PUTIN SPREMAN DA PRIZNA PORAZ? Ovo je razlog iza izjave koja je izazvala potrese- "RUSKOM CARU" SE TLO IZMIČE

U trenutku kad njegova vojska "posrće" širom fronta, trpeći velike gubitke, predsednik Rusije Vladimir Putin signalizirao je da se rat možda “bliži kraju”.

Putin je u nedelju, nakon parade povodom Dana pobede u Moskvi čija je oskudnost prizvala kritike širom Zapada o “slabosti” Rusije i “poniženju”, nagovestio da je spreman za direktne razgovore sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim bilo u ruskoj prestonici ili neutralnoj zemlji.

Primirje oko 9. maja je u zadnji tren dogovorio američki predsednik Donald Tramp - strahovi od napada ukrajinskih dronova naterali su Moskvu na svedeniju proslavu Dana pobede. Tramp je rekao da se nada da će primirje postati “početak kraja” rata. Međutim, širi mirovni pregovori su u zastoju a napadi su nastavljeni uprkos primirju, dok obe strane prebacuju krivicu za njegovo kršenje.

• Prema tvrdnjama Kijeva, ruska vojska je u nedelju 60 puta napala ukrajinske položaje, a većina borbi se odvijala u pravcu Pokrovska
• Moskva, s druge strane tvrdi da je tog dana bilo 16.071 kršenje primirja od strane ukrajinskih oružanih snaga

Zelenski je rekao da se Ukrajina tokom protekla dva dana uzdržala od napada dugog dometa kao odgovor na odsustvo masovnih ruskih napada. Ali, Ako Rusi odluče da se vrate ratu punih razmera nakon isteka dogovorenog primirja, Ukrajina će reagovati slično, rekao je on.

Šta je tačno rekao Putin

- Mislim da se stvar bliži kraju - rekao je ruski predsednik novinarima o ratu u Ukrajini.

Prema Institutu za proučavanje rata (ISW), Putinova sugestija je nejasna i nije ponudio nikakve naznake da Rusija namerava da okonča rat.

Putin je još rekao da je voljan da se sastane sa Zelenskim, ali tek kad se postigne dogovor o dugoročnom mirovnom sporazumu. Na pitanje novinara koga bi voleo da vidi u ulozi posrednika za dijalog o Ukrajini između Rusije i Evrope, Putin je rekao da bi najviše voleo da to bude nekadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder. Nemačka je odbacila ovaj predlog, baš kao i EU, čija je šefica diplomatije Kaja Kalas rekla da “ne bi bilo mudri ako bi dali Rusiji pravo da imenuje pregovarača u naše ime”, prenosi DPA.

"Posrednik ne može da bude Putinov drugar"

Šreder je na meti kritika u Nemačkoj zbog bliskih odnosa sa Putinom. Bivši kancelar je nakon odlaska sa funkcije 2005. gotovo odmah postao predsednik kontroverznog nemačko-ruskog konzorcijuma za gasovod.

- On (posrednik) ne može da bude Putinov drugar - rekao je “Tagešpiglu” Mihael Rot, političar iz Socijal-demokratske partije (SPD), dodajući da bilo kog posrednika mora da prihvati Kijev.

Zašto Putin sada priča o kraju rata

Prema analitičaru Kiru Džajlsu, Putinova izjava da se možda “bliži kraj” rata više je posledica globalne “nade i optimizma” nego trezvenog tumačenja njegovih reči.

- U poslednjih 18 meseci bila je gomila obećanja da je kraj rata neposredno pred nama, ali se nijedno od njih nije pretvorilo u stvarnost. Najviše čemu možemo da se nadamo je da je Putin sada shvatio da Rusija zapravo ne dobija rat - rekao je on “Al Džaziri”.

A poslednji izveštaji govore da ruske snage jedva napreduju na frontu u Ukrajini. Iako Rusija kontroliše gotovo petinu ukrajinske teritorije, i dalje nije uspela da u potpunosti zauzme istočni region Donbas.

"Praktično puze na frontu"

Nakon napredovanja krajem prošle godine, ruska vojska sada je usporila toliko da praktično puzi, prema “Njujork tajmsu” (NYT).

U pojedinim delovima Ukrajine čak je izgubila teritoriju. Ukoliko bi nastavila da napreduje prosečnim mesečnim tempom iz ove godine, Rusiji bi bilo potrebno više od tri decenije da uspostavi punu kontrolu nad Donbasom, što je Kremlj postavio kao uslov za okončanje rata.

Ruska vojska posrće na bojnom tlu, piše “Ekonomist”. Ali, to usporavanje je možda privremeno. Poslednjih dana ukrajinski zvaničnici upozoravaju da se ruske snage pripremaju za nove ofanzive i da su pojačale aktivnosti duž čitave linije fronta.

Šta se dešava na frontu

Prema izveštaju ISW od 10. maja, ukrajinske snage nedavno su napredovale u smeru Borove i Slovjanska, taktičnom području Kostjantinivka-Druživka i zapadnom delu Zaporoške oblasti.

ISW je ranije naveo da je ukrajinska odbrana sprečila ruske snage da ostvare značajnije prodore širom fronta, uskraćujući Putinu ozbiljniji operativni uspeh koji bi mogao da slavi na Dan pobede.

Parada je održana u značajno manjem obimu nego prethodnih godina, pošto Rusija više ne može pouzdano da zaštiti duboku pozadinu - uključujući i samu prestonicu - od ukrajinskih dronova. Putinovo insistiranje da se parada ipak održi uprkos pretnji ukrajinskih udara odražava njegovo odbijanje da prihvati realnost trenutne situacije na ratištu, navodi ISW.

"Gubici 6 puta veći nego američki u Vijetnamu"

Istovremeno, ruske snage nastavljaju da trpe sve veće gubitke. Prema “Medijazoni” i “Meduzi”, do kraja prošle godine je u ratu poginulo oko 352.000 ruskih vojnika. To je više nego šest puta veća brojka od ukupnih gubitaka američke vojske tokom rata u Vijetnamu, napominje “NYT”.

Dok ratni napori usporavaju, Moskva se suočava sa sve većim ekonomskim i političkim pritiskom, dok je Putinov rejting na najnižem nivou od početka rata, a gašenja mobilnog interneta - delimično uvedena zbog sprečavanja ukrajinskih napada dronovima - frustriraju obične građane.

Za sada, Kremlj nastavlja rat. Međutim, kako piše NYT, problemi na frontu otežavaju narativ o neizbežnoj pobedi koji Putin pokušava da “proda” Trampovoj administraciji. Rusija sada pokušava da izvrši pritisak na Kijev da prepusti delove Donbasa koje ruske snage nisu uspele vojno da osvoje.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ Prenela: T.M.)