ISPOVEST ČOVEKA KOJI JE UMALO KUPIO BEBU U BEOGRADU: Doktor mi za jedno tražio 10.000, a za blizance 15.000 maraka

Marko Ivić, nemački državljanin poreklom sa naših prostora, izneo je pre nekoliko godina šokantno svedočenje o mračnoj strani usvajanja dece u bivšoj Jugoslaviji. On tvrdi da je 1988. godine doputovao u Srbiju kako bi legalno usvojio bebu, ali se našao u središtu nedozvoljene trgovine, gde su mu u jednom poznatom beogradskom porodilištu ponudili da kupi novorođenče za 10.000 maraka, odnosno blizance za 15.000.

Sve je počelo kada su Marko i njegova supruga Anka, koju od milja zove Ana, shvatili da ne mogu da se ostvare kao roditelji. Odluka je pala da dete ili blizance potraže u zavičaju. Put ih je u leto 1988. prvo odveo u Bugojno, gde su stupili u kontakt sa pravnikom Draganom, čovekom na glasu da brzo i "preko veze" rešava komplikovane procedure usvajanja.

"On me je sve ispitao - čime se bavim, kako izgleda moja žena... Na kraju je rekao: 'U Beogradu imaš da biraš, ali da bi usvojio bebu treba ti 10.000 maraka'. Odgovorio sam da će on od mene dobiti hiljadu maraka ako usvojim bebu, ali ako budu blizanci, a jedno od njih žensko, dobiće dve hiljade. Uveravao me je da nema problema, da on radi u Beogradu i zna čoveka, da budem bez brige", započinje svoju ispovest Marko.

"Mislio sam da me vodi u sirotište"

"Mislio sam da idemo u sirotište, ali onda smo se zaustavili ispred bolnice. Tu sam se malo zbunio, ali opet sam mislilo da je možda sirotište tu blizu", kaže Marko.

Dragan je prvo na nekoliko minuta ušao u bolnicu, dok ga je Marko čekao ispred. Potom se vratio po njega i uveo ga u kancelariju jednog lekara.

"Ostao sam sam sa doktorom i on je počeo da me ispituje o svemu. Potom mi je rekao da beba košta 10.000, a blizanci 15.000 maraka, iste cene koje je spomenuo Dragan. Govorio je kako je on humanista, kako je reč o bebama koje rađaju studentkinje iz provincije, koje ne mogu da se udaju, ali ni da se vrate kući sa stomakom. One daju bebe na usvajanje, a onda se deca vuku po domovima, čekajući ko zna koliko dugo roditelje. Rekao mi je da i novac koji ja dajem njemu na ruke dalje ide za nezbrinutu decu. Shvatite, nije mi bilo čudno što traži novac, jer je korupcija bila opšta stvar u bivšoj zemlji. Nisi mogao kod doktora, ako mu ne daš novac. Zato sam verovao i Draganu da će preko veze srediti da mi brže usvojimo dete", objasnio je Marko.

Sumnja se, međutim, probudila onog trenutka kada je shvatio da nije reč o zakonitom usvojenju, već o potpunom falsifikovanju dokumentacije.

Posrednici su mu ponudili plan po kom bi u zvaničnim papirima pisalo da je dete rodila njegova supruga, stavljajući ga pred tri neuobičajene opcije, da novorođenče preuzme odmah, da se vrati sa suprugom i zajedno ga uzmu, ili da insceniraju devetomesečnu trudnoću njegove žene i potom se vrate po "svoje" dete. Sve ovo jasno je ukazivalo na to da je reč o razrađenoj scheme lažiranja porođaja i zaobilaženja svih legalnih procedura.

"Pitao me kako izgleda moja žena"

Kako dalje tvrdi, kada je lekaru pokazao sliku svoje žene, sestra mu je donela mantil i uputili su se u odeljenje gde su ležale porodilje.

"Pitao me kako izgleda moja žena, a ja sam odgovorio da je crnka. Rekao mi je da stavim ruku na krevet žene koja otprilike liči na moju ženu. Krenuli smo na prvi ili drugi sprat. Susreli smo neke sestre koje su pozdravljale doktora sa mnogo poštovanja, čime sam shvatio da nije reč o bilo kome. U jednoj od soba video sam devojku koja stvarno liči na moju ženu. Stavio sam ruku na krevet. Nakon toga odveo me je u bebi boks. Zaustavio sam se kod jedne bebe, privukle su me njene duge trepavice. Bila je anđeo i ja sam mu to rekao. Odgovorio mi je da je to baš beba porodilje na čiji sam krevet stavio ruku. No onda mi je rekao: 'Iviću, biraj'. I tu sam se zaustavio. Kako da biram bebu, šta ako hoću neku drugu iz tog boksa? Nije tu samo porodilište studentkinja, porođaju se tu i udate žene", opisuje svoje čuđenje Marko.

Međutim, kada mu je rekao da bira, Marku je to bilo previše sumnjivo, te se vratio u Nemačku kod supruge i sve joj ispričao.

"Rekla mi je da pustim sve to, da nešto očito nije kako treba. A kada je još došlo do rata, sve mi se to smučilo. Pomirili smo se sa sudbinom. Lepo živimo, 41 godina braka i još smo zaljubljeni", ispričao je ranije Marko.

Klupko je počelo da se odmotava kad je Marko pre nekoliko godina na jednoj televiziji gledao prilog o krađi beba i shvatio da je umalo učestvovao u tom zločinu.

"Kada sam prepoznao svoju priču, šokirao sam se. Da sam to učinio, da znam da neka majka još plače za tim detetom... Kako bih ja 30 godina hranio to dete, a kupio sam ga od lopova? Nikada sebi ne bih mogao da oprostim da budem u tom kolu. Ali tvrdim da je taj doktor meni rekao da biram. Bio sam kupac, ali Bog me sačuvao da ne kupim, jer me ono 'biraj' odvratilo", zaključio je ranije Marko.

Bonus video:

(Espreso/DW/D.S.)