NARODNI OBIČAJI
Danas počinju BESNE KOBILE KOJE TRAJU SVE DO BLAGOVESTI: Staro verovanje kaže da VREME NA MLADENCE OTKRIVA....
Za naše pretke, čiji je opstanak zavisio od prirode i poljoprivrede, praznik Mladenci služio je kao glavni pokazatelj kakvo će biti predstojeće proleće
Praznik Mladenci (22. mart) u našoj narodnoj tradiciji ne predstavlja samo dan posvećen mladim bračnim parovima, već i jednu od najvažnijih prelomnih tačaka u meteorološkom kalendaru. Prema narodnim verovanjima, vremenske prilike za Mladence mogu da predskažu kakvo nas proleće čeka.
Za naše pretke, čiji je opstanak zavisio od prirode i poljoprivrede, praznik Mladenci služio je kao glavni pokazatelj kakvo će biti predstojeće proleće. Staro i duboko ukorenjeno narodno verovanje glasi: kakvo vreme bude na same Mladence, takvo će biti tokom celog proleća. Zemljoradnici su pažljivo posmatrali nebo 22. marta, jer je svaka vremenska prilika nosila specifičnu poruku.
Ako je na Mladence sunčan i vedar dan, to obećava blagu sezonu i rodnu godinu. Toplo vreme nagoveštava da će i celo proleće biti toplo i plodno.
Oblačno i kišovito vreme ukazuje na dugu sezonu kiša i nagoveštava da poljoprivredna godina može da bude teška i promenljiva.
Mraz i sneg na Mladence najavljuju dugu i tešku borbu za letinu i donose neočekivane izazove, mada u duhovnom smislu sneg može da simbolizuje čistotu i novi početak.
Period "Besnih kobila"
Vremenski period koji počinje na Mladence (22. marta) i traje pune dve nedelje, sve do Blagovesti (7. aprila), u narodu nosi vrlo upečatljiv i slikovit naziv "Besne kobile". Ovaj naziv savršeno opisuje ekstremnu nestabilnost prolećnog vremena. Prema narodnom verovanju, u ovom periodu priroda bukvalno "luduje" pre nego što se konačno smiri i zvanično pređe u stabilni vegetacioni period. Glavna karakteristika "Besnih kobila" je to što se vremenske prilike menjaju drastično i iznenada – u samo jednom danu mogu se smeniti jako sunce, olujni vetar, kiša, pa čak i sneg.
Osim za zemljoradnike, Mladenci su bili prelomni datum i za stočare. Na Kosovu i Metohiji se za ovaj praznik koristi i izraz "poslednji babin jarac", što direktno aludira na sam kraj prevrtljivog martovskog vremena koje personifikuje hirovita Baba Marta.
Ukoliko je dan iole lep i povoljan, čobani upravo na Mladence prvi put izvode jagnjad iz torova u polje na zelenu pašu. Ovaj čin predstavlja svojevrsnu ritualnu inicijaciju životinja koje se prvi put susreću sa "živom" travom, čime se i zvanično zaokružuje težak zimski ciklus hranjenja i nagoveštava konačni trijumf proleća nad zimom.
Bonus video: