KO I ZAŠTO PRIJAVLJUJE BOMBE PO SRBIJI? "Mete" škole i tržni centri, koja je poruka "bombaša"?!

Svaka nova lažna dojava o bombi donosi evakuacije, prekid rada i finansijske gubitke, a poslednji slučajevi u tržnim centrima i školama u Beogradu i Nišu potvrđuju da je cilj ovakvih pretnji destabilizacija i izazivanje panike. Međutim, motivi počinilaca često nisu odmah poznati, a ni njihovo otkrivanje nije jednostavno.

Juče su, tako, na meti bili tržni centri “BIG” na Karaburmi u Beogradu i “Delta Planet“ u Nišu koji su morali da budu evakuisani nakon anonimnih dojava o navodno postavljenim eksplozivnim napravama u ova dva objekta. Juče smo imali i dojavu o bombi u Trećoj beogradskoj gimnaziji, imali smo dojave i tokom marta, u OŠ "Dragan Lukić" na Novom Beogradu, a prethodno i u februaru dojava o bombi stigla je na mejl beogradske OŠ “Vladislav Ribnikar”, a krajem januara tako je na “meti” bio i sud u Novom Sadu.

Višestruke dojave o postavljenim bombama u stotinama škola širom Srbije, za koje će se ispostaviti da su sve lažne, događale su se u decembru i oktobru prošle godine. Policija je tada rasvetlila slučaj koji se dogodio u Zaječaru kada je uhapšen 15-godišnjak zbog sumnje da je mejlom slao lažne dojave o bombama u nekoliko srednjih škola.

Pre četiri godine dojavama vođen “specijalni rat” protiv Srbije

Ovakve dojave, dakle, dešavaju se gotovo svake godine, ali najviše ih je bilo početkom oktobra prošle godine kada je prijavljeno da su postavljene bombe u ukupno 807 osnovnih i srednjih škola, kako je tada saopštio MUP. I tokom maja i juna 2022 imali smo masovne dojave o bombama, kada je na meti bilo skoro 300 osnovnih i srednjih škola u Beogradu, nekoliko studentskih domova, škole u Kragujevcu i Nišu kao i aerodrom u tom gradu, neke od zdravstvenih ustanova, te mnogobrojni drugi javni objekti širom Srbije.

Kao i lane, za sve te dojave policija je utvrdila da su bile lažne, te da su brzo pronađeni izvršioci. MUP je tada, naime, saopštio da je utvrđeno da je osam mejlova stiglo sa adresa iz Poljske, četiri iz Gambije, po dve iz Irana i Nigerije, kao i iz Ukrajine, Slovenije i Rusije. Potom, i da su identifikovane osobe koje su poslale preteće mejlove i da su u pitanju strani državljani, zbog čega su preko Europola i Interpola kontaktirane policije nekoliko zemalja, kao i kompanij Gugl.

Predstavnici vlasti su tada i naveli šta je motiv, pa je tadašnji ministar policije Aleksandar Vulin saopštio da se time “protiv Srbije vodi specijalni rat zbog neuvođenja sankcija Rusiji usled rata u Ukrajini”.

Motiv za dojave je uvek destabilizacija

Komentarišući sve slučajeve lažnih dojava o bombama, profesor Fakulteta bezbednosti Goran Mandić kaže za “Blic” da su neki od njih kristalno jasni kada je reč o motivu.

- Pre četiri godine je apsolutno bilo jasno šta je motiv za masovne dojave, to neuvođenje sankcija Rusiji, s obzirom na to da je tada takvom dojavom prvo “gađan” avion Er Srbije koji je leteo ka Moskvi, a potom i aerodrom - podseća Mandić.

I za ranije slučajeve u pogledu motiva, kako tumači, takođe postoji racionalno objašnjenje.

- Jer ako povučete paralelu, u poslednjih 10-15 godina u Srbiji ove dojave su bile mahom usmerene prema sudovima i prema školama, pa je bilo jasno da iza njih stoje ili nezadovoljni đaci ili oni koji su hteli da odugovlače sa sudskim postupcima - konstatuje naš sagovornik.

Međutim, kada je reč o najsvežijim slučajevima, indikatora šta bi mogao da bude motiv trenutno nema.

- Glavni motiv za dojave o postavljenim bombama uvek je određeni stepen destabilizacije bilo čega iz bilo kog razloga. U konkretnom slučaju tržnih centara govorimo o direktnim i indirektnim gubicima - mogao sam nešto da prodam s jedne, odnosno, da kupim s druge strane, a nisam jer tržni centar nije mogao da radi. Suština je, dakle, da je motiv destabilizacija, ali koja je sada konkretno u pitanju - ne znam, jer nema indikatora - zaključuje Mandić.

Zašto nije lako otkriti počinioce

Otkrivanje počinilaca u ovim slučajevima, kako pokazuje dosadašnja praksa i kako su ranije objasnili stručnjaci za sajber bezbednost, zavisi od toga na koji način je dojava o eksplozivnoj napravi stigla na određenu adresu.

U slučaju telefonskog poziva otkrivanje počinioca je nešto jednostavnije - pronalaženjem bazne stanice operatera mobilne telefonije sa koje je poziv stigao, ali pod uslovom da telefonska kartica nije iskorišćena samo za to i da nije odmah nakon poziva bačena.

Međutim, što je mnogo češća praksa, dojave stižu putem elektronske pošte, a tu istragu bitno otežava postojanje velikog broja servisa za anonimizaciju mejl adresa, te korišćenje raznih VPN servera.

- Svi ti servisi i serveri omogućavaju počiniocu da fingira i adresu i lokaciju sa koje je mejl poslat. Počinilac, praktično, može da sedi u Srbiji, ali policija vidi da je mejl, na primer, poslat iz Zimbabvea jer korišćenje VPN servera omogućava da mejl “putuje” iz Srbije do Londona, pa onda preko Kanade do Zimbabvea. Naravno da svi ti servisi nisu savršeni, ali je otkrivanje tačne lokacije odakle je poslata dojava složenije i komplikovanije – objasnili su stručnjaci za sajber bezbednost.

Izazivanje panike može biti kažnjeno zatvorom do pet godina

Inače, bez obzira što se ispostavljaju kao lažne, dojave o navodno postavljenim bombama se u domaćem zakonodavstvu tretiraju kao ozbiljno krivično delo - izazivanje panike i nereda iz člana 343. Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Što se tiče sankcija, za osnovni oblik ovog krivičnog dela zaprećena je kazna zatvora od tri meseca do tri godine.

Međutim, za teži kvalifikovani oblik krivičnog dela kada se ovakva lažna vest širi i putem medija čime se lakše izaziva panika, kako navode pravnici, predviđena je kazna zatvora od šest meseci do čak pet godina.

Bonus video: Na Vračaru u kafiću podmetnuta bomba

(Espreso/Blic/D.S.)