Pojedite 3 lista čuvarkuće čim ustanete: Običaj se prenosi godinama na mlađe generacije, odmah leči ovu BOLJKU

Čuvarkuća je generacijama imala posebno mesto u domaćinstvima, a uz nju je opstao i običaj uzimanja tri lista pre doručka. Ipak, između porodičnog iskustva i dokazanog lekovitog dejstva postoji razlika koju ne bi trebalo izgubiti iz vida.

Na prozoru, u dvorištu ili na krovu stare kuće, čuvarkuća je bila mnogo više od ukrasne biljke. Pratilo ju je verovanje da štiti dom, dok su se načini njene upotrebe prenosili zajedno sa mladim izdancima, iz jednog domaćinstva u drugo.

Među tim navikama sačuvao se i jutarnji običaj: tri lista na prazan stomak, pre kafe i doručka. Neko ih je žvakao, neko samo isisavao sok, a ostatak odbacivao. U narodnoj praksi takva upotreba povezivala se sa varenjem i smirivanjem želuca.

Jednostavnost tog rituala lako ostavlja utisak da je sve o njemu već poznato. Biljka je nadohvat ruke, količina deluje mala, a preporuka često dolazi od nekoga kome verujemo. Međutim, porodično poverenje ne može da odgovori na pitanja o delotvornosti, bezbednosti i odgovarajućoj količini.

Šta se zaista nalazi u listovima čuvarkuće?

Čuvarkuća, latinskog naziva Sempervivum tectorum, prepoznatljiva je po mesnatim listovima skupljenim u rozetu. Njena upotreba zainteresovala je i istraživače.

U istraživanju objavljenom 2015. godine proučavani su tradicionalna primena u južnoj Srbiji, hemijski sastav soka i njegovo delovanje na bakterije izdvojene iz briseva uha. Analizom su pronađeni flavonoidni sastojci i organske kiseline, među kojima se izdvajala jabučna kiselina. Laboratorijski rezultati pokazali su antimikrobnu aktivnost koja zaslužuje dalje ispitivanje.

Polifenoli i antimikrobna aktivnost čuvarkuće bili su predmet i ranijeg istraživanja, objavljenog 1999. godine. I tada su ispitivanja rađena u laboratorijskim uslovima, uz izdvajanje sastojaka biljke.

Takvi nalazi objašnjavaju naučno interesovanje za čuvarkuću. Ipak, ispitivanje izdvojenog sastojka ili soka na bakterijama ne daje odgovor na pitanje šta se događa kada čovek svakog jutra pojede nekoliko svežih listova.

Tri lista nisu potvrđena medicinska doza

U navedenim istraživanjima nije ispitivan jutarnji ritual uzimanja tri lista. Njihovi rezultati zato ne mogu da posluže kao potvrda da baš ta količina, uzeta pre doručka, donosi određenu zdravstvenu korist.

Da bi se takva preporuka zasnovala na dokazima, trebalo bi proveriti konkretan način upotrebe kod ljudi: koliko se uzima, koliko dugo, kakav se rezultat očekuje i kakve neželjene reakcije mogu da se pojave.

Broj koji se ponavlja u narodnom običaju sam po sebi nije odgovor na ta pitanja. Isto važi i za trenutak uzimanja. Činjenica da se nešto tradicionalno koristi pre prve kafe ne potvrđuje da upravo tada deluje bolje.

Narodna primena zahteva oprez

Čuvarkuća se tradicionalno koristila i spolja, kod uboda insekata, žuljeva i kože nadražene suncem. Moguće su, međutim, reakcije poput crvenila i peckanja.

Poseban oprez potreban je kod ukapavanja soka u uho. Kod sumnje na oštećenu bubnu opnu to ne treba raditi, a jak bol, temperatura, gnojni sekret ili naglo slabljenje sluha zahtevaju lekarski pregled.

Trudnice, dojilje i mala deca ne bi trebalo samoinicijativno da uzimaju biljku. Osobe koje redovno koriste lekove treba prethodno da se posavetuju sa lekarom. Nema dovoljno kvalitetnih kliničkih dokaza da čuvarkuća leči bolesti ili snižava pritisak, šećer i holesterol.

Biljka koja se prenosi zajedno sa porodičnim pričama

Čuvarkuća lako opstaje uz malo zemlje i sunca, a razmnožavanje izdancima omogućilo je da se deli i prenosi generacijama.

U toj maloj saksiji ostalo je mnogo porodičnih sećanja: ko ju je prvi zasadio, od koga je dobijena i kakve su priče išle uz nju. Zbog toga njena vrednost ne zavisi od obećanja da će rešiti zdravstveni problem.

Običaj može da sačuva svoje mesto u priči o domaćinstvu i tradiciji. Kada preraste u savet za lečenje, potrebni su dokazi koji proveravaju baš ono što se obećava.

Bonus video:

(Espreso)