„Imam osećaj kao da nikada nisam ni odlazio“: Tadić otvorio dušu: Zbog ovoga sam se vratio u Srbiju!

Brojke sve govore - 111 utakmica za reprezentaciju Srbije! Rekord koji će još dugo biti nedostižan. Skoro decenija sa kapitenskom trakom oko ruke, dva Mundijala, jedno Evropsko prvenstvo i 23 gola u dresu sa državnim grbom.

Pre više od dve godine Dušan Tadić rekao je „zbogom“ reprezentaciji, verujući da je vreme da mlađe generacije preuzmu odgovornost i da počne nova priča.

Ipak, fudbal je ponovo spojio jedno od najvećih imena srpskog fudbala sa nacionalnim timom.

Tadić se vratio među Orlove.

Ponovo je u Staroj Pazovi, ponovo je među poznatim licima, ponovo ispred grba Srbije i ponovo nosi dres sa brojem 10.

I čini se da mu je sve to bilo potrebno mnogo više nego što je možda i sam očekivao.

"Imam osećaj kao da nikada nisam ni odlazio. Sve su to naši ljudi, sa svima sam ostao u dobrim odnosima i čuo se sa mnogima. Kao da sam bio na nekom godišnjem odmoru i sada se vratio.“

Tadić je otkrio da je poziva za povratak bilo i ranije, ali da tada nije bio spreman.

„Kada sam se povukao, bilo je dosta poziva da se vratim, ali tada nisam bio spreman. Želeo sam da završim to poglavlje, mislio sam da treba mlađi da preuzmu odgovornost i da krene neka nova priča. Posle sam otišao u Emirate, Veljko me je i tada zvao, ali bio sam daleko i nije se namestilo. Sada sam se vratio u Evropu, bliže sam Srbiji, osećam potrebu, vidim da sam potreban i da mogu da pomognem ekipi.“

U međuvremenu se promenilo mnogo toga, ali jedna stvar očigledno nije. Nedostajao mu je osećaj igranja za Srbiju.

„Reprezentacija ti uvek nedostaje. To je najlepši mogući osećaj. Igraš za svoju zemlju, predstavljaš je, nosiš dres, vidiš grb, čuješ himnu, osetiš navijače… Sve ti to fali. Znam i da neću još dugo igrati fudbal i jednostavno sam se uželeo svega toga.“

Veliku ulogu u njegovom povratku imali su selektor Veljko Paunović i generalni sekretar FSS Branko Radujko.

„Ključnu ulogu odigrali su ljudi u Savezu. Imao sam nekoliko zaista dobrih razgovora sa Veljkom Paunovićem i generalnim sekretarom Brankom Radujkom. Mnogo mi se svidela Veljkova želja, strast i posvećenost fudbalu. Žao mi je što ranije nismo sarađivali. Sve se nekako povezalo i tu sam da pomognem u svakom smislu. Drago mi je što ćemo sarađivati i probati da ostvarimo zajednički uspeh.“

Paunović je Tadićev povratak opisao kao „simbol ozdravljenja reprezentacije“, a iskusni vezista upravo u zajedništvu vidi jedan od ključnih elemenata za novi početak.

„To je lep kompliment. Uvek sam govorio o ujedinjenju, čak i kada nismo bili u dobrim situacijama. Mislim da nama kao narodu to nedostaje. Kada se ujedinimo i kada smo složni, izuzetno smo jaki. Uvek sam težio tome da se držimo zajedno, da tim bude iznad svih, da pomažemo jedni drugima i čuvamo pozitivnu energiju. Nadam se da ćemo se ponovo ujediniti i biti zajedno.“

Tadić se, međutim, nije vratio da bi jurio sopstvene rekorde.

Njegov cilj je da pomogne timu, posebno mlađim igračima koji tek treba da postanu nosioci reprezentacije.

„Interesantno mi je da vidim nove generacije, drugačija razmišljanja. Malo sam se danas i šalio sa njima za stolom, govorio im: ‘Hajde, pričajte nešto’. Tu smo da im pomognemo, da im damo dobar primer, da postanu bolji fudbaleri, ali i bolji ljudi. I mi smo to učili od generacija pre nas.“

A zna Tadić koliko znači kada iskusniji igrači prenose znanje mlađima.

„To su normalne stvari. Važno je da se neke vrednosti ne izgube. Mora stalno da se razgovara, da se mlađima prenose te stvari. Kada sam bio mlad, voleo sam da slušam kako je bilo ranije. Bio sam znatiželjan. Tako treba da bude i danas, da sačuvamo prave vrednosti.“

Srbija sada ima priliku da napravi novi početak, a Tadić ne želi da postavlja velike ciljeve preko noći.

„Voleo bih da idemo korak po korak. Da se ponovo ujedinimo, napravimo dobru atmosferu, takmičarski naboj i dobru hemiju između svih nas. Ove utakmice treba da nam posluže i kao priprema za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, gde ne smeš da zakažeš. Tamo moraš da se plasiraš.“

Upravo tu je i njegova nova uloga.

Nekada je Tadić bio glavni igrač i kapiten koji je trebalo da povuče ekipu u odlučujućim trenucima, a sada je spreman da bude lider i na terenu i van njega, bez obzira na minutažu.

„Nije mi to problem. Osećam se fizički odlično, a na treneru je da odluči koliko ću igrati. Tu sam da budem lider, da preuzmem odgovornost u ključnim momentima, na terenu i van njega. Imamo dobre igrače, imamo mlade kojima treba da pomognemo da steknu još više tog pozitivnog bezobrazluka i da preuzimaju odgovornost. Najbitnija je ekipa. Sve ćemo uraditi da ekipa pobedi.“

Posebno je zanimljivo što se njegov povratak u reprezentaciju poklopio sa povratkom u evropski fudbal.

Tadić sada nastupa za NEC Nijmegen, a upravo je povratak u Evropu probudio u njemu novu želju da ponovo obuče dres Srbije.

„To mi je dosta probudilo želju. Da sam ostao tamo, verovatno ne bih tako razmišljao. Ovde je drugačiji način rada, treninga, utakmica, intenziteta. Dobro se osećaš i onda kažeš sebi: ‘Zašto ne bih igrao? Mogu da pomognem’.“

A onda je žreb doneo gotovo savršen scenario.

Tadić će se sa Srbijom sastati i sa Holandijom, zemljom u kojoj je napravio veliki deo svoje karijere.

„Holandija je moja druga zemlja. Biće to posebne utakmice jer veliki deo njihove reprezentacije čine momci sa kojima sam igrao ili protiv kojih sam igrao. Lepo je videti kako su se razvili i u kakvim klubovima danas igraju. Oni su svetska sila i biće interesantno igrati protiv njih.“

Ipak, pre Holandije sledi Grčka.

Prvi meč novog poglavlja za Tadića i nova prilika za Srbiju da pred svojim navijačima krene u takmičenje na pravi način.

„Grčka je jako dobra reprezentacija. Imaju mnogo kvalitetnih igrača i mislim da poslednjih godina nisu imali bolju selekciju. Tu su Pavlidis, Duvikas i mnogi drugi igrači koji igraju značajne uloge u najjačim evropskim ligama. Ali mi treba da gledamo sebe, da razmišljamo o nama. Igramo kod kuće i moramo da idemo na pobedu.“

Povratak Tadića ima i posebnu simboliku.

Za reprezentaciju Srbije debitovao je 2008. godine, u eri Radomira Antića.

Osamnaest godina kasnije ponovo je među „orlovima“, sada pod vođstvom Veljka Paunovića, čoveka čiji je fudbalski put snažno obeležio upravo Antić.

„Interesantno je. Mislim da je Veljko i ranije trebalo da dođe. Uvek sam imao želju da sarađujem sa njim, jer vidim da je jako posvećen, detaljan, dobra ličnost i dobar čovek. Sada se to konačno spojilo. Drago mi je zbog toga i nadam se da ćemo imati uspešnu saradnju i, što je najvažnije, ostvariti dobar rezultat.“

Tadić sada iza sebe ima 111 nastupa, 23 gola i 40 asistencija za Srbiju.

Ali brojke više nisu ono što ga pokreće.

Želi da pomogne reprezentaciji, da prenese iskustvo mlađima i da ponovo vidi Srbiju na velikim takmičenjima.

„Ne bih da pravim dugoročne planove, ali bilo bi prelepo. Mislim da treba da se vratimo tome da postane normalno da se Srbija plasira na velika takmičenja. To smo u jednom periodu uspeli. Sada treba ponovo da dođemo do toga da Srbija bude na svakom Evropskom i Svetskom prvenstvu, a onda da težimo i nekom dodatnom iskoraku.“

A možda je upravo u poslednjoj poruci najbolje objasnio šta mu je nedostajalo sve ovo vreme.

„Svih sam se uželeo. Da se ispričamo, da širimo dobru i pozitivnu energiju. Lepo je biti ovde, pričati, šaliti se, ali i znati kada treba da budemo maksimalno ozbiljni. Treba ponovo da spojimo tu hemiju između svih nas.“

Od 2008. do 2026. godine prošlo je 18 godina.

Od prvog nastupa do rekorda od 111 utakmica, od mladog igrača do kapitena, od odlaska do velikog povratka.

(Espreso/FSS)