"OVAJ TOPLOTNI TALAS JE GENERALNA PROBA" Visoke temperature VEĆ KOSE I MLADE I STARE, a sad... PAKAO NAM TEK STIŽE!

Širom Evrope ljudi imaju problema sa spavanjem, odeljenja za hitne slučajeve se pune, a broj poziva službi hitne pomoći dostiže rekordan broj dok toplotni talas zahvata kontinent, upozorila je evropska kancelarija Svetske zdravstvene organizacije. U Francuskoj je broj poziva službama hitne pomoći porastao i do 50 procenata u nekim gradovima.

London je prošle nedelje zabeležio najveći broj poziva zbog životno ugrožavajućih stanja u jednom danu otkako su tamo uspostavljene službe hitne pomoći. Španski sistem za praćenje smrtnosti već je procenio više od 300 dodatnih smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom za samo nekoliko dana. Italija je prijavila pet smrtnih slučajeva za 24 sata.

„Svako leto koje doživljavamo nespremni, plaćamo svojim životima“

Evropa se zagreva više nego dvostruko brže od globalnog proseka. Toplotni talasi više nisu retki ekstremni događaji, već ponavljajuće krize koje postaju sve češće, intenzivnije i traju duže. SZO upozorava da priprema za toplotne talase direktno utiče na broj smrtnih slučajeva. „Svako leto koje ne uspemo da se pripremimo za njih je leto koje plaćamo svojim životima“, kaže SZO.

Svetska zdravstvena organizacija ističe da postoje mere koje već spasavaju živote. Procene pokazuju da bi smrtni slučajevi povezani sa vrućinom u Evropi 2023. godine bili oko 80 odsto veći bez postojećih mera prilagođavanja.

Kod ljudi starijih od 80 godina, broj smrtnih slučajeva mogao bi biti dvostruko veći. SZO navodi da se efekat preventivnih mera može meriti i da one nisu samo administrativna formalnost. „Akcioni planovi za toplotu i zdravlje, rana upozorenja, hlađeni prostori i kontaktiranje ranjivih osoba nisu birokratske vežbe. One spasavaju živote upravo sada“, saopštila je SZO.

Saveti za građane

Organizacija upozorava da je potrebno više takvih mera širom evropskog regiona. SZO je takođe objavila niz praktičnih saveta za ljude koji nemaju klima uređaj, što je slučaj u većem delu severne Evrope.

Tokom dana treba držati spuštene roletne i navučene zavese kako bi se sprečilo zagrevanje prostorije. Prozore treba otvarati noću, kada temperatura padne. Vodu treba piti i pre nego što osetite žeđ, a treba izbegavati zaslađene, alkoholne napitke i one koji sadrže kofein.

Građanima se savetuje da izbegavaju podnevno sunce i da provere starije komšije i rođake. „Telefonski poziv ne košta ništa, a može spasiti život“, upozorava SZO. Prema podacima koje je dostavila organizacija, oko 60 odsto hospitalizacija nakon hitnih intervencija tokom ovog toplotnog talasa bilo je kod ljudi starijih od 75 godina. SZO ističe da se mnoge od ovih hospitalizacija mogu sprečiti.

Šta rade gradovi?

Neke evropske zemlje i gradovi su već uveli mere koje SZO navodi kao primere dobre pripremljenosti. Barselona je ovog leta proširila svoju mrežu klimatskih skloništa na više od 500 lokacija, uključujući biblioteke, centre zajednice, parkove i apoteke.

Pariz je aktivirao registar za proveru zdravlja starijih i ranjivih stanovnika i ograničio je prodaju alkohola na javnim mestima kako bi smanjio pritisak na službe hitne pomoći. Italija je uvela ograničenja za rad na otvorenom u nekim regionima tokom najtoplijeg dela dana, uz aranžmane koji osiguravaju da radnici ne izgube prihod.

SZO smatra da svaki evropski grad treba da ima svoju verziju takvih mera. Toplotni talas ne pogađa samo građane već i zdravstvene sisteme. Bolnice su pod pritiskom zbog povećanog broja pacijenata, ali i zbog same vrućine.

U nekim ustanovama sistemi za hlađenje otkazuju, medicinska oprema ne radi ispravno, a osoblje je iscrpljeno jer noćne temperature ne padaju dovoljno za normalan odmor. SZO kaže da su neka bolnička odeljenja opisana kao neodgovarajuća za rad u takvim uslovima.

SZO saziva hitan sastanak

Regionalna kancelarija SZO za Evropu objavila je da će u ponedeljak, 6. jula, okupiti nacionalne koordinatore zadužene za vanredne situacije, životnu sredinu i klimatske promene iz svih zemalja evropskog regiona. Tema sastanka biće spremnost Evrope za sledeće toplotne talase.

„Na dnevnom redu će biti jedno pitanje: šta smo naučili iz ovog toplotnog talasa, da li smo spremni za sledeći i kako SZO Evropa može više pomoći?“, kaže organizacija. SZO upozorava da trenutni toplotni talas treba posmatrati kao upozorenje.

„Ovaj toplotni talas je generalna proba. Leta koja dolaze biće teža“, kaže SZO. Više od polovine evropskih zemalja još uvek nema sveobuhvatni akcioni plan za toplotu i zdravlje. SZO kaže da se to mora promeniti i naglašava da su ažurirane smernice za akciju dostupne zemljama, regionima i gradovima.

Organizacija preporučuje građanima da prate kampanju KeepCool, koja se zasniva na četiri saveta: izbegavajte toplotu, održavajte svoj dom hladnim, hladite svoje telo i pijte dovoljno tečnosti i ostanite u kontaktu sa ljudima oko sebe. „Vrućina je ovde. Rešenja su tu. Vreme je za delovanje“, zaključuje SZO.

Bonus video:

(Espreso/ Index/ Prenela: T.M.)