Meteorolog Ristić najavio veliko zahlađenje u oktobru, spremite jakne! Tačno ovog datuma kreće hladna jesen

Lepim i sunčanim danima uskoro dolazi kraj, a pred nama je period ozbiljnijih meteoroloških promena koje će zahtevati pripremu grejnih tela i topliju garderobu. Meteorolog Ivan Ristić detaljno je analizirao kakvo nas vreme očekuje tokom oktobra, kada nam stiže prvobitno zahlađenje i kako će globalni fenomen El Ninjo, koji neviđeno jača, uticati na predstojeću zimu u Evropi i Srbiji.

Naredni dani u oktobru: Do kada uživamo u Miholjskom letu

Sunčano i prijatno vreme pratiće nas još nepunih deset dana, ali se kalendarski preokret već nazire. Meteorolog Ivan Ristić napominje da nam početak meseca donosi stabilne vremenske prilike u kojima ćemo uživati do samog praznika.

- Miholjsko leto koje je počelo pre par dana najverovatnije će potrajati do kalendarskog Miholjdana, do 12. oktobra. Tako da imamo još desetak dana priliku da uživamo u toplijim danima - kaže Ivan Ristić.

Kada stiže pravo zahlađenje i početak grejne sezone

Nakon 12. oktobra sledi nagli pad temperature i priliv osetno hladnijeg vazduha sa severa Evrope. Ristić ističe da će se vremenske prilike znatno promeniti sredinom meseca, što će direktno uticati na potrebu za pokretanjem grejanja.

Preko noći je već sada postalo dosta hladno, zbog čega se stanovi i životni prostor ubrzano hlade.

- Sredinom oktobra očekujem jače zahlađenje. Dolazi vazduh sa severa i biće između 10 i 15 stepeni. Mislim da ćemo već od 15. oktobra morati da uključujemo grejna tela i da će grejanje - poručuje meteorolog.

Fenomen El Ninjo i rekordne anomalije u okeanu

Ristić napominje da globalni klimatski poremećaji na Pacifiku dostižu razmere kakve nisu zabeležene više od jednog veka. Objašnjava za "Blic" da fenomen El Ninjo stvara velika odstupanja u temperaturi vode.

- Prema jednom istraživanju, trenutne temperature na istočnom Pacifiku su na putu da budu 4 stepena iznad proseka. Podsećam da sam ranije pominjao da će biti oko 5 stepena na kraju u novembru. Dakle, temperatura i dalje raste, ogromna količina vrele vode koja je 10 stepeni toplija nego što je normalno nalazi se na 100 do 200 metara ispod površine mora i ona i dalje pristiže gore - kaže Ristić.

Ove ogromne količine tople vode direktno utiču na atmosfersku cirkulaciju širom planete. Zbog toga se dešavaju nesvakidašnji meteorološki fenomeni.

- Polako se vidi da je moja teorija sve bolja. Ovo ima za efekat da su uragani uglavnom svi na Pacifiku, a na Atlantiku ih nema. To se nije desilo 112 godina, odnosno, od 1914. godine se nije desilo da nemamo uragane na Atlantiku - kaže meteorolog.

Kakva nas zima čeka: Sneg i dosta hladniji dani u Evropi

Sve meteorološke procene ukažu na to da nam predstoji znatno oštrija zima u odnosu na prethodnu. Ristić naglašava da se na osnovu svih parametara očekuje pad temperature i sneg.

- Prema sadašnjim procenama, velike su šanse da bude dosta hladnija zima u Evropi. Prošla zima je bila sušna, ali kako je krenulo, imaćemo sneg - zaključuje Ristić.

Bonus video:

(Espreso/Blic/D.S.)