Zbog kojih svetinja su Srbi čekali u redu satima? U poslednjih 100 godina stizale su iz Grčke i Rusije

Pojas Presvete Bogorodice stigao je iz Vatopeda na Svetoj Gori u Hram Svetog Save 14. maja, na veliki praznik Spasovdan.

Na stotine hiljada vernika došlo je u da se pokloni ovoj velikoj relikviji, a redovi se i dalje protežu.

Građani mirno čekaju da se pomole pred ovom svetinjom koja je posle više od 600 godina ponovo u Srbiji, a ovoliko interesovanje ne čudi, s obzirom na to da je i u prošlom veku u Srbiju stizalo mnogo svetinja i svaka je privukla veliki broj vernika.

Mošti Svetog kralja Stefana Dečanskog

Iako je ktitor čuvenog manastira Visoki Dečani na Kosovu i Metohiji, kralj Stefan Uroš III Dečanski nije uspeo da dočeka završetak gradnje ove impresivne bogomolje iz 14. veka.

Kralj je preminuo 1331. godine, a manastir je završen 1335., a povodom obeležavanja 700 godina od upokojenja, svetiteljeve mošti svečano su nošene šorom tadašnje Kraljevine Jugoslavije. Vernici su dolazili da se pomole nad njima, a povorka sa moštima stigla je i do Beograda.

Mošti Svetog Lazara

Velikomučenik srpski knez Lazar stradao je u Kosovskom boju 1389. godine i njegov kult duboko je urezan u svest srpskog naroda.

Srpski vladar stradao je mučeničkom smrću i proglašen je za sveca, a njegove mošti donete su u Ravanicu 1390. godine iz crkve Svetog Vaznesenja u Prištini. Trista godina kasnije u Velikoj seobi Srba ravanički monasi odneli su ih Ugarsku, u Sent Andreju. Nakon sedam godina mošti su prenesene na Frušku Goru, u manastir Mala Ravanica, a na instistiranje mitropolita Josifa prenete su u Sabornu crkvu u Beogradu, 1942. godine.

Tokom Drugog svetskog rata i nakon istog mošti su prenošene na više lokacija, a vernici su se u tim teškim ratnim vremenima okupljali kako bi im se poklonili.

Danas se mošti nalaze u manastiru Ravanica, zadužbini kneza Lazara.

Uoči 600. godišnjice Kosovskog boja, 1988. i 1989 mošti kneza Lazara su nošene širom Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore... Poklonjenje ovoj svetinji bilo je verovatno najmasovnije u drugoj polovini 20. veka.

Mošti Svetog apostola Luke

Ova relikvija doneta je iz Grčke takođe povodom jubileja, odnosno 600. godine od Kosovskog boja i bile su jedne od najznačajnijih relikvija koje su Srbi imali prilike da vide i da im se poklone za vreme Jugoslavije.

Mošti Svetog apostola Andreja Prvozvanog i desnica Svetog Jovana Krstitelja

Mošti prvog Hristovog apostola došle su u Beograd 2003. godine, a povod je bilo obeležavanje 200. godine od izbijanja Prvog srpskog ustanka.

Na desetine hiljada verujućih ljudi čekale su da se poklone svetinji, a deset godina kasnije, 2013. godine, u godini obeležavanja 1.700 godina od Milanskog Edikta, u Srbiju je stigla još jedna neprocenljiva relikvija.

I pitanju je ruka Svetog Jovana Krstitelja, ruka kojom je prema hrišćanskom predanju kršten Isus Hrist u reci Jordan.

Stotine hiljada ljudi došlo je u Niš da se pokloni svetinji i pomoli se, a te godine je izložena i čestica Časnog Krsta Gospodnjeg, jedna od najvažnijih hrišćanskih relikvija koja je u Srbiju stigla iz Rusije.

Ikona "Umekšanje zlih srca"

U januaru 2024. godine je iz Rusije stigla čudotvorna ikona koja je izložena u Crkvi Svete Trojice u Beogradu.

Redovi su i tada bili nepregledni. Vernici su hteli da vide ikonu na kojoj je prikazana Bogorodica bez Bogomladenca, sa sedam strela ili mačeva koji bodu njeno srce. Zbog toga je i drugi naziv za ovu ikonu i "Semistreljnaja" (sedam strela).

Vernici širom sveta svedočili su brojnim čudima, pričalo se da čudotvorna ikona leči stradale i nemoćne, a mnogi su osetili i njen blagočestiv i nežan miris.

Čestica Časnog pojasa Presvete Bogorodice

Prošle godine, u oktobru, u Pokrovsku crkvu u Petrovaradinu stigla je čestita Časnog pojasa Presvete Bogorodice, što je bio samo uvod u veličanstveni događaj kojem prisustvujemo već nekoliko nedelja.

Pojas Presvete Bogorodice, iz manastira Vatoped na Svetoj Gori, jedne od najvećih svetinja pravoslavnog sveta, donet je 20. maja u Vaznesenjsku crkvu u Beogradu.

Svetinja je potom proneta beogradskim ulicama tokom Spasovdanske litije, da bi zatim bila izložena u Hramu Svetog Save na Vračaru.

U Beogradu vernici i danju i noću čekaju ispred Hrama Svetog Save ne bi li se poklonili Relikviji, a do sada je Pojas videlo više od pola miliona ljudi.

Bonus video:

(Espreso/24 sedam.rs)