Jedna od najvećih promena u obrazovanju u srpskim školama je na pomolu! Osnovci treba da se pripreme na vreme!

Velika promena sprema se od 2027/2028. školske godine u Srbiji, a za kada je planirano podizanje praga za upis u gimnazije i srednje stručne škole, piše u najnovijem saopštenju Ministarstva prosvete. Sudeći prema istom, minimalni prag za upis u gimnazije biće, kako je planirano u predlogu, 70 bodova po osnovu uspeha na završnom ispitu i opšteg uspeha od šestog do osmog razreda osnovne škole, dok bi isti za obrazovne profile u četvorogodišnjim srednjim stručnim školama i u umetničkom obrazovanju i vaspitanju iznosio 60 bodova.

Koja je pozadina ovog predloga, kako će uticati na obrazovni sistem u Srbiji i da li čak može dovesti do zatvaranja pojedinih gimnazija u našoj zemlji, ukoliko se ispostavi da postavljeni prag ne može da se ispoštuje, za Telegraf.rs govorio je profesor istorije i predsednik Edu Foruma, Aleksandar Markov. Prema njegovom mišljenju, predlog ima i dobre i loše strane, ali svakako će biti "tektonska" promena kada je upis osnovaca u srednje škole u pitanju.

"Ako gledamo iz perspektive kvaliteta nastave, dakle, podizanje tog praga, je svakako značajno jer bi moglo unaprediti kvalitet nastave. Dakle, nema sumnje da će kvalitetnija deca upisivati gimnazije. Kada je reč o srednjim stručnim školama, to su pretpostavljam četvorogodišnji smerovi, i oni će moći da računaju na učenike koji više uče i koji su, hajde da kažemo, žargonski rečeno, bolji", objašnjava nam na početku razgovora profesor Markovi.

Međutim, kako dalje priča Markov, ako pogledamo iz druge perspektive, iz perspektive realnosti, ona nam kaže da gimnazije po unutrašnjosti Srbije danas upisuju učenici koji imaju tek nešto preko 50 poena, pa će popunjavanje tih ustanova po novoplaniranim pravilima teško biti ostvariv.

"Slična je situacija i sa srednjim stručnim školama. Ako se ovaj donji prag ispoštuje, to znači neminovno zatvaranje nekih odeljenja, a možda čak ponegde i čitavih smerova. Ta deca koja ne budu ispunila uslove da upišu. Za gimnazije je do sada bio donji prag 50 poena, oni će upisivati verovatno neke trogodišnje profile. Možda mi malo deluje isuviše radikalno takva promena, pogotovo kada je reč o gimnazijama, jer to se drastično povećava. Mi ne moramo da odemo mnogo dalje od Beograda, dovoljno je tu u okolini Beograda da pogledamo kada je reč o gimnazijama. Tu učenici upisuju ispod 70 poena. Čak i za neke beogradske gimnazije je često donji prag bio prethodnih godina tek nekoliko poena iznad 70. Tako da, kažem, ima i svojih pozitivnih i svojih negativnih strana, pa sad zavisi koji ugao gledanja prihvatimo", priča nam ipak pomalo pesimističan Markov ovakvom odlukom Ministarstva prosvete.

Pošto, po svemu sudeći, ovakva odluka otvara i pitanje opstanka pojedinih obrazovnih ustanova u Srbiji, upitali smo Markova koliko će se ista "slepo pratiti" i da li će moći da se u nekim slučajevima čak i prekrši, ukoliko nedovoljan broj đaka bude ispunjavap gore navedeni prag.

"Ako to postane deo pravilnika, samim tim deo zakona, na neki način, onda će morati da se poštuje. Mislim, kod nas jeste čest slučaj da se zakoni donose da bi bili ono slovo na papiru, ali ako se doslovno budemo držali zakona i pravilnika, onda niko učenicima koji na završnom ispitu ne ispune taj osnovni kriterijum neće moći da omogući upis u gimnaziju ili srednju stručnu školu jer tako je definisano zakonom. Ako govorimo o onim učenicima koji se naknadno upisuju, da budem grub, 'preko veze', oni će morati da ispune taj minimalni kriterijum, da ostvare taj broj poena ako žele naknadno da se upišu. Do ove godine se često dešavalo, kada počne školska godina, da se učenici premeštaju iz jedne gimnazije u drugu, iz jedne škole u drugu, pošto nisu imali dovoljan broj poena na završnom ispitu. Ako se stogo budemo držali slova zakona, neće biti moguće", ističe profesor Markov.

Objasnio je i zašto se, po njegovom mišljenju, sada javila potreba Ministarstva prosvete da donese, odnosno, razmatra ovakvu odluku.

"Ne postoji neki konkretan razlog. Sad, ne verujem da Ministarstvo na taj način želi da zatvara neke škole. Ne verujem, ne bih voleo da verujem", kazao nam je on, pa dodao i kako ova odluka može da utiče na osmake, to jest, na buduće srednjoškolce.

"Oni su pod pritiskom, pa su pod pritiskom. Retko ko uspe da se otrgne tom pritisku kada dođe vreme za upis. Možda će ovo malo povećati pritisak na one đake koji su tu na granici kada je reč o broju poena, ali ako pođemo od pretpostavke da gimnazije i stručne škole koje su kvalitetnije upisuju bolji učenici, oni već iz osnovnih škola nose značajan broj poena. Dakle, ne bi trebalo da bude dodatan pritisak na njih, ali sigurno će to biti u podsvesti. 70 poena, kažem, nije nizak prag za gimnazije, postavljen je onako prilično visoko. On bi trebalo da bude opet garancija većeg kvaliteta rada, a šta će ispasti od svega, nisam siguran", još jednom je iskren Markov.

Podseća da ovo ipak nije prvi put u istoriji srpskog školstva da se pragovi za upis u pojedine škole podignuti.

"Ako se vratimo u prošlost, tamo recimo devedesetih, za društveno-jezički smer postojao je minimalan broj poena koji su na prijemnim ispitima učenici morali da ostvare. To je recimo, ako upisuju društveni, bilo 12 poena iz srpskog i 10 poena iz matematike i obrnuto. Tako da uvek postoji neka vrsta pritiska, ali sve je to škola života, da tako kažem. To važi od sledeće školske godine, tako da imaju dovoljno vremena da bar, ako ništa drugo, poprave uspeh u osmom razredu", kaže na kraju profesor Markov komentarišući najnoviji predlog Ministarstva prosvete.

Podsetimo, kako je samo Ministarstvo prosvete objasnilo u svom saopštenju, ono razmatra novine u vezi sa upisom učenika u prvi razred srednje škole u školskoj 2027/2028. godini u cilju unapređivanja kvaliteta obrazovnog procesa i postignuća učenika, a te novine bi trebalo da budu usvojene u narednom periodu.

Predloženo je da se izmeni Pravilnik o upisu učenika u srednje škole u školskoj 2027/2028. godini tako da bi učenici koji su sada sedmi razred imali drugačiji upisni prag za četvorogodišnje srednje stručne škole i gimnazije.

"To je omogućavao upis učenika sa relativno niskim postignućima i predznanjem na obrazovne programe koji su po svojoj prirodi zahtevniji, što je za posledicu imalo otežano praćenje nastavnog procesa, povećani rizik od školskog neuspeha, kao i otežan rad nastavnika u pogledu usklađivanja nastavnog procesa različitim potrebama i nivoima prethodnih znanja učenika. Uvođenjem višeg minimalnog praga teži se smanjivanju ovog jaza, ali i usklađivanju obrazovne ponude sa potrebama tržišta rada", navode iz Ministarstva prosvete.

Do sada je minimalni prag za upis u gimnazije, kao i na četvorogodišnje obrazovne profile u srednjem stručnom i umetničkom obrazovanju i vaspitanju bio 50 bodova.

Bonus video: Uciteljica Mika sa svojim đacima

(Espreso/Telegraf/D.S.)