MAJKA GA SE ODREKLA NA ROĐENJU, A ON JOJ SE SA 9 GODINA JAVNO OBRATIO! Zbog njegovih reči Jugoslavija je plakala

Neke televizijske priče ostanu zauvek urezane u kolektivno sećanje. Godine prolaze, generacije se menjaju, ali pojedine scene ponovo pronađu put do publike – naročito kada se pojave na društvenim mrežama. Jedna od takvih priča jeste razgovor devetogodišnjeg Borisa, dečaka iz Doma za nezbrinutu decu „Bijela“, sa čuvenim dečjim piscem i televizijskim autorom Draganom Radulovićem.

Emisija „Velike nevolje malog Borisa“ snimljena je pre više od 35 godina, ali isečak razgovora dvojice sagovornika i danas izaziva snažne emocije. U centru svega nisu bile velike reči niti dramatična pitanja, već iskrenost jednog deteta koje je samo želelo da razume zašto ga roditelji nisu bili uz njega.

Njegova pitanja o roditeljima ostavila su najjači utisak

U nastavku razgovora Boris je govorio i o tome kako doživljava odluku svojih roditelja, koga smatra odgovornim i da li bi jednog dana želeo da živi sa njima.

U tim odgovorima posebno se vidi koliko je dete, uprkos svemu što mu se dogodilo, pokušavalo da pronađe smisao u postupcima odraslih.

Njegove reči nisu bile samo svedočanstvo o odrastanju bez roditelja. One su pokazale koliko detetu može da bude važna potreba da zna odakle je došlo, zašto je ostavljeno i da li ga roditelji i dalje negde u sebi pamte.

Snimak ponovo rasplakao društvene mreže

Više od tri decenije nakon emitovanja emisije, isečak sa Borisom ponovo se deli na društvenim mrežama i izaziva brojne reakcije.

Neki ljudi koji su ga gledali kada je emisija prvi put emitovana danas ga posmatraju iz perspektive odraslih ljudi. Mlađe generacije ga, sa druge strane, tek otkrivaju.

Komentari ispod snimaka pokazuju da Borisova priča ni danas nije izgubila snagu:

„I kamen bi zaplakao.“ „Duša draga.“ „Ovo mnogo boli.“ „Večna slava Draganu Raduloviću.“

Mnogi su se zapitali i gde je danas Boris – dečak čija je priča ostala zapisana u jednoj od najemotivnijih televizijskih priča svog vremena.

Prema navodima koji se mogu pronaći u komentarima ljudi koji tvrde da su ga poznavali, Boris je uspeo da, uprkos teškom detinjstvu, izgradi stabilan život, zasnuje porodicu i pronađe posao.

Čika Dragan – čovek kome su deca verovala

Važno mesto u ovoj priči pripada i Draganu Raduloviću, čoveku koga su generacije dece pamtilе kao čika Dragana.

Bio je dečji pisac i televizijski autor, ali je njegov način komunikacije sa decom bio ono po čemu se posebno izdvajao. Nije sa njima razgovarao kao sa malim ljudima kojima treba držati lekcije, već kao sa sagovornicima čija osećanja imaju težinu.

U njegovim emisijama deca su dobijala prostor da govore, čak i onda kada su njihove priče bile teške i bolne.

Zbog toga je i razgovor sa Borisom ostao toliko upečatljiv. Radulović nije pokušavao da od njega napravi televizijski spektakl. Samo ga je slušao.

A pred kamerama se tako odvijao razgovor koji je delovao jednostavno, gotovo obično. Ipak, iza Borisovih dečjih rečenica krila se priča o napuštanju, čežnji i potrebi da dete razume odluke odraslih.

Nije tražio mnogo – samo priliku da upozna majku

Možda je upravo zato ovaj snimak i danas toliko potresan.

Boris nije govorio o velikim željama. Nije tražio bogatstvo, poklone niti bilo šta nedostižno.

Želeo je samo da vidi majku.

Da je upozna.

Da mu objasni zašto ga je ostavila.

I da, uprkos svemu, čuje da je njen sin.

Njegova rečenica „Dođi da se upoznamo“, izgovorena glasom devetogodišnjeg deteta, ostala je mnogo više od replike iz jedne televizijske emisije. Postala je simbol dečje potrebe za roditeljskom ljubavlju i odgovorom na pitanje koje nijedno dete ne bi trebalo da mora da postavi.

Bonus video:

Espreso/stil/TM