Iznenadite se kad vam stigne račun za struju, a nikad ne posumnjate na ovaj uređaj: Nije bojler, a ni veš mašina

Ova navika, u kojoj televizor praktično radi non-stop poput bojlera, na prvi pogled deluje bezazleno jer moderni ekrani troše znatno manje energije nego stari uređaji sa katodnom cevi. Međutim, kada se izračuna ukupna radna satnica tokom meseca, akumulirani trošak postaje sasvim uočljiv na računu za električnu energiju.

Pored direktnog finansijskog troška, celodnevni rad televizora otvara i pitanje bezbednosti, istrošenosti kompenenata i skraćivanja veka trajanja samog uređaja. Savremeni pametni televizori (Smart TV) nisu projektovani da rade kao industrijski monitori 16 ili 24 sata dnevno bez pauze. Analiza potrošnje i tehničkih specifikacija jasno pokazuje da ova uobičajena navika donosi bespotreban trošak u kućnom budžetu i rizik od ranog kvara uređaja.

Koliko zapravo troši moderan televizor: Snaga, dijagonala i tehnologija ekrana

Ukupna potrošnja električne energije televizora primarno zavisi od tehnologije ekrana i njegove veličine. Stariji LCD i LED televizori manje dijagonale (do 42 inča) troše u proseku od 40 do 80 vati po satu radnog vremena. Sa druge strane, moderni pametni televizori velikih dijagonala (55 inča i više), posebno oni sa QLED ili OLED tehnologijom i visokim osvetljenjem (HDR režim), tokom rada mogu povlačiti od 100 pa sve do 250 vati električne energije po satu.

Kada televizor radi 16 sati dnevno, uređaj prosečne snage od 120 vati utroši oko 2 kilovat-sata (kWh) struje na dnevnom nivou. Tokom jednog meseca, to iznosi oko 60 kWh utrošene električne energije samo za pozadinski šum. Ako se tome doda i činjenica da se ova potrošnja najvećim delom ostvaruje tokom dana u takozvanoj skupljoj (crvenoj ili plavoj) tarifi, godišnji račun samo za televizor dostiže ozbiljnu sumu.

Finansijska računica: Koliko novca ode na televizor koji niko ne gleda

Kada se potrošnja od oko 60 kWh mesečno prevede u dinarske iznose kroz tarife EPS-a, dolazimo do konkretnih brojki. U plavoj tarifi, gde se nalazi većina prosečnih domaćinstava, cena kilovat-sata u višem (dnevnom) stavu pravi osetnu stavku. Celodnevno uključen televizor može povećati mesečni račun za struju za nekoliko stotina dinara, što na godišnjem nivou stvara bespotreban rashod od nekoliko hiljada dinara.

Iako se ovaj iznos pojedinačno ne čini dramatičnim poput troška klima-uređaja ili grejalice, reč je o čisto bačenom novcu za energiju koju niko suštinski ne koristi. Kada se na tu cifru doda i potrošnja pratećih uređaja koji rade zajedno sa televizorom, poput kablovskih risivera, Android bokseva, zvučnika i pojačala, ukupna potrošnja te medijske opreme može se lako udvostručiti.

Habanje i skraćivanje veka trajanja: Kako celodnevni rad uništava ekran

Finansijski trošak na računu za struju često je manji od štete koja nastaje na samom uređaju. Svaki televizor ima svoj radni vek opreme, koji se kod LED pozadinskog osvetljenja procenjuje na oko 30.000 do 50.000 radnih sati. Kada televizor radi 16 sati dnevno umesto uobičajenih 4 do 5 sati, njegov predviđeni vek trajanja od 8 do 10 godina skraćuje se na svega dve do tri godine.

Kod modernih OLED ekrana dodatni problem predstavlja i rizik od takozvanog urezivanja slike (burn-in efekat). Ako televizor cele nedelje radi u pozadini na istom kanalu sa statičnim logotipom ili informativnom trakom sa vestima, pikseli na tom delu ekrana ubrzano stare. Rezultat su trajne senke i mrlje na ekranu čija popravka nije ekonomski isplativa, jer zamena samog panela košta gotovo kao nov televizor.

Bezbednosni rizici i nepotrebno zagrevanje prostora

Osim ekonomskih razloga, ostavljanje televizora da radi bez nadzora čitav dan stvara i određene bezbednosne rizike. Elektronika i napojne jedinice unutar uređaja tokom kontinuiranog rada generišu znatnu količinu toplote. U letnjim mesecima to dodatno zagreva prostoriju i primorava klima-uređaj da radi jače, čime se stvara sekundarni skok u potrošnji struje.

Serviseri i stručnjaci za bezbednost upozoravaju da konstantan rad elektronike pod naponom, posebno u letnjim danima kada su učestale oscilacije u naponskoj mreži, povećava rizik od otkazivanja kondenzatora i kratkih spojeva. Ostavljanje uključenog televizora dok u kući nema nikoga ili tokom noći dok svi spavaju predstavlja praksu koja se iz bezbednosnih razloga strogo ne preporučuje.

Za građane koji su navikli na pozadinski zvuk u domu i teško se odriču te navike, postoje znatno ekonomičnija i sigurnija rešenja. Jedna od opcija na modernim televizorima jeste aktivacija opcije "Screen Off" (isključivanje ekrana), gde audio sistem nastavlja da emituje zvuk dok je najjači potrošač, sam ekran, potpuno ugašen. Ova opcija smanjuje potrošnju energije za čak 70 do 80 procenata.

Druga, još štedljivija alternativa jeste prelazak na male radio-aparate ili pametne zvučnike. Običan radio ili pametni zvučnik za strimovanje muzike i vesti troši svega 2 do 5 vati po satu, što je i do 50 puta manje od velikog televizora.

(Espreso/Kurir/DČ)