OPASNOST NE PREDSTAVLJA SAMO VRUĆINA Ono što gledamo danas je bilo NEZAMISLIVO, ljudi već PADAJU KAO POKOŠENI, a...

Evropa se ovih dana suočava sa jednim od najsnažnijih toplotnih talasa u istoriji merenja. Temperature prelaze 44 stepena Celzijusa, ni tokom noći se u pojedinim delovima kontinenta ne spuštaju ispod 30 stepeni, a meteorolozi upozoravaju da opasnost više ne predstavlja samo vrućina već i rekordno visoka vlažnost vazduha koja organizmu gotovo onemogućava da se rashladi.

Za Srbiju je Republički hidrometeorološki zavod najavio višednevni toplotni talas sa temperaturama do 40 stepeni, dok su u većem delu Evrope na snazi upozorenja najvišeg stepena.

Međutim, prema najnovijim analizama klimatologa, ono što danas nazivamo ekstremnim vrućinama moglo bi za nekoliko decenija da postane sasvim uobičajeno leto, piše "New Scientist".

Toplotni talas koji pre 50 godina praktično nije mogao da se dogodi

Međunarodna mreža naučnika World Weather Attribution analizirala je najtoplije dane između 22. i 29. juna u zapadnoj i centralnoj Evropi. Njihov zaključak je veoma jasan.

Da nije bilo klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem, ovakav toplotni talas gotovo sigurno ne bi bio moguć. Pre samo pola veka prosečan junski toplotni talas bio bi oko 3,5 stepena Celzijusa hladniji nego danas.

Još upečatljiviji je podatak da bi temperature koje su ovih dana izmerene statistički predstavljale događaj koji bi se javljao ređe od jednom u 10.000 godina.

Drugim rečima, ono što danas gledamo nekada bi bilo gotovo nezamislivo.

Naučnici naglašavaju da potencijalni razvoj fenomena El Ninjo nije uzrok ovih ekstremnih temperatura. Glavni uzrok je globalno zagrevanje.

Rekordi padaju i danju i noću

Dok su mnogi navikli da se govori o dnevnim maksimumima, stručnjaci upozoravaju da su možda još opasnije noći. U pojedinim delovima Španije temperatura nije padala ispod 30 stepeni ni posle zalaska sunca. U Francuskoj je izmereno više od 44 stepena.

Takve noći predstavljaju veliki problem jer organizam nema priliku da se rashladi.

Srce i krvni sudovi rade pod opterećenjem gotovo neprekidno, zbog čega naglo raste rizik od srčanih i moždanih udara, posebno kod starijih osoba i hroničnih bolesnika.

„Ovakav događaj u junu ne bi bio moguć bez klimatskih promena“, rekao je Teodor Kiping sa Imperijal koledža u Londonu.

Prema njegovim rečima, trodnevni niz ovako visokih noćnih temperatura ne bi bio moguć ni u jednom delu godine bez uticaja globalnog zagrevanja.

Vlažnost vazduha čini situaciju mnogo opasnijom

Ovaj toplotni talas razlikuje se od prethodnih po još jednom parametru. Reč je o rekordnoj vlažnosti vazduha. U brojnim gradovima Velike Britanije relativna vlažnost premašila je 50 odsto, dok su temperature tačke rose dostigle vrednosti koje se retko beleže u Evropi.

Na prvi pogled razlika između suvih i vlažnih 35 stepeni možda ne deluje velika. Međutim, za ljudski organizam ona može biti presudna. Znoj hladi telo samo ako može da isparava.

Kada je vazduh veoma vlažan, isparavanje se usporava, pa organizam praktično gubi svoju prirodnu zaštitu od pregrevanja.

Zbog toga meteorolozi sve češće koriste pokazatelj poznat kao temperatura vlažnog termometra (WBGT), koji uz temperaturu uključuje i vlažnost, Sunčevo zračenje i strujanje vazduha.

Tokom aktuelnog toplotnog talasa ovaj indeks oborio je ili će oboriti rekorde u gotovo polovini evropskih gradova.

Hiljade ljudi bi mogle da izgube život

Iako će tačan broj žrtava biti poznat tek za nekoliko meseci, iskustva iz prethodnih godina ne ostavljaju mnogo prostora za optimizam.

Jedna ranija analiza pokazala je da je znatno slabiji toplotni talas tokom leta 2025. godine izazvao oko 2.300 smrtnih slučajeva u Londonu i još 11 evropskih gradova.

Naučnici smatraju da bi posledice sadašnjeg talasa mogle biti znatno ozbiljnije.

Najugroženiji su stariji ljudi, osobe sa hroničnim bolestima, mala deca, trudnice, ljudi koji rade na otvorenom, ali i migranti i osobe bez adekvatnog smeštaja.

Kako upozorava klimatolog Friderike Oto, klimatske promene ne pogađaju sve jednako. Najveću cenu gotovo uvek plaćaju najranjiviji.

Ovo nije nova normalnost

Jedno pitanje poslednjih dana često se postavlja. Da li je ovo nova normalnost?

Prema mišljenju britanskog naučnog novinara Majkla Le Pejda, odgovor je negativan.

„Nećemo imati novu normalnost. Imaćemo samo sve ekstremnije vrućine.“

Drugim rečima, ono što danas smatramo rekordnim temperaturama za nekoliko decenija moglo bi izgledati sasvim uobičajeno.

Do sredine veka i do 45 stepeni

Britanska meteorološka služba Met Office procenjuje da bi već oko 2056. godine Velika Britanija mogla da ima čak devet uzastopnih dana sa temperaturama višim od 40 stepeni Celzijusa.

Na pojedinim lokacijama očekuju se i temperature od čak 45 stepeni. To pokazuje koliko se klima menja. Evropa je već danas kontinent koji se najbrže zagreva na planeti. I taj proces se nastavlja.

Gradovi nisu projektovani za ovakvu klimu

Jedan od najvećih problema jeste činjenica da evropski gradovi nisu građeni za ovakve vremenske uslove. Mnogi objekti nemaju klimatizaciju. U Velikoj Britaniji klima-uređaje ima svega oko pet odsto zgrada. Ali ni klima nije dugoročno rešenje.

Stručnjaci smatraju da će biti neophodna potpuna promena načina planiranja gradova.

To podrazumeva više zelenih površina, drvoreda, parkova, zelenih krovova i fasada, bolju izolaciju objekata i prirodnu ventilaciju.

Bez toga će urbane sredine tokom leta postajati sve nepodnošljivije.

Klimatske promene neće uticati samo na zdravlje

Posledice neće biti ograničene na ekstremne temperature.

Sve je više dokaza da klimatske promene već utiču na proizvodnju hrane.

Suše i ekstremne vrućine smanjuju prinose, povećavaju cene hrane i podstiču dalje krčenje šuma kako bi se otvorile nove poljoprivredne površine.

Istovremeno, sve češći ekstremni vremenski događaji predstavljaju ozbiljan rizik za svetsku ekonomiju.

Jedna studija objavljena prošle godine upozorila je da bi klimatske promene mogle izazvati najveću globalnu finansijsku krizu u modernoj istoriji.

Postoje i scenariji koji dodatno zabrinjavaju

Naučnici upozoravaju da postoje i takozvane prelomne tačke klimatskog sistema.

Među njima su moguće isušivanje Amazona ili usporavanje Atlantske meridionalne cirkulacije (AMOC), jednog od najvažnijih sistema okeanskih struja na Zemlji.

Takvi događaji mogli bi da promene klimu mnogo brže nego što pokazuju sadašnji modeli.

Svet se menja brže nego što se mi prilagođavamo

Možda najveći problem nije to što će biti toplije.

Već to što društvo ne uspeva da se prilagodi brzinom kojom se klima menja.

Kuće, škole, bolnice, fabrike, saobraćajna infrastruktura i gradovi projektovani su za klimu kakva je postojala pre nekoliko decenija.

Takva klima više ne postoji.

Zbog toga stručnjaci upozoravaju da će biti neophodno promeniti gotovo svaki segment života – od načina gradnje i urbanizma do zdravstvenog sistema, poljoprivrede i zaštite najugroženijih građana.

Jer ono što danas nazivamo ekstremnim toplotnim talasom, prema svim projekcijama, nije kraj jedne priče.

To je tek početak sveta u kojem će rekordne temperature postajati sve češća pojava.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Milorad Milovanović/ Prenela: T.M.)