NA JEDNOJ STRANI BODLJIKAVE ŽICE, NA DRUGOJ PREPREKE ZA TENKOVE! Ovo je grad gde se NATO i Rusija gledaju oči u oči

U Estoniji, na najistočnijoj tački Evropske unije, nalazi se Narva. Već dugo se pominje kao jedna od tačaka gde bi moglo doći do prvog direktnog sukoba dve sile. Na društvenim mrežama poslednjih dana vodi se kampanja promovisanja takozvane "Narodne republike Narve“.

Narva za Evropsku uniju i NATO znači granicu koju treba čuvati – a za Rusiju prostor sa većinskim ruskim stanovništvom koje, ako bude potrebe, treba zaštititi. Zato grad nije samo tačka na mapi, već mesto gde se susreću principi i snaga uticaja.

Put od Talina vozom ka istoku traje dva i po sata i vodi kroz mirne pejzaže. Smenjuju se beskrajne šume, zaleđena polja i tišina estonske hladnoće. U Narvi, svi putevi sa železničke stanice vode ka "Mostu prijateljstva“.

Nekada simbol saradnje - danas na estonskoj strani bodljikava žica, na ruskoj betonske prepreke za tenkove. Sa druge strane reke je ruski grad Ivangorod.

U Estoniji je trenutno stacionirano oko 900 britanskih vojnika kao deo NATO snaga u bazi Tapa zapadno od Talina, a prisutne su i američke i francuske trupe. Ipak, estonska policija sama kontroliše granicu.

Komandir granične policije kaže da nema većih incidenata, da je prelaz otvoren od 7 do 11 uveče i da je moguć samo za pešake.

"Granicu dnevno pređe oko 1.500 ljudi. Pre pandemije taj broj je bio i do 12.000 dnevno. Od 2024. ruska strana je zatvorila prelaz za drumski saobraćaj. Policija i granična služba Estonije kontrolišu granicu. Vojska Estonije i NATO trupe su prisutne u blizini, ali samo estonska policija kontroliše granicu. Na lokalnom nivou gotovo da nemamo komunikaciju sa ruskom stranom, ona postoji samo na višim, zvaničnim nivoima", kaže Anti Ehtisalu, šef granične policije u Narvi.

Narva, treći po veličini grad u Estoniji, bliži je Sankt Peterburgu nego Talinu. Od 60.000 stanovnika, vise od 90 odsto govori ruski jezik, a trećina ima ruski pasoš.

"Postali smo povezaniji i otvoreniji jedni prema drugima. Trudimo se da ljudima objasnimo šta se dešava u svetu, posebno u kontekstu rata u Ukrajini. Rat je uvek loš i svi moramo učiniti sve da se on završi. Ranije je ovde situacija bila znatno teža, posebno između različitih generacija. Mladi, koji su više putovali i imaju šire poglede, lakše prihvataju različite stavove. Danas je bolje – ljudi više razgovaraju, više se razumeju i ne plaše se da postave teška pitanja", kaže Denis Larčenko, član Gradskog veća Narve.

"Mnogi vam ovde neće otvoreno govoriti o odnosima između ljudi, a neki estonci čak neće da govore na ruskom jeziku iako ga znaju. Ja znam i estonski i ruski. Situcija je ovde normalna, navikli smo", kaže Igor, stanovnik Narve.

Narva kao da nikada nije imala luksuz da bude običan grad. Još 1700. godine upravo ovde, ruska carska vojska predvođena Petrom Velikim doživela je težak poraz od Švedske. Tokom drugog svetskog rata grad je sravljen sa zemljom.

Danas, kratka distanca od nekoliko desetina metara pretvorila se u možda najdužu političku udaljenost u Evropi. Sa jedne strane EU i NATO, sa druge Ruska Federacija – dva sistema, dve politike, dva pogleda na svet.

Bonus video:

(Espreso/ RTS/ Prenela: T.M.)