvalo smeh okupljenih novinara.

"Gde si dosad bio?", pitala ga je.

Bušbi, koji je u novembru 1998. krenuo iz čileanskog grada Punta Arenasa, jedva je pronalazio reči.

"Lepo je biti kod kuće. Sve deluje nestvarno. Završilo se putovanje koje je trajalo 28 godina", rekao je za BBC neposredno nakon susreta.

Dva pravila kojih se držao gotovo tri decenije

Bušbi je imao 29 godina kada je odlučio da ostvari naizgled nemoguć poduhvat: da se iz Južne Amerike vrati u rodnu Englesku neprekidnom rutom, bez korišćenja prevoznih sredstava.

Sam sebi je postavio dva pravila. Prvo, neće se vratiti u Veliku Britaniju dok ne završi putovanje. Drugo, nijednim prevoznim sredstvom neće skratiti put do kuće.

Tako je u novembru 1998. napustio Punta Arenas, na krajnjem jugu Čilea, i krenuo ka severu.

Narednih 28 godina pretvorilo se u avanturu koja ga je vodila kroz južnoameričke prašume, Centralnu i Severnu Ameriku, preko Beringovog moreuza do Rusije, a zatim kroz Aziju i Evropu.

Među najzahtevnijim delovima putovanja bio je prolazak kroz Darijen, opasno i teško prohodno područje tropske prašume između Kolumbije i Paname, poznato po izuzetno teškim prirodnim uslovima i prisustvu kriminalnih grupa.

Godine 2006. uspeo je da pređe Beringov moreuz između Aljaske i Rusije, krećući se preko leda i plivajući kroz ledenu vodu.

Gotovo dve decenije kasnije, u oktobru 2024. godine, preplivao je približno 300 kilometara Kaspijskog mora, od Kazahstana do Azerbejdžana.

Poslednja velika prepreka bio je Lamanš, koji je preplivao u oktobru ove godine, čime je konačno stigao do britanske obale.

Na putu proveo polovinu života

Iako je njegova avantura trajala 28 godina, Bušbi objašnjava da je samo oko 15 godina proveo zaista pešačeći, prenosi Jutarnji list.

Ostatak vremena izgubio je zbog administrativnih prepreka, problema sa vizama, svetske finansijske krize 2007. i 2008. godine, kao i pandemije koronavirusa.

Tokom dugotrajnih zastoja često je boravio u Meksiku, gde su troškovi života bili relativno niski.

Zbog pravila koje je sam sebi nametnuo nije mogao jednostavno da odleti kući i poseti porodicu. Sina i roditelje, koji su razvedeni, povremeno je viđao u drugim državama.

Na put je krenuo gotovo bez novca, oslanjajući se na pomoć nepoznatih ljudi. Priznao je da je u pojedinim periodima bio primoran da jede hranu koju bi pronašao odbačenu pored puta.

Tek kasnije uspeo je da obezbedi sponzore, ugovor za knjigu i interesovanje filmskih producenata.

Ideja o putovanju rodila se nakon raspada njegovog braka, kada se supruga sa sinom vratila u Severnu Irsku. Bušbi kaže da je oduvek osećao snažnu potrebu za putovanjima, a životne okolnosti pružile su mu priliku da se upusti u poduhvat o kojem je dugo razmišljao.

Upoznao je unuku koju nikada ranije nije video

Poslednji kilometri putovanja bili su obeleženi emotivnim porodičnim susretima.

U nedelju, kada je prelazio most Hamber i ulazio u Istočni Jorkšir, dočekali su ga 36-godišnji sin Adam, otac, braća i 12-godišnja unuka koju do tada nikada nije upoznao.

"Bilo je predivno", rekao je Bušbi opisujući susret.

U centru Hala okupilo se mnoštvo građana kako bi pozdravili čoveka koji je gotovo tri decenije pokušavao da pronađe put do sopstvenog doma. Dočekala ga je i gradonačelnica Marija Kauard.

"Siguran sam da nikada nije bilo ovakvog dočeka. Ovo je ludnica. Neizmerno vam hvala", poručio je okupljenima.

Zahvalio je i brojnim ljudima širom sveta koji su mu tokom godina pomagali.

"Najveći tim na svetu, cela planeta Zemlja, pomogao mi je da se vratim", rekao je.

Nakon svečanog dočeka preostalo mu je još nekoliko kilometara do porodične kuće u Saton Parku, gde ga je, prema dogovoru postignutom godinama ranije, čekala majka.

Šta ostaje čoveku koji je ostvario životni san?

Bušbi priznaje da mu povratak kući donosi i neočekivanu nelagodu. Čovek koji je gotovo polovinu života proveo u neprekidnom kretanju sada mora ponovo da se navikne na svakodnevicu.

"Sve što jesam i sve što znam o sebi sada će nestati. I to će biti problem. Suočiću se sa krizom identiteta jer Karl je avanturista, i to je bio polovinu svog života", objasnio je.

Posebno ga zaokuplja pitanje šta se događa kada čovek konačno ostvari cilj kojem je posvetio gotovo tri decenije.

"Postoji ona stara izreka da je jedino gore od čoveka koji ne može da ostvari svoje snove čovek koji ih je ostvario. Jer, šta onda?", zapitao se.

Ipak, već ima planove za sledeće životno poglavlje.

Potvrdio je da sarađuje sa proslavljenim nemačkim rediteljem Vernerom Hercogom na dokumentarnom filmu o svojoj avanturi, kao i da priprema drugu knjigu o putovanjima.

Na pitanje šta sledi nakon povratka kući, kratko je odgovorio:

"Imam priču koju treba da ispričam."

Na konferenciji za novinare nakon susreta sa majkom potvrdio je da je njegova dugogodišnja avantura završena.

"Kačim planinarske cipele o klin", rekao je.

Nakon 28 godina, četiri kontinenta i 50.000 kilometara, Karl Bušbi konačno više nema gde da žuri.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Prenela: T.M.)