ŠTA ĆE SE DOGODITI AKO SE TRAMP POVUČE I PREPUSTI IRANU ORMUSKI MOREUZ? Ovo su četiri moguća scenarija!

U objavi na svojoj društvenoj mreži Truth Social u ponedeljak, Donald Tramp, predsednik SAD, nagovestio je da bi se zadovoljio uništavanjem civilne infrastrukture Irana ukoliko pregovori ne uspeju da otvore Ormuski moreuz, vodeni prolaz kroz koji prolazi 20 odsto svetske nafte i gasa.

U utorak je Tramp nagovestio da bi Velika Britanija i druge zemlje koje oskudevaju u avionskom gorivu trebalo da "nabave sopstvenu naftu", čime je nagovestio prebacivanje problema na druge, prenosi The Telegraph.

Šta bi se dogodilo sa ovim moreuzom ako bi Tramp odlučio da prestane da se bavi ovim pitanjem? Da li bi ga Iran držao zatvorenim? Uveo putarine? Ili bi jednostavno dozvolio da se tranzit vrati u normalu? Ili bi međunarodna ili regionalna alijansa morala da pošalje ratne brodove kako bi dovršila ono što su Amerikanci započeli?

Predviđanje budućnosti je teško jer je gotovo nemoguće utvrditi šta se zapravo dešava u ovom trenutku, ali ovo su četiri najizglednija scennarija u slučaju Trampovog povlačenja.

1. Nova normalnost

Prva mogućnost je da Iran zadrži svoju kontrolu gušenjem prolaza. Ormuski moreuz je trenutno pod onim što Mišel Bokman, analitičarka za pomorstvo i robna tržišta u kompaniji Windward, naziva "selektivnom blokadom".

Dok pretnja napada dronovima ili raketama održava visoke premije osiguranja i odvraća većinu plovila, brodovima iz Irana i prijateljskih zemalja dozvoljen je prolaz.

Od 15. marta, Iranci su uspostavili poluformalni tranzitni koridor pod kontrolom Korpusa islamske revolucionarnne garde (IRGC). On se proteže oko ostrva Larak, blizu iranske obale, omogućavajući Iranu veoma detaljan nadzor nad plovilima.

Ovakav aranžman podseća na sistem "reketiranja zaštite" koji su jemenski Huti ranije nametali u Crvenom moru, rekla je Mišel Bokman, "ali na steroidima: pravila su namerno nejasna i dvosmislena".

Mnogi tranziti su "polumračni", pri čemu brodovi isključuju svoje transpondere. A priroda dogovora između Irana, drugih vlada i brodarskih kompanija ostaje misterija. Dnevni saobraćaj u oba smera kroz moreuz je pao sa oko 138 brodova dnevno na samo nekoliko. Ali to bi se moglo povećati.

"Vidimo brodove povezane sa Kinom, Indijom, Pakistanom, Bangladešem, svima onima koji isporučuju poljoprivredne proizvode u ili iz Irana, kako bezbedno prolaze ovom rutom", ističke Mišel Bokman i nastavlja:

"U ponedeljak su dva ogromna kontejnerska broda koji pripadaju kompaniji Cosco, kineskoj ogromnoj državnoj brodarskoj liniji, prošla, što mislim da je bilo zaista važno, jer pokazuje da sada postoji nova normalnost".

Iran isporučuje isto toliko sirove nafte kao i pre rata, a pošto su cene porasle, zarađuje dvostruko više prihoda.

2. Naplatna rampa

Druga opcija je da Iran ne samo formalizuje "status kvo", već i da ga monetizuje. Zaista, Teheran je zahtevao priznanje svog suvereniteta nad moreuzom kao jedan od svojih mirovnih uslova.

Alaedin Borudžerdi, član bezbednosnog odbora iranskog parlamenta, izjavio je 22. marta da Iran naplaćuje 2 miliona dolara kao tranzitnu taksu za šačicu brodova koji su prošli kroz rutu Larak.

Stručnjaci iz industrije rekli su, međutim, da nema dokaza da je novac promenio vlasnika. Nekoliko brodova za rasute terete koji su prošli pripadaju grčkim brodarskim kompanijama koje trguju u dolarima i rizikovali bi izloženost američkim sankcijama ako bi platili Iranu.

Ipak, iranski parlament je u utorak odobrio plan za naplatu putarina brodovima koji putuju kroz moreuz. Državni mediji su izvestili da bi plan zahtevao saglasnost drugih zemalja pored moreuza, ali nisu rekli kolika će putarina biti.

Plan bi trebalo razmotriti sa drugim zemljama Zaliva, što sugeriše da Teheran želi da obezbedi regionalnu podršku deljenjem naknade sa svojim susedima.

A ideja o putarini se proširila u diskusije između Pakistana i regionalnih sila o tome kako okončati rat. Prema njihovim predlozima, multinacionalni konzorcijum Pakistana, Egipta, Turske i Saudijske Arabije upravljao bi pošiljkama nafte kroz moreuz i naplaćivao taksu.

Ovo bi mogla biti ozbiljna prevara. Egipat zarađuje između 700 i 800 miliona dolara mesečno od Sueckog kanala. Brojka Borudžerdija od 2 miliona dolara, čak i ako se primeni samo na velike tankere za sirovu naftu, mogla bi doneti sličnu sumu Teheranu.

"Ka-čing! To je ono što to znači. Verovatni scenario je da će nametnuti svoje putarine i zarađivati od ovih tranzita ako Tramp sada odustane", smatra Mišel Bokman.

Naplaćivanje tranzita otvorenim plovnim putem čak i onim koji, poput Ormuza, prolazi kroz suverene teritorijalne vode Omana i Irana verovatno bi bilo nezakonito prema Konvenciji UN o pravu mora.

"Ovo nije samo nezakonito, već je i neprihvatljivo. Opasno je za svet i važno je da svet ima plan da se suoči sa tim. Sjedinjene Države su spremne da budu deo tog plana. Ne moramo da predvodimo taj plan, ali smo srećni što smo deo toga", rekao je Marko Rubio, državni sekretar SAD.

3. Humanitarni koridor UN

Plan koji je Marko Rubio pomenuo je treći mogući ishod rata. Diplomatski izvori su istakli da je Rubio prošle nedelje predstavio ministrima spoljnih poslova G7 planove za multinacionalni konzorcijum koji bi preuzeo upravljanje moreuzom.

Rubio je naglasio da će biti "bez naknada i slobodnog kretanja" kroz ključnu plovnu rutu, prema jednom tumačenju njegove intervencije. Velika Britanija je trebalo da bude domaćin samita pomorskih šefova iz 30 zemalja kako bi se razgovaralo o tome kako će to tačno funkcionisati.

Premijer ser Kir Starmer je upozorio da bi ponovno otvaranje moreuza bilo "lakše reći nego učiniti". Velika Britanija predvodi napore da se formira međunarodna radna grupa za čišćenje plovne trase.

To bi uključivalo flotu ratnih brodova i, potencijalno, naoružane dronove koji bi mogli da štite komercijalne tankere.

Napor bi mogao da odražava operaciju pratnje koju su predvodile SAD za zaštitu neutralnih brodova od iranskih i iračkih napada tokom takozvanog Tankerskog rata krajem 1980-ih.

Ali radna grupa verovatno neće biti raspoređena dok ne bude uspostavljen prekid vatre i gotovo sigurno bi zahtevala iransko učešće.

"Verovatno bi to morao biti aranžman sličan crnomorskom žitnom koridoru iz 2022-23. godine, koji su posredovale UN, a koji je omogućio bezbedan prolaz hrane nakon ruske invazije na Ukrajinu", napominje Mišel Bokman.

Međunarodna pomorska organizacija UN (IMO) pozvala je pre dve nedelje na "bezbedan pomorski koridor" kao "privremenu i hitnu meru".

Arsenio Domingez, generalni sekretar IMO, rekao je da bi "humanitarni koridor" „evakuisao brodove u Persijskom zalivu kroz Ormuski moreuz“, gde je oko 20.000 pomoraca bilo blokirano na oko 3.200 brodova.

4. Status kvo, sve isto kao pre rata

Postoji i četvrta, mala mogućnost: Da se moreuz vrati u normalu tj. u stanje kao i pre rata. Blokada Ormuskog moreuza, prema rečima Farzana Sabeta, glavnog istraživača u Centru za sankcije i održivi mir na Ženevskom postdiplomskom institutu, bila je iranska nuklearna opcija: očajnička mera za očajna vremena.

"Dakle, u scenariju da Tramp samo proglasi pobedu, krene dalje i ne preduzme ništa sa Irancima, pitanje je: da li Iran nastavlja da ispaljuje dronove na brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz i pokušava da naplati putarinu? Ako to urade, oni prisiljavaju SAD na ponovni ulazak i prisiljavaju druge aktere, posebno zemlje Saveta za saradnju u Zalivu, da preduzmu korake, jer smatraju da je to neprihvatljiv ishod. Dakle, oni prisiljavaju na ponovni početak rata, kada je deo razloga zašto rade stvari koje rade upravo okončanje rata".

Ova linija argumentacije pretpostavlja da Iran pati mnogo više nego što njegova vlada predstavlja. Istina je da je prkosna retorika koja dolazi iz Teherana u suprotnosti sa značajnom ekonomskom, vojnom i fizičkom štetom koju je nanela izraelsko-američka kampanja.

Možda su iranska tvrdnja o suverenitetu nad moreuzom, razgovori o naplaćivanju taksi i zahtevi za ratnu reparaciju samo prkosne javne tvrdnje režima koji zna da je njegov najbolji ishod povratak na status kvo pre.

Donald Tramp se kladi da će kapitulacija, u obliku mirovnog sporazuma koji otvara moreuz, doći pre nego kasnije.

Dok traje rat ili "scenario produženog poremećaja", kako je Mišel Bokman rekla, "IRGC će zadržati kontrolu".

"Znam da se vode razgovori u UN i IMO da se pronađe neka vrsta humanitarnog koridora kako bi nasukani pomorci na odobrenim brodovima mogli da odu. Ali trenutno je to samo priča. U svim scenarijima, doći će do široko rasprostranjenih poremećaja ubrodarstvu koji će trajati mesecima, a ne nedeljama".

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf/ Prenela: T.M.)