SEZONU ZAVRŠILI BEZ PORAZA, A OSTALI BEZ TITULE: Devet primera u svetu, čak dva iz Srbije!

U fudbalu važi jednostavno pravilo - pobede donose titule! Ipak, istorija beleži niz paradoksalnih slučajeva u kojima su timovi uspevali da završe čitavu sezonu bez ijednog poraza, a da na kraju ipak ostanu bez trofeja. Takav scenario moguć je i ove sezone.

Benfika i Al-Hilal ove sezone mogu da dopune ovu retku listu. Benfika sedam kola pre kraja zauzima treće mesto, iako još nema poraz, dok je saudijski Al-Hilal i dalje u trci za titulu, sa samo tri boda zaostatka za liderom Al-Nasrom. Zato nije isključeno da jedan od ova dva kluba — ili čak oba — sezonu završe neporaženi, ali bez šampionskog pehara.

Iako zvuči neverovatno, ovakvi slučajevi već su se dešavali. Donosimo najzanimljivije primere iz istorije, uz napomenu da se uzimaju u obzir samo punopravni ligaški sistemi, a ne skraćeni ili jednokružni turniri.

Spartak Sofija (Bugarska, 1951)

Ovaj klub danas više ne postoji, ali je zauvek ostao upisan u istoriji. Upravo je sofijski Spartak bio prvi tim koji je odigrao celu sezonu bez poraza, a nije osvojio titulu.

Te 1951. godine u bugarskoj ligi učestvovalo je 12 timova. Spartak je odigrao 22 utakmice bez poraza, što je samo po sebi veliki uspeh. Njihov stil igre bio je izrazito defanzivan — tokom cele sezone primili su samo 7 golova. Međutim, problem je bio u napadu: postigli su svega 27 pogodaka.

Za razliku od njih, šampion CSKA bio je mnogo efikasniji i dao čak 62 gola. Iako je CSKA izgubio tri utakmice, uspeo je da osvoji titulu sa samo jednim bodom više od Spartaka. Ključni problem neporaženog tima bio je veliki broj remija, uključujući čak šest utakmica bez golova.

Botafogo (Brazil, 1977)

Sezona 1977. u Brazilu igrana je po vrlo komplikovanom sistemu. U prvenstvu je učestvovalo čak 62 tima, bez klasičnih ligaških podela. Takmičenje se sastojalo od više grupnih faza, nakon kojih su najbolji prolazili u završni plej-of.

Botafogo je uspešno prošao prve dve faze i osvojio svoje grupe. Međutim, u trećoj fazi nije uspeo da bude prvi — dve nerešene utakmice u pet kola bile su dovoljne da izgubi prvo mesto zbog dodatnih kriterijuma. Tako nije stigao do polufinala, iako tokom tog dela takmičenja nije izgubio nijednu utakmicu.

Atletiko Mineiro (Brazil, 1977)

Iste godine u Brazilu dogodila se još neobičnija situacija — još jedan tim završio je sezonu bez poraza, ali nije osvojio titulu. Atletiko Mineiro bio je najuspešniji tim u regularnom delu takmičenja i jedini koji je osvojio svoju grupu u sve tri faze. U polufinalu je eliminisao Londrinu, a zatim u finalu igrao protiv Sao Paula.

Međutim, u odlučujućem meču nije mogao da računa na svog najboljeg igrača Rejnalda, koji je bio suspendovan. On je te sezone postigao 28 golova u samo 18 utakmica. Njegova suspenzija bila je kontroverzna — smatralo se da je politički motivisana, jer je golove slavio podizanjem pesnice, što je tada bio simbol protesta protiv vojne diktature.

Finale je završeno bez golova, a Sao Paulo je pobedio nakon izvođenja penala. Tako je Atletiko, uprkos najboljem učinku tokom sezone, ostao bez titule zbog formata takmičenja.

Benfika (Portugal, 1977/78)

Lisabonski klub je već jednom prošao kroz gotovo identičnu situaciju kao danas. U sezoni 1977/78 Benfika nije izgubila nijednu utakmicu u 30 kola i primila je samo 11 golova. Ipak, titulu je osvojio Porto, i to ne zbog većeg broja bodova, već zbog bolje gol-razlike.

Pre te sezone Benfika je tri godine zaredom bila šampion, dok Porto gotovo dve decenije nije osvajao titulu. Ključni trenutak bio je međusobni duel dva kola pre kraja, kada je Benfika vodila, ali je protivnik izjednačio u finišu — taj gol je praktično odlučio šampiona.

Peruđa (Italija, 1978/79)

Ovo je jedinstven slučaj među najjačim evropskim ligama. Peruđa je tada bila relativno nov tim u Seriji A i niko nije očekivao da će se boriti za titulu. Međutim, pod vođstvom trenera Ilarija Kastanjera ekipa je postala nepobediva.

Ipak, i pored toga nisu osvojili titulu. Glavni razlog bio je ogroman broj nerešenih utakmica — čak 19 u 30 kola. U jednom periodu, od 8. do 19. kola, ostvarili su samo dve pobede u 12 utakmica.

Na kraju su zaostali tri boda za Milanom. Treba imati u vidu da se tada za pobedu dobijalo 2 boda, pa bi u modernom sistemu možda imali veće šanse.

Galatasaraj (Turska, 1985/86)

Ovaj tim drži svetski rekord: najduži niz bez poraza u jednoj sezoni koji nije doneo titulu — čak 36 utakmica. Galatasaraj je dugo bio lider i imao velike šanse za titulu, ali je na kraju završio izjednačen po broju bodova sa Bešiktašem. Presudila je gol-razlika.

Ključni problem bio je veliki broj remija — 16 tokom sezone. Ipak, već naredne godine klub je uspeo da osvoji titulu posle dugog posta.

Obilić (Jugoslavija, 1998/99)

Ovaj slučaj je specifičan iz dva razloga. Prvo, prvenstvo je prekinuto zbog NATO bombardovanja Jugoslavije. Drugo, klub je bio obavijen kontroverzama, specifičan i daleko od uobičajenih fudbalskih okvira.

Ključna figura u usponu kluba bio je Željko Ražnatović Arkan, koji je 1996. godine preuzeo Obilić dok je klub igrao u drugoj ligi. Ubrzo nakon toga usledio je vrtoglav uspon — već u prvoj sezoni izboren je plasman u viši rang, a zatim i titula šampiona Jugoslavije.

U sezoni 1998/99 Obilić je ponovo bio u trci za trofej. Međutim, u martu je NATO pokrenuo operaciju protiv Jugoslavije, pa je prvenstvo prekinuto deset kola pre kraja. Za šampiona je proglašen Partizan, koji je u tom trenutku, baš kao i Obilić, bio bez poraza, ali je imao dva boda više.

Zanimljivo je da je Obilić u tom periodu, računajući i prethodnu sezonu, imao niz od čak 47 uzastopnih utakmica bez poraza u domaćem prvenstvu.

Na prvi pogled, deluje kao bajkovita priča o malom klubu koji je uspeo da izazove najveće rivale i stigne čak do evropske scene, gde je igrao i protiv velikana poput Bajerna. Ipak, pozadina cele priče bila je znatno mračnija.

Nakon ubistva Arkana 2000. godine, moć i uticaj kluba naglo su opali. Obilić je vremenom nestao sa velike scene i danas više ne nastupa u profesionalnim takmičenjima.

Crvena zvezda (Srbija, 2007/08)

Još jedan primer iz srpskog fudbala. Crvena zvezda je te sezone ostala neporažena u 33 utakmice, ali nije osvojila titulu. Razlog je bio veliki broj remija — čak 12.

Godine 2007. stigao je Aleksandar Janković nakon što je uprava Zvezde odlučila da se rastane sa Miloradom Kosanovićem. U tom trenutku, posle 11 kola, Zvezda je bila treća sa učinkom od pet pobeda i čak šest remija.

Janković je brzo uspeo da podigne ekipu — Zvezda je ubrzo izbila na drugo mesto, a u 18. kolu ostvarila je ubedljivu pobedu nad Partizanom rezultatom 4:1. Razlika u odnosu na večitog rivala smanjena je na samo tri boda, što je ponovo otvorilo trku za titulu.

Ipak, ključni problem ostao je isti — previše nerešenih utakmica. Crveno-beli su nastavili da gube bodove u mečevima u kojima su bili favoriti, pa su sezonu završili sa čak 12 remija u 33 kola. Na kraju su zaostali pet bodova za Partizanom.

Paradoks je bio očigledan: Zvezda je postigla više golova od šampiona i imala bolju gol-razliku, ali to nije bilo dovoljno za titulu.

Sezonu su završili bez ijednog poraza — ali i bez trofeja. Uprkos tome, Aleksandar Janković je napustio klub odmah po završetku šampionata, nakon izgubljene trke za titulu.

Šerif (Moldavija, 2024/25)

Najnoviji primer pokazuje koliko sistem takmičenja može da utiče na ishod. Šerif je dominantno završio prvi deo prvenstva i imao ogromnu prednost od 11 bodova. Međutim, u drugoj fazi takmičenja svi bodovi su poništeni.

U završnici Šerif nije bio dovoljno ubedljiv i završio je iza Milsamija, koji je osvojio titulu. Razlika između prvoplasiranog i trećeplasiranog bila je minimalna — samo jedan bod.

(Espreso/sport-express.ru)