"BIO SAM PORED NJEGA KAD JE IZDAHNUO..." Emotivna ispovest Miroslava Tanjge o Siniši Mihajloviću

Miroslav Tanjga, trener FK Vojvodina opisao je kako su izgledale poslednje godine života legendarnog Siniše Mihajlovića.

Posebno se prisetio kum čuvenog Mihe posete Novaka Đokovića u Bergamu, koja je bila emotivna za nekadašnjeg fudbalera Crvene zvezde i ikonu Serije A.

- Pokušaću da ispričam, mada mi je uvek teško. Trebalo je da idemo na pripreme Bolonje, on se vratio sa Sardinije, ja sam došao iz Novog Sada i bili smo spremni za nove pripreme. Međutim, kad smo se videli, nešto slaže grimase, imao je bolove. Kaže 'igrao sam padel, pa sam očito nešto istegao'. I otišao je da napravi magnetnu rezonancu, da vidi šta je. Odmah pored sportskog centra bio je mediko blok, pa je otišao tamo da snimi, a ja ga čekao - rekao je Tanjga u Sportalovom seriju "Svi životi Siniše Mihajlovića."

- Završili smo trening, on otišao i nema ga nikako, nema ga dugo. A ja ga čekam. I vraća se on, a ja ga pitam 'gde si, bre, šta radiš toliko dugo'. Pa kaže 'ajd pričaću ti, da sednemo prvo u auto'. I uđemo u auto. A sutradan treba da idemo na pripreme. I sad kako smo seli pitam ga 'pa šta je bilo'. Uradio je magnetnu rezonancu, doktor je gledao sliku vidi nešto belo u tom predelu. Kaže 'mislio je da se pokvario aparat, da nije nešto u redu, pa smo još jedanput radili, kad ono isto'. 'Pa šta je', pitam ga. A doktor mu je rekao 'Siniša, ovo je ili strašno velika upala ili leukemija.

- Gledam ga, prekinem ga, rekoh 'šta pričaš, bre, te gluposti, kakva leukemija, šta lupetaš, je l si normalan'. Kaže 'ozbiljno, ne znam, sutra idem da vadim koštanu srž, pa će iz toga da vide da li je to to'. A ujutru treba da krenemo na pripreme, ne zna niko ništa o ovome, ja prvi saznajem. Kaže 'ništa, ti reci sutra ujutru da sam dobio temperaturu, nikom ništa ne govorimo detalje, pa ću ti ja javiti šta i kako dalje', jer on je išao ujutru da vadi, pa će posle podne da dobije rezultate. I stvarno, ja odlazim s ekipom, tamo tom direktoru kažem da je Siniša ostao u hotelu, bolestan je, pa ako bude bolje doći će večeras ili sutra ujutru. Tako je i on javio njemu. I odlazimo mi na pripreme, pa me naveče zove na mobilni i samo je rekao 'kume, imam leukemiju'. Meni je telefon ispao..."

Uspeo je Siniša da se oporavi, ali nije mnogo prošlo, opaka bolest je ponovo uzela maha.

- Eto, sad da ne ulazim u detalje, ali uglavnom tako mi je saopštio. Normalno, posle je familiji rekao, pa na video bimu preko skajpa skupio je ekipu, saopštio im da ima to, da mora da ostane na lečenju i ostao je tamo na lečenju. Pa je sazvao konferenciju, to saopštio i javnosti. Nakon hemioterapije, imao ih je dve, imao je presađivanje koštane srži, pa je u jednom periodu pio 27 nekih tableta dnevno. Nikad neću da zaboravim, kaže 'Srbine, vidi, zadnja'. Pokazuje mi tabletu. A, ja ne verujem šta priča, onakav čovek pun snage, nikad povređen, uvek zdrav. I vratio se u normalu, oporavio se, pa sećam se jednom mi kaže 'da sam znao da ću se ovako osećati, pre bih se razboleo', osećao se odlično, smršao je koliko treba i vratio se treninzima, utakmicama. A onda, posle nekih šest meseci, opet ta nesreća od bolesti se vratila. Pa se drugi put mnogo brže širila, a bio se izlečio 100 odsto.

- Pa bolnica... Bio je smešten u jednoj sterilnoj sobi, kod njega se ulazilo sa kapom, sa tragačama, u mantilu, ne sme ni jedan deo tela da se vidi, ne sme ni najmanji virus da uđe. I naravno, nije mogao svako da uđe. Imao je prozore koji nisu mogli da se otvore, to je bila sterilna soba. To što je on preživeo, to je neverovatno. To je takva muka, to je strašno. I izborio se, izlečio se, izašao iz te sobe, al nažalost onda se to vratilo. Ta klinika u Bolonji je bila jedna od tri najbolje na svetu. Ima ih u Bolonji, Minhenu i jedna u Americi. Gde god da je bio, imao bi iste doktore, oni sarađuju, čuju se, dolaze jedni kod drugih. Ali ta leukemija koju je imao, bila je najagresivnija vrsta leukemije koja postoji. Jednostavno, na kraju maltene nije imao nikakvu šansu.

- Pa kad se vratio trenerskom poslu, sve je delovalo sjajno. Mislili smo - izlečio se! A onda nove tegobe, malo više zabrinjavajuće, jer ipak bolest se vraća, ne valja to. Sećam se, kada je iz Bolonje odlazio u Bergamo, bio sam iznenađen, pa ga pitam 'zašto sad Bergamo'. Pa kao 'idem na neko alternativno lečenje'. 'Kakvo bre sad alternativno lečenje, šta sad to znači', pitam ga. Kaže 'ako mi ovo ne prođe, imam još dva meseca života'... I tako je bilo. Mislim... Tako je bilo, to kad čovek doživi onda sve pada u vodu, sve ti se u životu promeni...

- Mi smo se zadnji put videli u Bergamu, taj dan je baš došao i Novak Đoković, da ga iznenadi. Ja sam znao da mu se priređuje iznenađenje, da je Nole hteo da ga vidi, došao je privatnim avionom. I nikad neću zaboraviti, sedim kod njega u sobi, u bolnici, znam da će doći Novak, pa ulazi Nole sa maskom preko lica, kapom, maskiran od glave do peta. Siniša gleda i pita me 'ko je ovo', ne vidi ko je, ne zna. Pa kad je Novak progovorio, kako se obradovao 'Noleee'. Baš je bio srećan, a ništa nije ukazivalo da će se on pojaviti, mada sam ja znao. Bio je iznenađen.

Miroslav Tanjga i Siniša Mihajlović bili su kao porodica, braća. Zbog toga je kum bio uz bivšeg fudblera do poslednjeg minuta.

- Ja sam sedeo pored njega kada je umro, kada je izdahnuo... Ovako sam sedeo pored njega. Ta žena koja je bila doktorka, ona je tačno znala, doktori su tačno znali po nekim parametrima koje vide kad će se desiti najgore. Kad je došao taj dan, rekla je 'danas će se desiti'. I tako sam znao šta nas čeka tog dana, ne samo ja, tu u sobi s njim je bila i žena, i brat... Šta da vam kažem... Tužno, teška priča - zaključio je Tanjga.

Bonus video:

(Espreso/Sportal/Serijal Svi životi Siniše Mihajlovića/Preneo:Espreso sport)