Kada se pojave puževi, šteta u bašti može biti velika: Evo kako da ih se rešite na jednostavan način

Puževi golaći su muka svakog ko se bavi baštovanstvom. Ovi nepozvani gosti pojavljuju se čim otopli, a posle svake kiše, kada zemlja postane vlažna i blaga, nastaje prava najezda.

Ako ujutru zateknete rupe na listovima salate, začinskom bilju ili tek posađenim sadnicama, budite sigurni da su oni glavni krivci. Najaktivniji su noću, kada izlaze iz skrovišta i za svega nekoliko sati mogu da unište sav vaš trud u bašti.

Domaći sprej koji ih tera iz bašte

Umesto da trošite novac na skupe hemikalije, možete iskoristiti trik koji je postao viralan zahvaljujući kreatoru sadržaja Armenu Adamjanu. Ovaj prirodni miks deluje kao barijera koju puževi golaći ne mogu da podnesu.

Recept:

U posudu stavite malo deterdženta za sudove.

Dodajte iseckan crveni luk, tri izgnječena čena belog luka i jednu sitno iseckanu halapenjo papričicu.

Prelijte toplom vodom i ostavite da odstoji 12 sati.

Primena:

Procedite tečnost, sipajte je u prskalicu i obavezno razblažite čistom vodom pre upotrebe jer je koncentrat veoma jak. Prskajte direktno po listovima i oko biljaka, ali to radite isključivo rano ujutru ili predveče, nikako na jakom suncu, kako ne biste „spržili“ biljke.

Prirodne barijere koje ih zaustavljaju

Pored spreja, baštovani se često oslanjaju na jednostavne prepreke koje mekušci teško prelaze. Izmrvljene i osušene ljuske jaja posute oko korena stvaraju oštru barijeru, dok im talog od kafe, zbog mirisa i kofeina, služi kao prirodni repelent.

Takođe, bakarna traka postavljena oko saksija ili gredica izaziva blagu reakciju kod puževa, pa će većina njih jednostavno odustati od puta ka vašim biljkama.

Kako da se rešite problema kada puževi golaći okupiraju baštu

Najbolji način da sačuvate biljke jeste da im maksimalno otežate život u vašem vrtu. Počnite sa redovnim čišćenjem, jer se ovi gosti najviše kriju ispod odbačenih dasaka, kamenja, gomila starog lišća ili zapuštenog korova. Čim uklonite takve „hotele“, drastično smanjujete broj mesta gde mogu da se sakriju tokom dana.

Takođe, promenite naviku zalivanja.

Umesto da baštu kvasite uveče, što zemljište ostavlja vlažnim i privlačnim tokom cele noći, zalivajte biljke rano ujutru. Tako će se površinski sloj zemlje prosušiti do mraka, a to je puževima prava muka jer teško prelaze preko suve podloge.

Na kraju, pokušajte da privučete prirodne saveznike u svoj vrt. Ježevi, ptice i žabe su najbolji predatori ovih napasti.

Ako ostavite jedan manji deo bašte malo „divljim“, pružićete im sigurno utočište, a oni će se zauzvrat pobrinuti da vaša bašta ostane čista i zdrava bez vašeg dodatnog napora.

(Espreso/krstarica/DČ)