OVAJ PAKAO SU PREDVIDELI JOŠ PRE 10 GODINA?! Profesor Orlić o TOPLOTNOM TALASU KOJI RAZARA EVROPU, ovo nas tek ČEKA

Sadašnje ekstremne temperature koje obaraju rekorde širom Evrope nisu iznenađenje za stručnjake.

Istaknuti hrvatski klimatolog, akademik Mirko Orlić sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Zagrebu, rekao je u razgovoru za RTL da su naučnici ovakav razvoj događaja predvideli još pre deset godina i da trenutni vremenski uslovi nisu nepredvidiva elementarna nepogoda, već direktna posledica globalnih klimatskih promena.

Iako javnost ima utisak da su toplotni talasi stigli iznenada i da dosad nezabeleženim intenzitetom, penzionisani profesor ističe da su računarski modeli odavno predvideli upravo ovakav scenario.

Toplotni talasi biće duži i češći

„Kada je reč o toplotnim talasima, za naš deo Evrope odavno je bilo jasno da će oni postajati intenzivniji, da će trajati duže i da će biti sve češći“, objasnio je.

Zbog toga naučnici prave jasnu razliku između svakodnevne vremenske prognoze i dugoročnih klimatskih trendova. Za razliku od zemljotresa, koje nije moguće predvideti, kretanje klime može se prilično precizno izračunati.

„O tome se govori već dugo. Naravno, ne možete unapred reći da će 29. juna u određeno vreme biti tačno toliko i toliko stepeni. To nije moguće. Ali možete statistički da predvidite, godinama i decenijama unapred, šta će se događati“, rekao je Orlić.

Šta je meteorološka „blokada“?

Uzrok trenutnog dugotrajnog toplotnog talasa krije se u specifičnom rasporedu vazdušnih struja u višim slojevima atmosfere. Taj atmosferski fenomen u meteorologiji je poznat kao „omega blokada“, jer oblik vazdušnih struja podseća na grčko slovo omega. Na taj način stvara se svojevrsna neprobojna barijera koja nedeljama zadržava užareni vazduh iznad istog područja.

Naučnik je to slikovito objasnio poređenjem sa morskim talasima.

„Kada se talas približi obali, on počinje da raste, a zatim se lomi. Surferi upravo tada jašu na njemu“, rekao je.

Ovog puta „lom“ u atmosferi pogodio je centralni deo Evrope, zbog čega su Poljska, Nemačka i Češka prve prešle granicu od 40 stepeni, dok su naši krajevi u prvom naletu prošli sa nešto nižim temperaturama.

Pokretač čitavog procesa jeste ubrzano zagrevanje Arktika, koje remeti uobičajene temperaturne razlike na Zemlji i izaziva klimatske anomalije. Posledice se već osećaju u svakodnevnom životu - od neprekidnog rada klima-uređaja do potrebe da se prilagodi radno vreme ljudi koji rade na otvorenom.

„Ljude koji rade napolju treba zaštititi. U ovakvim uslovima gotovo je nemoguće raditi, jer treba imati na umu da su temperature o kojima govorimo izmerene u hladu“, upozorio je Orlić.

Drastične promene u dubinama Jadrana

Dodatni problem za zdravlje ljudi predstavljaju takozvane tropske noći, tokom kojih temperatura vazduha ne pada ispod 20 stepeni. To je naročito izraženo u priobalnim gradovima, jer more tokom dana akumulira veliku količinu toplote, koju noću vraća u atmosferu. Zbog toga izostaje prirodno rashlađivanje, pa organizam nema priliku da se odmori.

Međutim, problem nije ograničen samo na kopno. Stručnjaci sve češće beleže i morske toplotne talase, koji ozbiljno ugrožavaju biljni i životinjski svet u moru. Temperature Jadrana od 26 ili čak 27 stepeni već u junu predstavljaju veliki odmak od nekadašnjih prosečnih vrednosti.

„Pre 30 ili 40 godina uobičajena maksimalna letnja temperatura mora bila je oko 25 stepeni i dostizala se u avgustu. Danas već u junu merimo i do 27 stepeni“, naglasio je.

Takve promene već izazivaju masovno cvetanje mora, ugrožavaju koralne grebene i podstiču južne vrste riba da se sele ka severnom Jadranu u potrazi za hladnijim vodama.

Zimi obilne kiše, leti suša

Kao ključne mere u borbi protiv klimatskih promena Orlić ističe hitno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i brzo prilagođavanje infrastrukture novim uslovima.

Posebno je naglasio da bi upravljanje vodnim resursima moglo postati jedan od najvećih izazova u budućnosti.

„Postoji jedna stvar koja će biti veoma važna za Hrvatsku, a o kojoj se za sada malo govori. Mi smo zemlja koja nema problema sa vodom. Sve projekcije koje sam video pokazuju da ćemo i dalje imati dovoljno padavina. To je dobra vest. Nećemo ostati bez vode, ali će padavine uglavnom padati zimi i u severnim i severozapadnim delovima Hrvatske. To znači da će biti veoma intenzivne. Već smo videli jake pljuskove. Prva reakcija ljudi je da se te vode što pre oslobode. Međutim, to nećemo smeti da radimo. Moraćemo da je sačuvamo, umesto da je pustimo da otiče u more, kako bismo je mogli koristiti u periodima godine kada nema padavina i u delovima zemlje gde vode nedostaje“, zaključio je Orlić, a prenosi Index.hr.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Prenela: T.M.)