Situacija gora nego devedesetih: Rusija gubi milijarde, širi se teorija koja bi mogla izazvati slom

Ruska centralna banka je u drugom tromesečju 2026. zabeležila 12,2 milijarde dolara novčanih tokova koje nije mogla da smesti ni u jednu standardnu stavku platnog bilansa. Iznos je 8,7 puta veći nego u prva tri meseca godine, kada je ista kategorija iznosila 1,4 milijarde dolara, i najviši je kvartalni podatak otkako regulator vodi tu evidenciju od 1994.

Ni u haotičnim devedesetim, ni u "debelim" godinama kada je nafta prelazila sto dolara po barelu, ni u dosadašnjem toku rata, privreda nije u jednom tromesečju izgubila toliko deviza kroz neevidentirani odliv. Stari rekord od 8,3 milijarde dolara iz prvog tromesečja 2009. sada je premašen gotovo za polovinu. Novac je proknjižen pod stavkom "neto greške i propusti". Centralna banka to zvanično naziva statističkim odstupanjem, ali ekonomista Dmitrij Polevoj podseća da se iza te rubrike često kriju neprijavljene transakcije i potencijalno skriveni beg kapitala. Reč je o operacijama koje ne spadaju u uvoz, otplatu dugova niti investicije, pa ih regulator jednostavno ne zna, ili ne želi, da svrsta.

Ako brojka zaista pokazuje neevidentirani odliv, posledice sežu dalje od statistike. Novac koji napusti zemlju smanjuje ponudu stranih valuta na domaćem tržištu, može pritisnuti kurs rublje i odvlači sredstva koja bi inače mogla ostati u ruskim ulaganjima. U istom tromesečju izvozna zarada iznosila je 125,7 milijardi dolara, a trgovinski višak 38,3 milijarde. Nestalih 12,2 milijarde odgovara gotovo svakom desetom dolaru od izvoza i gotovo trećini celog trgovinskog suficita. Drugim rečima, znatan deo onoga što je zemlja zaradila spoljnom trgovinom u zvaničnim knjigama jednostavno nestaje.

Obim te stavke obnovio je nagađanja da imućni Rusi u tišini izvlače imovinu. Bloomberg je u julu, pozivajući se na šest bogatih Rusa i izvore bliske milijarderima, opisao kako deo najbogatijih zbog usporavanja privrede, stanja državnih finansija i straha da će im država oduzeti imovinu već prebacuje milijarde dolara izvan zemlje. Deo odlazi u kriptovalute, zlato, inostrane nekretnine i privatne fondove. Kao odredišta izvori su navodili Ujedinjene Arapske Emirate, Tursku, Kipar, Saudijsku Arabiju i zemlje Afrike.

Taj obrazac nije nov, ali tempo jeste. Ranije ove godine centralna banka je već beležila nagli rast prenosa ruskih domaćinstava na inostrane brokerske račune, koji su u jednom periodu premašivali pola milijarde dolara mesečno. Deo tih kanala služi kao zamena za klasične devizne račune, jer je iznošenje novca klasičnim bankarskim putem sve teže.

Zvanično objašnjenje rekorda Kremlj i centralna banka nisu dali. Ostaje otvoreno koliko je od 12,2 milijarde čista statistička rupa, a koliko tihi glas elita koje više ne veruju da im je imovina u zemlji sigurna. U trenutku kada država rat finansira iz rezervi i sve oštrije poseže za privatnim poslovnim imperijama, takav odliv nije samo računovodstveni kuriozitet. To je znak da novac, tamo gde može, već bira izlaz.

To nije nagađanje iz vazduha. Tužilaštvo je prošle godine državi vratilo imovinu vrednu više od četiri hiljade milijardi rubalja, oko 51 milijardu dolara. Sudovi oduzimaju udele, imperije se lome i prebacuju lojalnijima. Uredba 604, kojom država može privremeno da preuzme kompanije koje ne obnove pogone nakon udara dronova, istu poruku šalje i energetskim oligarsima: popravi ili gubiš.

Istovremeno su i papirnate imovine počele da tonu. Od početka 2026. do 1. septembra zajedničko bogatstvo najbogatijih Rusa na Bloombergovom indeksu palo je za gotovo 20 milijardi dolara. Od lipanjskog/junskog vrha do početka septembra pad je bio još oštriji, više od 40 milijardi za tri meseca.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf Biznis)