OD PRETNJE TOTALNIM UNIŠTENJEM DO NEOČEKIVANOG MIRA: Ovo se odigralo pod okriljem noći na Bliskom istoku!

Američki predsednik Donald Tramp pristao je na dvonedeljno primirje sa Iranom, manje od dva sata pre roka koji je Teheranu dao da ponovo otvori Ormuski moreuz ili se suoči sa razornim napadima na svoju civilnu infrastrukturu. Ta objava od utorka uveče predstavlja nagli zaokret u odnosu na njegovo vanredno upozorenje ranije tog dana, kada je rekao da će "cela civilizacija večeras umreti" ako se njegovi zahtevi ne ispune.

Komandant pakistanske vojske feldmaršal Asim Munir i premijer Šehbaz Šarif pomogli su u posredovanju u primirju. Šarif je u objavi na mreži Iks (bivši Tviter) rekao da je pozvao iransku i američku delegaciju na sastanak u Islamabadu u petak.

Dogovor u zadnji čas bio je uslovljen iranskim pristankom da privremeno zaustavi blokadu snabdevanja naftom i gasom kroz moreuz, rekao je Tramp. Taj plovni put obično opslužuje oko petinu globalnih pošiljki nafte.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči u izjavi je rekao da će Teheran prekinuti kontranapade i osigurati bezbedan prolaz kroz plovni put ako napadi na njega prestanu.

"Ovo će biti obostrani PREKID VATRE!", napisao je Tramp na svojoj platformi Truth Social. "Razlog tome je što smo već ispunili i premašili sve vojne ciljeve i veoma smo daleko napredovali prema konačnom sporazumu o dugoročnom MIRU sa Iranom i MIRU na Bliskom istoku."

Iranski Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost prikazao je sporazum kao pobedu nad SAD, tvrdeći da je Tramp prihvatio iranske uslove za prekid neprijateljstava. Tramp je francuskoj novinskoj agenciji AFP rekao da je to "puna i potpuna pobeda".

"Puna i potpuna pobeda. 100 odsto. Nema sumnje u to", odgovorio je Tramp kada su ga pitali da li ovim primirjem proglašava pobedu. Kasnije je na mreži Truth Social naveo: "Veliki dan za svetski mir! Iran želi da se to desi, dosta im je svega! Isto tako, kao i svima ostalima!"

Iran bi mogao da započne proces obnove, a SAD bi pomogle u jačanju saobraćaja u Ormuskom moreuzu, dodao je.

Rat, koji je sada u šestoj nedelji, odneo je više od 5.000 života u gotovo dvanaest zemalja, uključujući više od 1.600 civila u Iranu, prema podacima vladinih izvora i grupa za ljudska prava. Izvor upoznat sa razgovorima izrazio je oprez zbog dvonedeljnog primirja, rekavši da američka strana veruje da Iran možda pokušava da kupi vreme. To je "vežba izgradnje poverenja", rekao je izvor.

Primirje uslovljeno ponovnim otvaranjem moreuza

Izrael je podržao odluku o obustavi napada na Iran na dvonedeljni period, saopštio je kabinet premijera Benjamina Netanjahua. Primirje se ne odnosi na Liban, dodaje se, što je u očiglednoj suprotnosti sa komentarima pakistanskog premijera Šarifa, koji je ranije rekao da sporazum uključuje prekid izraelske kampanje u Libanu.

Libanska državna novinska agencija NNA izvestila je o nastavku izraelskih napada širom južnog Libana, uključujući artiljerijsko granatiranje i vazdušni napad u zoru na zgradu u blizini bolnice u kojem su ubijene četiri osobe. Takođe je izvestila o napadima na nekoliko drugih gradova i na medicinski punkt, u kojima ima povređenih osoba.

Nije bilo odmah jasno koliko će brzo primirje stupiti na snagu na drugim mestima. Izraelski mediji preneli su da će primirje početi nakon što Iran ponovo otvori moreuz, te da Izrael očekuje da će se iranski napadi u međuvremenu nastaviti.

Irački Islamski otpor takođe je saopštio da će obustaviti operacije u Iraku i širom regiona na dve nedelje. Više od sat vremena nakon Trampove objave, izraelska vojska je saopštila da je identifikovala projektile lansirane iz Irana, a eksplozije presretnutih projektila mogle su se čuti u Tel Avivu. Zemlje Persijskog zaliva, uključujući Kuvajt, Bahrein, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, takođe su izdale gotovo istovremena upozorenja i aktivirale protivvazdušnu odbranu.

Izraelski mediji su naveli da njihova vojska uzvraća udarce na lansirna mesta u Iranu.

Tramp, koji je poslednjih nedelja uputio niz pretnji, a zatim se povukao, rekao je da ga je napredak između dve strane podstakao da pristane na prekid vatre. Rekao je da je Iran predstavio predlog od 10 tačaka koji je "izvodljiva osnova" za pregovore, te da očekuje da će sporazum biti "finalizovan i dovršen" tokom dve nedelje.

Tramp je kasnije za AFP rekao: "Imamo dogovor u 15 tačaka, o kojem je većina stvari dogovorena. Videćemo šta će se desiti. Videćemo da li će doći do toga."

Tržišta su reagovala sa olakšanjem jer su cene nafte pale, deonice porasle, a dolar oslabio u azijskoj trgovini, podstaknuta nadom da bi se trgovina kroz moreuz mogla nastaviti. Svetski lideri takođe su pozdravili prekid vatre, a australijska vlada istakla je da "što duže rat traje, to će značajniji biti uticaj na globalnu ekonomiju i veća će biti ljudska cena".

Pristankom na prekid vatre, Tramp možda pokazuje svest o tome da rat – koji je izrazito nepopularan u mnogim delovima Sjedinjenih Država – traje duže nego što je očekivao, ocenili su analitičari.

"U poslednjih nekoliko dana videli smo predsednika Trampa kako želi da pronađe put... kako bi američka vojska mogla da se povuče iz rata sa Iranom, ali i da to predstavi kao svojevrsnu pobedu za SAD", rekla je Džesika Genauer, direktorka Instituta za javnu politiku na australijskom Univerzitetu Novi Južni Vels.

Nagli preokret

Trampova objava krunisala je buran dan kojim je dominirala njegova pretnja da će uništiti svaki most i elektranu u Iranu ako Teheran ponovo ne otvori moreuz. To je uznemirilo svetske lidere, potreslo globalna tržišta i izazvalo široku osudu, uključujući kritike čelnika Ujedinjenih nacija i pape Lava.

Neki stručnjaci za međunarodno pravo rekli su da bi neselektivni napad na civilnu infrastrukturu mogao da predstavlja ratni zločin.

Zatvaranje Ormuskog moreuza naglo je povećalo cene nafte, povećavajući šanse za globalni ekonomski pad ili čak recesiju. Američka Uprava za energetske informacije upozorila je ranije u utorak da bi cene goriva mogle da nastave da rastu mesecima, čak i nakon ponovnog otvaranja moreuza.

Sa pojačavanjem američke kampanje za međuizbore, Trampov rejting dostigao je najniži nivo ikad, dovodeći njegovu Republikansku stranku u opasnost od gubitka tesne većine u Kongresu. Ankete pokazuju da se znatna većina Amerikanaca protivi ratu i da je frustrirana rastućom cenom benzina.

Dok se vreme bližilo Trampovom roku u 20 časova po istočnoameričkom vremenu (dva ujutru u sredu po srednjoevropskom), američki i izraelski napadi na Iran su se pojačali, pogodivši železničke i putne mostove, aerodrom i petrohemijsko postrojenje. Američke snage napale su ciljeve na ostrvu Harg, gde se nalazi glavni iranski terminal za izvoz nafte.

Bonus video:

(Espreso/ Mondo/ Mihajlo Sfera/ Prenela: T.M.)