Kecman se priseća kako je zaledio Zagreb: Menjao bih tu trojku za titulu Evrolige! (VIDEO)

Prošlo je više od 16 godina, ali jedan pogodak i dalje živi! Dušan Kecman zauvek je ušao u istoriju Partizana, ABA lige i regionalne košarke nestvarnom trojkom protiv Cibone u finalu 2010. godine.

Kada se pomene ABA liga, mnogima je prva asocijacija upravo scena iz Zagreba.

Partizan i Cibona igrali su dramatično finale 2010. godine, a onda je usledio trenutak koji je zauvek promenio istoriju regionalne košarke.

Na semaforu je ostalo samo 0,6 sekundi, lopta je stigla do Dušana Kecmana, a legendarni bek Partizana pogodio je trojku gotovo sa celog terena za pobedu i titulu crno-belih!

Godinama kasnije, taj šut i dalje izaziva emocije, a upravo je proglašen za najnezaboravniji potez u istoriji ABA ligena gala svečanosti u Ljubljani povodom 25 godina regionalnog takmičenja.

Kecman je bio jedan od gostiju velike svečanosti, a kada je dobio pitanje na koju utakmicu prvo pomisli kada se pomene ABA liga, odgovor je bio potpuno očekivan.

„Ja iskreno pomislim na utakmicu protiv Cibone 2010. godine i te titule koja je jako specifično osvojena u poslednjoj sekundi. To je nešto što je obeležilo moju karijeru i tih pet sezona koje sam igrao za Partizan u ABA ligi“, rekao je

Kecman.

Iako je snimak njegove trojke obišao svet i deceniju i po kasnije ne prestaje da se emituje, Kecman priznaje da čuveni pogodak sam ne traži.

„Ne gledam ga, iskreno da vam kažem. Ne idem na Jutjub da ga ukucam, već kada gledam televiziju ili kada mi neko pošalje klip. Onda se uvek rado setim toga i probude se posebne emocije. Ali ne idem ja da ukucam da vidim kako sam dao koš.“

Pitanje koje Kecman, kako sam kaže, sluša i danas jeste kako je uopšte znao da mora odmah da šutira?

„To je jedno od najčešće postavljanih pitanja i danas, kada me ljudi sretnu. Kako sam bio svestan da treba da uputim taj šut? Iz jedne utakmice u kojoj je trebalo da pobedimo u regularnom delu, sve se okrenulo za 180 stepeni. Pogledaš semafor i vidiš da ima 0,6 sekundi.“

U tom trenutku setio se jednog pravila koje je bilo od presudnog značaja.

„Na početku sezone bilo je neko pravilo da lopta može da se uputi kada je 0,3 sekunde do kraja na semaforu. To mi je prošlo kroz glavu. Tako su se posložile stvari da je Aleksandar Rašić bio pod košem i da mi je dodao dobar i pravovremen pas, gde sam ja samo prihvatio loptu i odmah uputio šut.“

Za navijače Partizana nema dileme. Kecmanova trojka zauvek će ostati jedan od najvećih trenutaka u istoriji kluba.

Međutim, čovek koji je pogodio možda i najčuveniji šut u istoriji ABA lige priznaje da ni danas nije u potpunosti svestan kakav je značaj taj pogodak imao.

„Možda ja nisam svestan, jer evo, od 2010. godine to traje. Ljudi mi i dalje priđu, čestitaju mi i kažu: ‘Hvala za onu trojku’. Možda u tom trenutku nisam bio svestan značaja tog koša, možda čak ni posle utakmice nisam bio svestan njegovog značaja, ne samo za navijače Partizana već i za ABA ligu, koja sada proslavlja 25 godina postojanja.“

Kecman je primetio i veliku razliku kada je reč o broju stranih igrača u ABA ligi. U njegovo vreme, Partizan je imao potpuno drugačiji model.

„U Partizanu se godinama znalo, imali smo jednog ili dva stranca po sezoni, baza ekipe bili smo mi domaći igrači koji smo ostajali duži niz sezona, gde nam se dodavao neki kvalitetan stranac na kraju.“

Posebno se osvrnuo na način rada Duška Vujoševića i njegovu filozofiju stvaranja mladih igrača.

„Znali smo kakav je princip rada imao Dule Vujošević, koji je ‘gurao u vatru’ mlade igrače koji su to zasluživali teškim radom. Sada ima mnogo više stranaca u ABA ligi, ali je lepo kada vidite da imate igrače iz mlađih kategorija kada postanu nosioci ekipe.“

Posebno mesto u karijeri Dušana Kecmana zauzima saradnja sa Duškom Vujoševićem. U Partizan je stigao 2002. godine, a rad sa legendarnim trenerom opisuje kao jedan od najvažnijih trenutaka svoje karijere.

„Bez obzira što sam došao 2002. godine u Partizan, to je bio najveći iskorak u mojoj karijeri, rad sa njim. Trebalo mi je mnogo vremena da se adaptiram na njegov princip rada i vreme provedeno u sali. Trebalo mi je dva-tri meseca da se naviknem na to.“

Za kraj, Kecman je dobio pitanje koje je sigurno nateralo mnoge navijače Partizana da zastanu. Da li bi čuvenu trojku protiv Cibone menjao za titulu Evrolige?

Podsećanja radi, Partizan je iste 2010. godine bio nadomak finala Evrolige, ali je Džoš Čildres uhvatio loptu nakon promašaja Miloša Teodosića u završnici dramatičnog polufinala Fajnal-fora u Parizu.

Odgovor legendarnog asa bio je iskren.

„Jako teško pitanje i težak odgovor. Titula Evrolige je kruna karijere svakog igrača, tako da sigurno i ja i svi moji saigrači bismo više voleli titulu Evrolige. Ipak, titula Evrolige je najviše što čovek može da osvoji“, rekao je Dušan Kecman.

(Espreso/B92.net)