Jedan predmet koji svi imamo u kući privlači bubašvabe kao magnet! Tako se brže razmnože, pa noću mile po krevetu

Možda je vreme da se rešite gomile kartonskih kutija od dostave koje čuvate u podrumu ili na tavanu. Stručnjaci upozoravaju da je upravo karton, predmet koji većina nas skladišti bez mnogo razmišljanja, idealno sklonište i leglo za bubašvabe, opasne štetočine koje predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik.

Iako deluje bezopasno, karton je iznenađujuće privlačan bubašvabama, i to u tolikoj meri da ga naučnici koriste u laboratorijskim uslovima kako bi im napravili stanište. Aron Ešbruk, profesor urbane entomologije na Državnom univerzitetu Luizijane, objasnio je za HuffPost da istraživači koji rade sa bubašvabama zapravo koriste karton kao njihovo sklonište.

Karton je idealan za preživljavanje i razmnožavanje

Naravno, neće svaka vrsta bubašvaba odabrati karton za svoj dom, ali vrste koje najčešće napadaju domaćinstva, poput nemačke i orijentalne bubašvabe, nažalost, obožavaju ovaj materijal iz više razloga. Reč je o kombinaciji hrane, vode i skloništa, tri ključna elementa koja bubašvabe traže za preživljavanje i razmnožavanje, a kartonska kutija im nudi sve na jednom mestu.

Ešbruk navodi da u svojim kolonijama redovno viđa kako insekti jedu karton, a konzumiraju ga i zbog vode. Ako je karton vlažan, što se često dešava u podrumima ili garažama, bubašvabe iz njega mogu dobiti i hranu i preko potrebnu tečnost. Osim toga, karton je izrazito upijajući materijal, što znači da lako može prikupiti mirise njihovih feromona, čineći ga još privlačnijom površinom i svojevrsnim "domom" koji drugim bubašvabama signalizira sigurnost.

Ambalaže za dostavu posebno problematične

Metju Fraj, stručnjak za suzbijanje štetočina sa Univerziteta Kornel, dodaje da je valoviti karton, od kog je napravljena većina ambalaže za dostavu, posebno problematičan jer njegovi žlebovi i nabori pružaju dovoljno prostora da se bubašvabe u njima ne samo skrivaju, već i doslovno žive i razmnožavaju.

Osim što služi kao hrana i sklonište, karton ima još jednu osobinu koja pogoduje bubašvabama - prigušuje zvuk. To znači da se insekti mogu kretati i razmnožavati unutar kutija, a da ih uopšte ne čujete. Budući da ljudi često čuvaju kartonske kutije na zaboravljenim i retko posećivanim mestima poput tavana, podruma ili zadnjih delova ormara, one tamo mogu stajati mesecima, pa i godinama, a da ih niko ne primeti. To omogućava populaciji bubašvaba da nesmetano raste i na kraju se proširi po celom domu.

Mehanički prenosioci bolesti

Iza samog osećaja gađenja koji većina ljudi ima pri susretu sa bubašvabom krije se mnogo veći i ozbiljniji problem - stvarna pretnja po zdravlje.

Bubašvabe su poznate kao mehanički prenosioci bolesti. One obično borave u izrazito nehigijenskim okruženjima, poput kanalizacionih odvoda, kanti za smeće i raspadajućih materija, gde na svoja tela i u svoj sistem za varenje prikupljaju opasne patogene. Nakon toga ulaze u naše domove i kreću se po površinama na kojima se rukuje hranom, kuhinjskim pultovima i stolovima, gde povraćaju i ostavljaju izmet. Tako na hranu i površine mogu preneti patogene poput salmonele, E. coli i norovirusa. Iako direktna veza nije uvek dokazana, potencijal za prenošenje bolesti je značajan, zbog čega stručnjaci upozoravaju na opasnost.

Najčešći zdravstveni problem koji proizlazi iz najezde bubašvaba, posebno nemačke bubašvabe koja je najzastupljenija u domaćinstvima, jesu alergije. Alergeni se nalaze u njihovom izmetu, pljuvački i delovima tela, poput odbačenih egzoskeleta. Ovi alergeni mogu izazvati reakcije poput osipa na koži, kijanja i suzenja očiju. Posebno su ugrožena deca. Istraživanja su pokazala da izloženost dece alergenima bubašvaba može dovesti do razvoja astme, bolesti od koje se kasnije ne mogu izlečiti.

Problem sa bubašvabama postaje sve ozbiljniji

Najnoviji podaci pokazuju kako klimatske promene direktno utiču na njihovo ponašanje i razmnožavanje. Na primer, u Španiji je 2024. godine zabeležen porast najezdi bubašvaba od čak 33 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Stručnjaci upozoravaju da su rekordno visoke temperature dovele do genetskih promena kod ovih insekata. Toplije vreme ubrzava njihov metabolizam, što znači da se brže razmnožavaju i postaju aktivniji, a istovremeno jača njihovu otpornost na konvencionalne insekticide. Slični obrasci primećuju se i u našem regionu, što znači da nas u budućnosti očekuje još teža borba sa ovim upornim štetočinama.

Prevencija je ključna

Najbolji način borbe protiv bubašvaba jeste prevencija.

Prvi korak je svest o rizicima koje donose predmeti poput kartonskih kutija. Umesto da ih gomilate, redovno ih pregledajte, a najbolje je da ih odmah nakon upotrebe iznesete iz stana i reciklirate.

Ključno je i održavanje visokog nivoa higijene: redovno čišćenje mrvica i ostataka hrane, pranje posuđa odmah nakon jela, čuvanje hrane u dobro zatvorenim posudama i redovno iznošenje smeća.

Takođe je važno ukloniti sve izvore vode, poput slavina koje kaplju ili vlage ispod sudopere. Bubašvabe mogu preživeti nedeljama bez hrane, ali samo nekoliko dana bez vode.

Sledeći korak je uklanjanje potencijalnih skloništa. To znači smanjenje nereda i zatvaranje svih pukotina i rupa u zidovima, oko cevi i lajsni silikonom ili drugim sredstvima za zaptivanje. Imajte na umu da odrasla bubašvaba može da se provuče kroz proccep visok svega koliko dve kovanice naslagane jedna na drugu.

Šta ako primetite bubašvabu u svom domu

Ako ipak primetite bubašvabu u svom domu, važno je znati da ne znači svaki susret potpunu infestaciju. Postoje vrste koje mogu slučajno ući u dom spolja, privučene svetlom, ali se ne razmnožavaju u zatvorenom prostoru. Ako niste sigurni o kojoj se vrsti radi, možete se obratiti stručnim službama za dezinsekciju ili zavodu za javno zdravlje radi pravilne identifikacije.

U slučaju manje najezde mogu pomoći i prirodne metode poput upotrebe ulja nane ili borne kiseline, ali sa njom treba biti oprezan. Kod većih najezdi, posebno u stambenim zgradama gde je problem često zajednički, jedino dugoročno rešenje jeste pozivanje profesionalne službe. Pojedinačni tretmani retko su dovoljni jer se bubašvabe lako sele iz jednog stana u drugi kroz zajedničke instalacije.

(Espreso/Večernji list)