EVROPI PRETI MASOVNA NESTAŠICA GORIVA, EVO I KOG SE DATUMA OČEKUJU PRAZNE PUMPE! Alarmanta prognoza upravo stigla!

Najnovija analiza investicione banke J.P. Morgan ukazuje na mogućnost naglog rasta cena nafte, ali i na ozbiljne rizike ako se ključni pravci snabdevanja ne stabilizuju u skorije vreme. Prema procenama banke, cene nafte mogle bi u kratkom roku da porastu na između 120 i 130 dolara po barelu. U slučaju da poremećaji u snabdevanju kroz Ormuski moreuz potraju do sredine maja, postoji i rizik da cena premaši 150 dolara po barelu.

Osnovni scenario na koji računa J.P. Morgan pretpostavlja da će se poremećaji na kraju rešiti pregovorima, ali tek nakon perioda smanjenog snabdevanja i pražnjenja zaliha. U tom slučaju, cene bi se tokom drugog tromesečja zadržale iznad 100 dolara po barelu, dok se u drugoj polovini 2026. očekuje postepeno smirivanje tržišta. Tome bi doprinelo delimično ponovno otvaranje ključnog pomorskog pravca i postepena normalizacija nivoa zaliha.

Prema analizi investicione banke J.P. Morgan, posledice će se najpre i najjače osetiti u Aziji, piše Heute. Posebno su izložene zemlje poput Kine i Indije, koje zavise od te rute jer na njih otpada oko 90 odsto izvoza kroz Ormuski moreuz. Pojedine države već uvode mere štednje, uključujući i skraćivanje radne nedelje.

Smanjenje isporuka

Evropa bi sa posledicama mogla da se suoči nekoliko dana kasnije. Oko 10. aprila situacija postaje kritična, naročito kada je reč o dizelu, budući da se približno trećina evropskog uvoza oslanja na Bliski istok. To bi moglo snažno da pogodi transport, poljoprivredu i sisteme grejanja. Isporuke bi od tada mogle postepeno da se smanjuju, a već krajem aprila u Nemačkoj bi mogle da se pojave konkretne nestašice benzina i dizela.

Severna Amerika imaće nešto više vremena pre nego što posledice postanu izražene, tamo se jači udar očekuje sredinom aprila. Australija bi, prema procenama, poslednja osetila prekid lanaca snabdevanja, oko 20. aprila.

Posebno zabrinjava stanje na tržištu rafinisanih proizvoda. Na globalnom nivou već nedostaju milioni barela dnevno, a najkritičniji su dizel, kerozin i nafta, ključne sirovine za industriju, vazdušni saobraćaj i hemijski sektor. Već sada se beleže prvi otkazani letovi i rast cena.

Čak i ako dođe do brzog smirivanja napetosti, posledice će se osećati još dugo. Lanci snabdevanja već su poremećeni, skladišta se prazne ili neravnomerno pune, a svet se postepeno suočava sa energetskom krizom koja se razvija u fazama, počevši od Azije, a potom se snažno preliva i na Evropu.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf Biznis/ Dnevno/ Prenela: T.M.)