Ako zagrmi na svetog Iliju, jedna stvar je obavezna da se uradi: Pogledajte šta je u pitanju, jako je bitno

Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik Svetog Ilije Gromovnika, jednog od najpoštovanijih svetitelja među Srbima. Njegov praznik pada 2. avgusta, u periodu najvećih letnjih vrućina i suša, zbog čega je narod kroz vekove upravo za njega vezivao moć nad kišom, olujama, gromovima i vremenskim prilikama.

Sveti Ilija, odnosno Ilija Tesvićanin, bio je starozavetni prorok koji je živeo u 9. veku pre nove ere na prostoru tadašnjeg Izraela. Rođen je u Tesvitu, zbog čega je dobio ime Ilija Tesvićanin. Prema predanju, kada se rodio, njegov otac Savah video je anđele Božje oko deteta koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je protumačeno kao predznak njegove ognjene sile i posebne uloge koju će imati u Božjem planu.

Još od mladosti Ilija je život posvetio molitvi i bogomisliju. Često se povlačio u pustinju, gde je u tišini razmišljao i molio se. U Starom zavetu opisan je kao nepokolebljivi prorok koji se suprotstavljao nepravdi i neverstvu, posebno izraelskom caru Ahavu i njegovoj ženi Jezavelji, koji su napustili veru u Boga i okrenuli se drugim božanstvima.

Prema predanju, Sveti Ilija je zbog toga prorokovao veliku sušu koja je trajala tri godine i šest meseci, a svojim čudesima dokazivao je Božju moć. Veruje se da je prizvao oganj sa neba, umnožio brašno i ulje u domu siromašne udovice iz Sarepte i čak vaskrsao njenog sina. Zbog svoje vere, hrabrosti i čuda koja mu se pripisuju, postao je jedan od najvećih proroka u hrišćanstvu.

Sveti Ilija i njegove sestre: Ognjena i Blaga Marija

Prema narodnom predanju, Sveti Ilija Gromovnik imao je dve sestre – stariju Blagu Mariju i mlađu Ognjenu Mariju. U narodnoj tradiciji se veruje da je Ilija gospodar gromova, Ognjena Marija ognja, dok Blaga Marija raspiruje vetrove.

Posebno mesto u predanju zauzima verovanje da Sveti Ilija nije umro, već da se živ vazneo na nebo u plamenim kočijama koje su vukli ognjeni konji. Zbog toga se na mnogim ikonama prikazuje upravo u toj sceni. Narod veruje da kada se čuje grmljavina, zapravo tutnje njegove kočije dok prolazi nebom.

Smatra se da je prelaskom srpskog naroda na hrišćanstvo Svetom Iliji pripisana i uloga staroslovenskog boga Peruna, gospodara gromova i munja. Zbog toga je dobio i nadimak Gromovnik, a brojni običaji koji se danas vezuju za Ilindan imaju korene u starim narodnim verovanjima.

Zašto se na Svetog Iliju ne radi i šta se veruje o gromovima

Sveti Ilija pada u najtopliji i najsušniji period godine, pa je u narodu ostalo verovanje da upravo on određuje kada će pasti kiša, a kada će nastupiti sušni period. Zbog toga se u mnogim krajevima Srbije i danas poštuje običaj da se na Ilindanne radi u polju, vinogradima i kući, kako se ne bi izazvao gnev svetitelja.

Domaćini izbegavaju da kose, žanju i obavljaju teške poljoprivredne poslove, jer postoji verovanje da bi grom mogao da uništi useve. Takođe se smatra da na ovaj dan ne treba započinjati velike poslove, već praznik treba provesti u miru i molitvi.

Kada na Svetog Iliju sevaju munje i udaraju gromovi, narod kaže da svetac gađa đavole koji se kriju po zemlji. Postoji i verovanje da se ne treba krstiti tokom grmljavine, jer bi se đavo mogao sakriti pod krst u koji grom neće udariti. Takođe, prema starom verovanju, treba obratiti pažnju na mesto gde grom udari, jer se smatralo da se upravo tu krije nečastivi.

Uz Svetog Iliju vezuje se i poznata narodna izreka: "Od Svetog Ilije, sunce sve milije", kojom se poručuje da leto polako prolazi, dani postaju kraći, a jutra svežija.

Med na Ilindan za zdravlje i sreću

Jedan od najpoznatijih običaja za Svetog Iliju jeste uzimanje meda. Narod veruje da med koji se vadi iz košnica upravo na Ilindan ima posebnu lekovitost i da donosi zdravlje tokom cele godine.

U pojedinim krajevima Srbije postoji običaj da majke deci namažu obraze medom kako bi bila zdrava, vesela i rumena. Veruje se i da ovaj običaj donosi radost i blagostanje u dom.

Na ovaj praznik mnogi vernici odlaze u crkvu, pale sveće i mole se Svetom Iliji, a u brojnim mestima širom Srbije organizuju se vašari, sabori i crkvene slave. Ilindan je često prilika da se okupe porodica, prijatelji i ljudi iz kraja.

Sveti Ilija se slavi i kao krsna slava, ali se za razliku od mnogih drugih slava ne priprema žito, jer postoji verovanje da je ovaj svetitelj i dalje živ, pošto se prema predanju vazneo na nebo.

Brojna verovanja koja se čuvaju vekovima

Za Ilindan se vezuju i različita narodna predskazanja. Ako na ovaj dan grmi, veruje se da će rod oraha i lešnika biti slab. Ukoliko padne blaga kiša, narod to smatra dobrim znakom i veruje da najavljuje plodnu godinu.

Postoji i staro verovanje da posle Svetog Ilije ne bi trebalo kupati se u rekama i jezerima niti zalaziti u duboku vodu, jer se smatralo da voda tada počinje da bude hladnija i opasnija. U narodu se govorilo da voda nakon Ilindana "doziva svoje žrtve".

Takođe se veruje da na ovaj praznik treba izbegavati svađe, ljutnju i teške reči, jer se smatra da mir u domu donosi sreću i blagostanje.

Bez obzira na to da li se narodna verovanja posmatraju kao deo tradicije ili duhovnog nasleđa, Sveti Ilija Gromovnik i danas zauzima posebno mesto u životu pravoslavnih vernika. Njegovo ime vekovima se izgovara sa poštovanjem, a Ilindan ostaje jedan od praznika koji povezuje veru, običaje i bogatu narodnu tradiciju.

Espreso/Kurir.rs/DČ