Decenijama se verovalo da ne predstavlja opasnost, ALI SAD JE OTKRIVENA PRAVA ISTINA! Srbi svake godine OVDE LETUJU

Vulkan Metana u Grčkoj, za koji se decenijama verovalo da je neaktivan i praktično „ugašen“, zapravo neprestano akumulira velike količine magme u svojoj unutrašnjosti, pokazuje novo istraživanje koje menja dosadašnje razumevanje ponašanja vulkana.

Smešten oko 50 kilometara jugozapadno od Atine, ovaj vulkan više od 100.000 godina nije pokazivao vidljive znake aktivnosti, nije bilo erupcija, izlivanja lave niti oblaka pepela. Upravo zbog toga smatran je bezopasnim. Međutim, ispod njegove naizgled mirne površine odvija se sasvim drugačiji proces.

Tihi procesi duboko u Zemlji

Naučnici su otkrili da se u dubini vulkana, unutar magmatskih komora, gotovo neprekidno stvara i gomila magma. Ovo otkriće dovodi u pitanje pretpostavku da vulkani bez erupcija predstavljaju minimalan rizik.

„Ovo jasno pokazuje koliko je važno pratiti i uspavane vulkane, čak i kada nema nedavnih erupcija“, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Science Advances.

Kako bi došli do ovih zaključaka, istraživači su analizirali mikroskopske kristale cirkona koji nastaju dok se magma hladi. Ovi kristali funkcionišu kao prirodne vremenske kapsule, čuvajući podatke o uslovima u kojima su formirani, piše Independent.

„Možemo ih posmatrati kao male ‘crne kutije’. Analizom više od 1.250 uzoraka, kroz period od čak 700.000 godina, uspeli smo da precizno rekonstruišemo unutrašnju dinamiku vulkana“, objašnjava vulkanolog Olivije Bahman sa ETH u Cirihu.

Prema njegovim rečima, vulkani mogu „disati“ ispod površine hiljadama godina, a da pritom ne dođe do erupcije.

Nevidljiva aktivnost, stvarna opasnost

Rezultati istraživanja pokazuju da je magmatska aktivnost ispod Metane bila gotovo konstantna, uprkos dugom periodu spoljne „tišine“. Tokom tog vremena, zabeležen je intenzivan rast kristala, što ukazuje na snažne procese u unutrašnjosti Zemlje.

Dodatno iznenađenje za naučnike bila je činjenica da je magma izuzetno bogata vodom — znatno više nego što se očekivalo. Smatra se da je to posledica uticaja sedimenata sa okeanskog dna i velike količine vode u Zemljinom omotaču ispod ovog regiona.

Ovaj proces „hidratacije“ omotača podstiče stvaranje magme i ubrzava njenu kristalizaciju, čineći čitav sistem efikasnijim, ali i kompleksnijim.

Iako magma bogata vodom može dovesti do ređih erupcija, naučnici upozoravaju da to ne znači i manju opasnost. Naprotiv, dugotrajno nakupljanje magme može stvoriti uslove za potencijalno snažnije i nepredvidive vulkanske događaje.

„Verujemo da mnogi vulkani u zonama subdukcije povremeno dobijaju dotok izuzetno vlažne, primitivne magme — što još uvek nije dovoljno prepoznato u naučnoj zajednici“, kaže istraživač Razvan-Gabrijel Popa.

Poruka naučnika

Ovo istraživanje šalje jasnu poruku: dug period bez erupcija ne znači da je vulkan ugašen. Naprotiv, takva „tišina“ može skrivati dugotrajno nagomilavanje energije u dubini.

Vulkani poput Metane mogu ostati mirni hiljadama godina, dok u sebi akumuliraju potencijal za iznenadne i opasne promene. Upravo zato naučnici upozoravaju da je neophodno pažljivo pratiti i one vulkane koji se danas smatraju bezopasnim.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Mila Marinović/ Prenela: T.M.)