Ko vežba između 7 i 8 sati ujutro čini najkorisniju stvar za srce: Kardiolog objašnjava šta se sve dešava u telu!

Ljudi koji su redovno vežbali rano ujutru imali su znatno manje šanse da obole od koronarne arterijske bolesti, visokog krvnog pritiska, dijabetesa tipa 2 ili gojaznosti u poređenju sa ljudima koji su vežbali kasnije tokom dana, prema studiji koja je predstavljena na godišnjoj naučnoj sesiji Američkog koledža za kardiologiju (ACC).

Istraživanje se zasniva na zdravstvenim kartonima i podacima o srčanoj frekvenciji dobijenim pomoću Fitbita od preko 14.000 ljudi. Iako nije jasno da li je veza između vremena vežbanja i kardiometaboličkog zdravlja uzročna ili posredovana drugim faktorima, istraživači su rekli da bi nalazi mogli da informišu pristupe savetovanju pacijenata o fizičkoj aktivnosti na osnovu detaljnijeg pogleda na ponašanje tokom vežbanja nego što je to ranije bilo moguće.

- Bilo kakva vežba je bolja nego nikakva, ali smo pokušali da identifikujemo dodatnu dimenziju koja se odnosi na vreme vežbanja - rekao je Prem Patel, student medicine na Medicinskom fakultetu Čan Univerziteta u Masačusetsu i glavni autor studije:

- Ako možete da vežbate ujutru, čini se da je to povezano sa boljim stopama kardiometaboličkih bolesti.

Kardiometabolički markeri bolesti

Kardiometabolički markeri bolesti kao što su visok krvni pritisak, dijabetes i gojaznost povezani su sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, vodećeg uzroka smrti širom sveta.

Poznato je da redovna fizička aktivnost smanjuje rizik od ovih markera, kao i od ozbiljnih srčanih događaja.

Istraživači su analizirali podatke 14.489 pojedinaca koji su učestvovali u velikoj nacionalnoj studiji "Svi mi".

Podaci o otkucajima srca na nivou minuta sa Fitbit uređaja analizirani su tokom godinu dana. Da bi pratili nalete fizičke aktivnosti, istraživači su identifikovali periode kada su učesnici imali povišen otkucaj srca 15 uzastopnih minuta ili duže.

Metodologija se razlikuje od drugih studija jer se zasniva na reakciji tela na vežbanje - povišenom otkucaju srca, umesto na praćenju određenih aktivnosti kao što su hodanje do posla, obavljanje kućnih poslova ili vežbanje u teretani.

Istraživači su procenjivali vežbanje svakog učesnika u intervalima od 15 minuta tokom dana i grupisali učesnike u kategorije na osnovu vremena vežbanja.

Na osnovu zdravstvenih kartona, istraživači su analizirali veze između vremena vežbanja i visokog krvnog pritiska, dijabetesa, gojaznosti i hiperlipidemije - povišen LDL-C holesterol ili trigliceridi.

Takođe su procenili stope kardiovaskularnih ishoda kao što su koronarna arterijska bolest i atrijalna fibrilacija i uzeli u obzir druge faktore rizika relevantne za kardiovaskularno zdravlje kao što su starost, pol, nivo prihoda, ukupni nivo aktivnosti, trajanje sna, upotreba alkohola i pušenje.

Prednosti vežbanja ujutro

U poređenju sa onima koji su vežbali kasnije tokom dana, oni koji su često vežbali ujutru imali su:

31 odsto manju verovatnoću da obole od koronarne arterijske bolesti,

18 odsto manju verovatnoću da imaju visok krvni pritisak,

21 odsto manju verovatnoću da imaju hiperlipidemiju,

30 odsto manju verovatnoću da imaju dijabetes tipa 2

35 odso manju verovatnoću da imaju gojaznost.

Ove povezanosti su bile nezavisne od ukupne dnevne količine fizičke aktivnosti.

Vežbanje između 7 i 8 sati ujutru bilo je povezano sa najnižom verovatnoćom koronarne arterijske bolesti.

Vreme vežbanja potcenjeni aspekt kardiometaboličkog zdravlja

Istraživači su rekli da studija nudi holističkiji pogled na vežbanje nego prethodna istraživanja i sugerišu da vreme vežbanja može predstavljati ranije potcenjeni aspekt kardiometaboličkog zdravlja.

Većina studija je istorijski procenjivala ukupne nivoe fizičke aktivnosti ili pratila vreme vežbanja tokom kratkih perioda, a ovo je prva velika studija koja procenjuje količinu i vreme vežbanja na osnovu dugoročnih podataka sa nosivih uređaja.

- U prošlosti su istraživači uglavnom ispitali koliko fizičke aktivnosti treba da se obavlja, broj minuta ili intenzitet fizičke aktivnosti - rekao je Patel.

Istraživači su rekli da otkrića pokazuju samo povezanost i ne ukazuju na to da li rane navike vežbanja uzrokuju poboljšanja zdravstvenih markera.

Patel je rekao da biološki faktori poput hormona, sna ili genetike mogu igrati ulogu u povezanostima koje su primetili. Mogu biti uključeni i faktori ponašanja i psihološki faktori.

Druge prednosti jutarnje fizičke aktivnosti

Na primer, vežbanje rano ujutru može dovesti do većeg nivoa energije i zdravijeg izbora hrane tokom dana, ili bi moglo biti češće među ljudima koji generalno daju prioritet zdravim navikama. Dalja istraživanja bi mogla pomoći u određivanju uloge takvih faktora i pomoći u informisanju preporuka za vežbanje, rekli su autori.

Patel će studiju "Vreme vežbanja i veza sa kardiometaboličkim bolestima“ predstaviti na konferenciji u nedelju, 29. marta, saopštio je Američki koledž kardiologa.

Bonus video:

(Espreso/Blic)