Ukoliko pripadate ovoj grupi ljudi, zaboravite na šljive! Ne smete ni da pomislite na njih, mnogu da vam dođu glave

Tamnoljubičaste, crvene i plave sorte šljiva bogate su antocijaninima – prirodnim biljnim pigmentima sa snažnim antioksidativnim dejstvom.

Oni pomažu u neutralisanju slobodnih radikala koji mogu da oštete ćelije i podstaknu razvoj upalnih procesa. Istraživanja pokazuju da šljive i proizvodi od šljiva mogu biti povezani sa manjim rizikom od pojedinih vrsta karcinoma, uključujući rak dojke i debelog creva.

Dobre su za varenje

Šljive su odavno poznate kao prirodan saveznik zdravog varenja. Sadrže sorbitol, prirodni šećerni alkohol koji privlači vodu u creva, omekšava stolicu i olakšava njeno pražnjenje. Zbog toga se sveže i suve šljive, kao i njihov sok, često preporučuju osobama koje imaju problem sa zatvorom.

Pomažu u regulaciji šećera u krvi

Iako jedna šljiva sadrži oko 7,5 grama ugljenih hidrata, ona ne izaziva nagli porast nivoa šećera u krvi. Vlakna usporavaju varenje, dok određena biljna jedinjenja mogu doprineti boljoj osetljivosti organizma na insulin. Zato su šljive dobar izbor i za osobe koje žele da održe stabilan nivo glukoze.

Čuvaju zdravlje srca

Šljive su bogate kvercetinom, prirodnim polifenolom koji ima antioksidativna i protivupalna svojstva. Ove supstance doprinose očuvanju zdravlja krvnih sudova i mogu pomoći u smanjenju rizika od srčanih oboljenja.

Mogu da poboljšaju pamćenje

Polifenoli iz šljiva podstiču bolju cirkulaciju i protok krvi kroz mozak, što može pozitivno da utiče na pamćenje, koncentraciju i druge kognitivne funkcije.

Doprinose jačim kostima

Zahvaljujući vitaminima C i K, kao i kalijumu, šljive imaju važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju. Istraživanja pokazuju da redovna konzumacija suvih šljiva može usporiti gubitak koštane mase, naročito kod žena u menopauzi, i smanjiti rizik od osteoporoze.

Sveže ili suve šljive – šta je bolji izbor?

Suve šljive nastaju sušenjem svežih plodova, pri čemu gube vodu, a prirodni šećeri postaju koncentrisaniji. Zbog toga su i znatno kaloričnije.

Jedna sveža šljiva sadrži oko 30 kalorija.

Pola šolje suvih šljiva ima gotovo 200 kalorija.

Pošto su veoma slatke i kaloričnije, suve šljive je lako pojesti u većoj količini nego što je potrebno. Sveže šljive, zahvaljujući velikom sadržaju vode, duže pružaju osećaj sitosti i lakše pomažu u kontroli telesne težine.

Ko treba da bude oprezan?

Kod pojedinih ljudi sveže šljive mogu izazvati sindrom oralne alergije. Najčešći simptomi su:

peckanje jezika ili nepca,

svrab u ustima i grlu,

osip ili iritacija na usnama.

Ova reakcija najčešće se javlja kod osoba koje su alergične na polen breze, jer su proteini u šljivama slični proteinima iz polena. Dobra vest je da termički obrađene šljive – kuvane, pečene ili dinstane – uglavnom ne izazivaju ovakve tegobe.

Takoše, osobe koje imaju akutnu dijareju, ozbiljne probleme sa bubrezima (zbog kalijuma) i dijabetes (naročito suve šljive koje imaju mnogo šećera), treba da zaborave na njih.

Koliko šljiva je dovoljno?

Stručnjaci preporučuju da se dnevno pojede 5 do 8 svežih šljiva, odnosno oko 150 do 200 grama, što je sasvim dovoljno da organizam dobije korisna vlakna, vitamine i antioksidanse. Kada su u pitanju suve šljive, preporuka je 4 do 6 plodova dnevno, jer sadrže znatno više prirodnih šećera i kalorija.

Šljive su odličan primer da jednostavno sezonsko voće može imati veliki značaj za zdravlje. Ukusne su, lako dostupne i prepune hranljivih materija, pa bez dileme zaslužuju mesto na letnjem jelovniku.

Bonus video:

(Espreso)