FIFA U ČUDU: Država prestala da postoji usred SP, poslednji put „Hej Sloveni - neslavni kraj jedne reprezentacije!

Mundijal u Nemačkoj 2006. godine ostao je upamćen po jednom od najneobičnijih trenutaka u istoriji svetskog fudbala. Reprezentacija Srbije i Crne Gore nastupala je na Svetskom prvenstvu, iako država koju je predstavljala više nije postojala.

Crna Gora je 3. juna 2006. godine, nakon referenduma, proglasila nezavisnost i time je zvanično prestala da postoji državna zajednica. Samo nekoliko dana kasnije počelo je Svetsko prvenstvo, a FIFA se našla u nesvakidašnjoj situaciji.

RASPALI SE U NEMAČKOJ, OBALA SLONOVAČE UGASILA SVETLO

Pošto je reprezentacija izborila plasman na Mundijal dok je država još postojala, odlučeno je da ekipa završi takmičenje pod imenom i zastavom Srbije i Crne Gore, uprkos tome što ta država više nije postojala.

Posebnu simboliku imao je duel protiv Obale Slonovače, odigran 21. juna 2006. godine. Do tada je država koju su fudbaleri predstavljali bila ugašena gotovo tri nedelje, ali su oni i dalje igrali pod njenim grbom, dok je stadionom poslednji put na jednom zvaničnom sportskom događaju odjeknula himna "Hej, Sloveni".

Ni sportski epilog nije mogao da bude dramatičniji. Srbija i Crna Gora vodila je sa 2:0, ali je Obala Slonovače napravila potpuni preokret i slavila rezultatom 3:2. Tako je poslednja utakmica reprezentacije završena porazom, čime je zauvek spuštena zavesa na jedno poglavlje jugoslovenskog fudbala iliti srpskocrnogorskog fudbala.

A otišli smo kao reprezentacija koja je primila jedan jedini gol u kvalifikacijama i imali odbranu koju su nazivali "fantastička četvorka" - Ivica Dragutinović, Goran Gavrančić, Mladen Krstajić i Nemanja Vidić. Sve se raspalo pre Mundijala, kada je tadašnji selektor Ilija Petković pod zastavu pozvao sina Dušana Petkovića, a potom se povredio ključni čovek Nemanja Vidić.

DEJAN STANKOVIĆ 3 REPREZENTACIJE 3 SVETSKA PRVENSTVA

Što je najsmešniji, jedini Crnogorac u redovima reprezentacije protiv Slonova bio je golman Dragoslav Jevrić.

Posebno mesto u toj priči zauzima Dejan Stanković. Nekadašnji kapiten Srbije jedini je fudbaler u istoriji Svetskih prvenstava koji je nastupio za tri različite reprezentacije, a da nikada nije promenio državljanstvo.

Stanković je igrao za SR Jugoslaviju na Mundijalu 1998. godine, za Srbiju i Crnu Goru 2006, a zatim i za Srbiju 2010. godine.

„U Francuskoj se nisam osećao ispunjenim do kraja jer nisam učestvovao u kvalifikacijama. Osam godina kasnije, druga priča. Bio sam od samog početka, nervirao se, radovao, borio, živeo za Svetsko prvenstvo. Generacija iz 2006. je mnogo obećavala, ali se okliznula. Bilo je teško održati atmosferu i tu smo poklekli. I konačno 2010, tim je bio sastavljen od vrhunskih momaka koji su na svakom treningu, u svakoj utakmici i u svakom momentu znali šta hoće. Možda sam tada igrao sa najviše žara jer je odgovornost na meni bila mnogo veća nego na prethodna dva Mundijala“, rekao je Stanković.

Njegova karijera ostala je jedinstven svedok burnih političkih promena na Balkanu i jednog od najneobičnijih poglavlja u istoriji svetskog fudbala.

(Espreso/pripremio G.B.)