RAT U IRANU IZAZVAO NEZAPAMĆENU ENERGETSKU KRIZU: Čekaju li nas rad od kuće i restrikcije? Ovo je mogući scenario

Energetska kriza izazvana ratom u Iranu mogla bi proći relativno bezbolno ukoliko se sukob na Bliskom istoku završi u roku od nekoliko nedelja, ali dugotrajna eskalacija preti da cene nafte podigne na 150 dolara po barelu, što bi dovelo do ozbiljnog ekonomskog udarca na globalnom nivou, ocenjuje za Telegraf Biznis, dr Ivan Nikolić, ekonomista i upravnik Centra za ekonomska istraživanja.

Analizirajući trenutne smernice Međunarodne agencije za energiju (IEA) i Evropske komisije poput rada od kuće i štednje električne energije i goriva, dr Nikolić ističe da u Srbiji za sada nema potrebe za takvim merama.

Ukoliko bude potrebe za time, da. Za sada, ne - rekao je, odbacujući potrebu za ovim merama.

Pogrešne kalkulacije: "Trodnevni rat" koji se odužio

Nikolić smatra da su glavni akteri napada na Iran, uključujući Trampa, verovatno kalkulisali da će agresija trajati kratko, možda samo jedan vikend. Cilj je bio brza smena političkog i verskog vrha Irana, slično scenariju viđenom u Venecueli. Ipak, situacija je krenula drugim tokom, a preterana samouverenost dovela je do posledica koje su, prema njegovoj oceni, gotovo identične onima u Ukrajini.

- Očigledno se precenio ili potcenio protivnik. Ko zna šta je on predvideo ili nije, to su sve spekulacije. On je verovatno, kao uostalom i Putin, kalkulisao da će intervencija trajati kratko, možda upravo samo onaj vikend, jer je krenulo u petak uveče kad je Wall Street završio s radom, misleći da će se u ponedeljak sve to završiti tako što će poskidati glave tom njihovom političkom i verskom vrhu. Ali sad se pokazalo da je to krenulo nekim drugim tokovima - navodi dr Nikolić.

Srbija: Rezerve kao brana protiv panike

Vlada Srbije je prošlog meseca smanjila akcize na naftu za preko 60 odsto, što Nikolić ocenjuje kao održivu meru na kraći rok. Kako ističe, ključna prednost Srbije su devizne rezerve koje su na istorijskom maksimumu i disciplina u fiskalnoj politici iz prethodnih godina.

- Te rezerve upravo i postoje da se koriste za kritične momente kao što je ovaj. One su dovoljne da ublaže udarac i praktično premoste taj rizičan period - ističe on, dodajući da su restrikcije i pozivi na manju potrošnju legitimni samo u slučaju ekstremnog produžetka rata, ali da trenutno, u Srbiji, nema razloga za ulivanje panike.

Evropa kao "nemi posmatrač" sopstvenog pada

Situacija u Evropskoj uniji je znatno teža.

- Evropa je već pod udarom, odnosno okrnjena prvo kovidom, pa onda naravno tim ratom u Ukrajini. Sve te krize su prethodno delovale i inflatorno i izazivale velike fiskalne napore da se kriza ublaži. Dok je ukrajinska kriza primarno pogađala gas, sukob u Iranu ugrožava i nabavku sirove nafte, što indirektno pogađa poljoprivredu (đubriva) i čeličnu industriju. To pogađa sve zemlje. Svakako će rasti javni dug dalje. Ali najveći problem je pre svega za potrošače, preko tog direktnog efekta, odnosno preko cena energije i za domaćinstva i za industriju - kaže dr. Nikolić.

Ističe da su cene u maloprodaji gasa i derivata u Evropi već su porasle za oko 25 odsto, dok je u Americi taj skok preko 30-35 odsto.

Dodaje da je inflacija u EU na kraju marta iznosila 2,5 odsto, što premašuje cilj ECB-a i verovatno će indukovati podizanje kamatnih stopa.

- Evropa je nemi posmatrač koji kumulira posledice globalnih kriza. Industrijski pad u Nemačkoj i Italiji konstantan je već sedam-osam godina, a realni sektor je u recesiji - upozorava upravnik Centra za ekonomska istraživanja.

Scenario za budućnost

Ukoliko se rat pretvori u dugotrajno iscrpljivanje uz uništenje kapaciteta na Bliskom istoku, posledice će osetiti sve zemlje, mada Srbija ni tada ne bi bila u gorem položaju od ostatka Evrope.

- Ako se reši kako Tramp najavljuje, onda nema problema, nećemo ni osetiti da je bilo. Ukoliko ostane na ovom nivou i potraje celu godinu, verovatno će doći do nekog pada deviznih rezervi i nekog malog osećaja nekog pritiska. Ali, opet, neke veće ekonomske posledice nećemo imati u ovoj godini - kaže dr. Nikolić.

Ipak, dr Nikolić izražava umereni optimizam:

- Ja verujem da će se ipak to završiti. Jer upravo taj nepovoljan, odnosno taj scenario koji je sad nesaglediv ili mračan, izazovan je za mnoge. Politika je uvek stvar mogućeg, neće oni ići u takvu neku mračnu opciju. Verujem da će možda već u aprilu staviti tačku na ovaj vojni obračun i da će se Amerikanci povući iz te priče - zaključuje dr Ivan Nikolić.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf Biznis/Preneo D.M.)