Aleksandar Valjarević otkrio kada će 50 stepeni biti uobičajena temperatura u Srbiji: "Nestalo nam je 300 reka"

Da li Srbija postaje sve toplija i suvlja, da li gubimo prelazna godišnja doba i šta nas čeka u decenijama koje dolaze? O klimatskim promenama, nestajanju reka, sve izraženijim sušama, toplijim zimama i scenariju koji bi do 2100. godine mogao dramatično da promeni život u Srbiji govorio je Aleksandar Valjarević, doktor geonauka i profesor na Geografskom fakultetu.

Kako kaže, Srbija neće potpuno postati poput Mediterana, ali su uticaji mediteranske klime sve izraženiji, naročito na jugu i istoku zemlje. Istovremeno, upozorava da se prelazna godišnja doba ubrzano gube, dok se klimatski ekstremi pojačavaju.

- Ulazimo u zonu klimatskih ekstrema, gubimo prelazna godišnja doba.To sam pričao i pre par godina, to se dešava ubrzano. Ne treba sad da se plašimo, nećemo potpuno biti Mediteran. Međutim, imamo izuzetno jake prodore mediteranske klime, pogotovo istok i jug Srbije. Kada gledamo tu klimatsku klasifikaciju pre 50-ak godina, ona se potpuno promenila. Mi smo učili u školama da je naša klima kontinentalna, umereno-kontinentalna, sad bih je ovako nazvao: umereno-kontinentalna i kontinentalna u 80% teritorije, a 20% teritorije mediteranska, pa čak i suptropska vlažna. Znači, bliži smo Mediteranu nego Arktici - kazao je Valjarević.

Profesor upozorava da pitanje klimatskih promena nije samo pitanje temperature, već direktno zadire u najosnovnije potrebe stanovništva, vodu, hranu i energiju. Zbog toga smatra da Srbija mora ozbiljnije da se pripremi za ono što bi moglo da usledi.

Govoreći o svom istraživanju koje se bavi uticajem klimatskih promena na stanovništvo Srbije do 2100. godine, posebno je istakao pitanje prilagođavanja države novim uslovima.

Balkan je "žarište" zagrevanja

Na pitanje koliko je Srbija zaštićena od klimatskih promena, Valjarević navodi da Balkan nije pošteđen. Naprotiv, prema njegovom tumačenju podataka, ovaj deo Evrope spada među područja u kojima je povećanje srednjih temperatura posebno izraženo.

- Kada gledamo Balkan i Evropu, Balkan je četvrto žarište po povećanju srednjih temperatura vazduha. Temperatura se u poslednjih 60 godina povećala negde 3,8. To okvirno može da bude i 6,7. Tako da i te kako osećamo. Ne treba da slušamo gospodina Trampa. Razumem zašto on voli svoju državu, a mi treba da volimo našu Srbiju. I moramo da radimo na adaptaciji i na novom prostornom adaptivnom planu, nove kulture. Moramo da vidimo sa kojim resursima raspolažemo, kakav je raspored voda, kakva je količina podzemnih voda... - kaže profesor.

Svaka četvrta kraća reka mogla bi da nestane

Jedan od najupečatljivijih delova razgovora odnosio se na reke. Profesor je govorio o istraživanju u kojem je posmatrao promene vodotokova na teritoriji Srbije kroz duži istorijski period.

Prema njegovim navodima, rezultati ukazuju na veliki broj vodotokova koji su nestali, posebno među kraćim rekama i pritokama.

- Ako se ovako nastavi sa klimatskim ekstremima, izgubićemo 25 odsto vodotokova, odnosno pritoka. Svaka četvrta, koja je kraća, pošto pričamo o dužini od 20 km. Jedno istraživanje koje sam radio u časopisu, objavio sam pre dve godine - gledao sam reke, sve teritorije Republike Srbije, tri sliva - i zaključio sam da je negde oko 300 reka je nestalo. Svaka druga reka, koja je kraća od 25 kilometara - ne postoji. Gde su te reke? - rekao je profesor Valjarević.

Kiše ima, ali je problem kako padaju

Jedna od važnih stvari koju je profesor objasnio jeste da problem nije nužno samo u ukupnoj količini padavina. Prema istraživanju koje je pomenuo, količina padavina tokom poslednjih 100 godina nije značajno promenjena, ali se promenio njihov raspored.

To znači da kiša i sneg ne padaju više na isti način i u isto vreme kao ranije, što može da ima ozbiljne posledice po vodotokove i poljoprivredu.

- To je bila zapravo niska količina padavina. Zato što su te reke potpuno zavisne od kišnog vodnog režima. Imamo dva režima: kišni i snežni. Ovde kod nas, u većim gradovima, urbanizacija je drugi problem. Mi moramo da radimo na više frontova. Nisam svemoguć. Mislim da država pod hitno mora da napravi jedan okrugli sto, da pozove sve naučnike, sve stručnjake koji se bave analizom prostora, da vidimo šta nas čeka u sledećih 5, 10, 20, 50, pa i 100 godina.

Zime neće biti kao nekada

Kada je reč o tome šta nas čeka tokom narednih zima, profesor kaže da ne očekuje potpuno nestajanje snega, ali smatra da više ne treba računati na zime kakve su nekada bile.

Njegova procena je da će vreme biti promenljivo, sa smenama toplijih i hladnijih perioda, ali da će velike količine snega biti sve ređe.

- Ja verujem da će ovo biti cik-cak, tako ja to zovem. Imaćemo nešto snega. Biće i topla zima i hladna zima, ali ne nikako kao pre. To je moje mišljenje. Nema više onih zima sa snegom. Nema onih zima sa snegom od metra. Mislim da će snega malo više biti u gradovima tokom februara. Nešto malo tokom decembra, a prve pahulje u novembru, po mom modelu - prognozira Valjarević.

Do 2100. godine - 50 stepeni

Najdramatičniji deo razgovora usledio je kada je profesor govorio o mogućem scenariju za Srbiju do kraja ovog veka. Naglasio je da je reč o scenariju ukoliko se nastavi sadašnji trend klimatskih promena, ali je istovremeno poručio da građani ne bi trebalo da paniče.

- Ako se od 2100. godine se nastavi sa ovakvim trendovima, Srbija će imati 50 stepeni uobičajenu temperaturu. Zime će biti potpuno blage i onda će 45% teritorije da ima novi klimat. Međutim, ne treba ljudi da se plaše. Mislim da možemo da se adaptiramo. Svaka država mora da ima plan i strategiju. Plaši me ako država nema plan i strategiju. Mora pod hitno da deluje - smatra profesor.

On je podsetio i na visoke temperature koje su već beležene u Srbiji i ocenio da ono što je ranije bilo retko danas postaje važan signal za ono što bi moglo da sledi.

Šta građani mogu da urade

Iako govori o velikim promenama koje mogu uslediti, Valjarević smatra da odgovor ne treba da bude strah, već prilagođavanje. Kao jedan od ključnih problema u gradovima izdvaja nedostatak zelenih površina, odnosno urbanih šuma.

Prema njegovim rečima, potrebno je promeniti način na koji se planiraju gradovi i uključiti različite stručnjake u donošenje odluka o prostoru.

Najmanje sedam pomoćnih jezera u Beogradu

Kao jedno od rešenja za velike količine padavina koje u kratkom periodu mogu da opterete kanalizacionu mrežu, profesor predlaže formiranje pomoćnih jezera. Ideja je da ona tokom obilnih kiša prihvate višak vode, a da se voda kasnije koristi tokom sušnih perioda.

- Mislim da moramo da vratimo orijentaciona jezera, zato što to sve Singapur uradio, Hong Kong, Ho Ši Min, gde sam predavao u Vijetnamu, imaju ta jezera. I onda kad naglo padne kiša, pošto beton ne može da primi, ona skupe kišu. Pa onda, kad su sušni periodi, mogu da ti vrate tu vodu za zalivanje. Evo, od te vode možemo da peremo ulice. Od te vode iz jezera možemo da zalivamo bašte koje imamo u Beogradu, cveće... - predlaže.

Prema njegovoj proceni, takva jezera, zajedno sa zelenim površinama i šumama, mogla bi da imaju uticaj i na temperaturu u gradovima.

- Kad bismo napravili taj plan sa tim orijentacionim jezerima, ja vam kažem da bi Beograd imao 5-6 stepeni preko leta nižu temperaturu. Onda bi amortizovali apsolutno urbanu klimu - zaključuje.

"Ne treba se previše plašiti"

Uprkos upozorenjima, profesor ne smatra da građani treba da žive u strahu od svake vremenske pojave. Srbija, kako navodi, ima određene geografske prednosti i nije izložena nekim ekstremima koji pogađaju druge delove sveta.

Ali to, naglašava, ne znači da možemo da se opustimo.

I upravo tu, između upozorenja i poruke da nema mesta panici, ostaje najvažnija poruka ovog razgovora: klimatske promene se ne mogu zaustaviti strahom, ali se posledice mogu ublažavati pripremom, planiranjem i prilagođavanjem. Za profesora Valjarevića, pitanje više nije samo kakvo će vreme biti, već kako će Srbija biti uređena i pripremljena za ono što dolazi.

Bonus video

(Espreso/Blic)